Kašalj je jedan od najčešćih simptoma zbog kog pacijenti traže pomoć lekara. Kašalj može značajno da uznemiri pacijenta, naročito ako je udružen sa bolom u grudima, gubitkom daha, pojavom krvi ili velike količine neobično gustog ispljuvka. Međutim, ukoliko kašalj postepeno napreduje tokom dužeg vremena, kao što je slučaj kod pušača, može se desiti da pacijent nije ni svestan njegovog prisustva.
autor: mr ph. spec. Jelena Marković
PRODUKTIVNI KAŠALJ
Produktivni kašalj karakteriše povećan sadražaj sluzi koja se sliva niz grlo iz nosa i sinusa (postnazalna drenaža) ili potiče iz pluća. Generalno, ova vrsta kašlja se ne suprimira jer je njegova uloga esencijalna za čišćenje sadržaja iz disajnih puteva. Kod produktivnog kašlja treba omogućiti da se gusti sekret razredi i time olakša njegovo iskašljavanje.
Ovo se postiže pre svega povećanim unosom tečnosti (8–10 čaša vode dnevno), zatim vlaženjem prostora u kome pacijent boravi, kao i primenom određene terapije (acetilcistein, karbocistein, ambroksol hlorid, bromheksin).
Promene u sadržaju koji se iskašljava, posebno u boji i konzistenciji pomažu u identifikaciji uzročnika. Tako na primer žućkasti, zelenkasti ili braon obojeni ispljuvak može ukazati da je u pitanju bakterijska infekcija.
Postoje brojni uzročnici produktivnog kašlja, među kojima su najčešće prehlade, sinuzitis, bronhitis, tuberkuloza, pogoršanje hronične bolesti pluća, postnazalno curenje nosa.
Veoma često uzrok produktivnog kašlja je gastroezofagusna refluksna bolest u kojoj dolazi do povraćaja želudačnog sadržaja u jednjak. Ova bolest pored specifične farmakološke terapije (antacidi, inhibitori protonske pumpe) zahteva i poseban režim u vezi sa ishranom. Kod pacijenata koji su pušači, pojava produktivnog kašlja je znak oštećenja pluća ili iritacije grla i ždrela.
TRAJANJE KAŠLJA
Podatak o dužini trajanja kašlja je prvi korak prilikom određivanja mogućeg uzroka kašlja i uspostavljanja dijagnoze. Imajući u vidu dužinu trajanja kašlja, možemo ga svrstati u tri kategorije:
- akutni, koji traje tri nedelje;
- subakutni, koji traje od tri do osam nedelja i
- hronični čija je dužina trajanja više od osam nedelje.
Svaki kašalj je na samom početku akutni, uzročnici će odrediti njegovu dužinu trajanja, a simptomi i znaci koji ga prate upućuju na dijagnozu i odgovarajuću terapiju.
AKUTNI KAŠALJ
Najčešći uzrok pojave akutnog kašlja su respiratorne infekcije gornjih delova disajnih puteva što je slučaj kod prehlada, zatim slede akutni bakterijski sinuzitis, pertuzis – veliki kašalj, pogoršanja hronične opstruktivne plućne bolesti, zatim alergijski rinitis, kao i rinitis usled prisustva iritanata iz okolne sredine.
Uobičajena terapija akutnog kašlja obuhvata antihistaminike (najčešće prva generacija H1 antagonista) zajedno sa preparatima za tretman curenja iz nosa poput pseudoefedrina, odnosno primena antiholinergika (ipratopijuma) kod pacijenata koji ne mogu da podnose druge lekove.
Antibiotici se primenjuju ukoliko se utvrdi da je uzročnik kašlja bakterijski (Bordetella pertussis), kao i nekim slučajevima pogoršanja hronične opstruktivne bolesti pluća.
Bronhodilatori (npr.albuterol) i inhalacioni kortikosteroidi su efikasni u primeni kod kašlja koji se javlja kao rezultat suženja vazdušnih puteva (bronhokonstrikcija), što je slučaj kod astme I hronične opstruktivne bolesti pluća.
Pušačima se savetuje prekid pušenja, a pacijentima sa alergijskim rinitisom pre farmakološke terapije preporuka je izbegavanje alergena.
SUBAKUTNI KAŠALJ
Kašalj koji traje tri do osam nedelja najčešće je simptom bakterijskog sinuzitisa, astme ili se radi se radi o tzv. postinfektivnom kašlju koji započinje akutnom respiratornom infekcijom gornjih disajnih puteva. Ovaj kašalj se javlja usled postnazalnog curenja (slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela) ili usled čišćenja grla kod rinitisa, traheobronhitisa.
Postnazalno slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela čini da se pacijenti osećaju kao da im se nešto stalno spušta niz grlo. Takođe, mogu da osećaju potrebu za čestim nakašljavanjem, osećaju bol u grlu, a nos im je ili zapušen ili curi. Više od jedne trećine populacije ima ovaj sindrom bar jednom u životu. Ovaj sindrom sličan je zapaljenju sinusa, pri čemu pacijenti osećaju bol u predelu lica ili zubobolju, a ponekad i povišenu temperaturu.
Infekcije sinusa leče se antibioticima, dok se sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela leči kombinacijom antihistaminika i dekongestanata. Ovaj sindrom se takođe leči lokalnim kortikosteroidima primenjenim putem nazalnog spreja.
HRONIČNI KAŠALJ
Kašalj koji traje duže od osam nedelja može biti simptom različitih bolesti. Brojne studije su pokazale da se u 95% slučajeva kod imunokompetentnih pacijenata kašalj javlja usled astme, postnazalnog curenja, gastroezofagusne refluksne bolesti, hroničnog bronhitisa, bronhiektazije, pušenja, ili prisustva različitih iritanata u spoljašnjoj sredini.
Hronični kašalj može biti neželjeno dejstvo lekova koji se primenjuju (npr. ACE inhibitori). U ostalih 5% slučajeva hronični kašalj je prouzrokovan bolestima poput srčane slabosti, kancera, sarkoidoze, aspiracije stranog tela u disajnim putevima, ili je u pitanju psihogeni kašalj.
Tek dodatni pregledi i provere pacijenta mogu ukazati na značaj kašlja. Hronični kašalj može biti simptom koji prouzrokuje više patoloških stanja kod jednog istog pacijenta, tako da terapiju koja je pokazala delimičan uspeh ne treba isključivati već dopuniti odgovarajućom.
