Antipiretik je lek za snižavanje temperature tela. Tačniji naziv ove grupe lekova je analgoantipiretici što ukazuje da pored snižavanja telesne tepmerature ovi lekovi se koriste i kao terapija bola.
Porast telesne temperature, febrilnost, nastaje kao posledica različitih stimulsa na termoregulacioni centar, koji se nalazi u mozgu (u hipotalamusu) i određuje stepen telesne temperature, njen rast i opadanje. Povišena telesna temperatura predstavlja nespecifičnu reakciju organizma i fenomen odbrane – rastom temperature podstiče se imunološki sistem organizma.
Temperatura je povišena ako su vrednosti od 37,5°C do 38,5°C, a izuzetno visoka ako su vrednosti više od 39°C. Do 38°C povišenje temperature pogoduje imunološkom sistemu i uzrokovano je medijatorima upale. Temperatura iznad 38°C, posebno 39°C, postaje izuzetno štetna, i tada je neophodno što pre primeniti antipiretike, lekove koji obaraju telesnu temperaturu, kao i fizičke metode rashlađivanja.
Lekovi za snižavanje temperature
Antipiretici
Tačniji naziv ove grupe lekova jeste analgoantipiretici – što ukazuje na to da imaju dve najvažnije indikacije, terapiju bola i povišene telesne temperature.
Kao lek za snižavanje temperature tj grupu analgoantipiretika spadaju:
- acetilsalicilna kiselina;
- metamizol;
- paracetamol;
- propifenazon.
Kao antipiretici deluju i NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) i glavni predstavnik je ibuprofen.
Acetilsalicilna kiselina
Najpoznatija pod prodajnim, zaštićenim, imenom ,,Aspirin”. Acetilsalicilna kiselina se smatra najprodavanijim lekom na svetu. Deluje analgetski (za kratkotrajnu analgeziju kod zubobolje, glavobolje), antipiretski (snižava povišenu telesnu temperaturu), pokazuje antireumatski (kod bolova u zglobovima) i antiinflamatorni efekat (preporučuje se kod bolova, upale, u mišićima) i blokira koagulaciju krvi (preporučuje se isključivo nakon konsultacije sa lekarom).
Acetilsalicilna kiselina spada u OTC lekove i kupuje se u apoteci bez lekarskog recepta. Preporučena pojedinačna doza je 500mg, koja se po potrebi može ponoviti nakon najmanje 4 sata. Za intenzivniji bol ili povišenu telesnu temperaturu preporučena pojedinačna doza je 1000mg, koja se po potrebi može ponovo uzeti takođe nakon najmanje 4 sata. Ukupna dnevna doza ne sme iznositi više od 3000mg. Za pacijente starije od 65 godina doziranje je nešto manje i maksimalna dnevna doza jeste 2000mg. Lek se pije sa dovoljnom količinom tečnosti neposredno nakon ili tokom obroka.
Acetilsalicilna kiselina nije dozvoljena deci mlađoj od 16 godina, osobama koje boluju od astme, čira na želucu ili crevima (uključujući dvanaestopalačno crevo), ozbiljnog oštećenja funkcije bubrega, jetre ili srca, i pacijentima na terapiji oralnim antikoagulansima (lekovi koji razređuju krv i time sprečavaju zgrušavanje krvi).
Ne preporučuje se upotreba acetilsalicilne kiseline kao analgetika i antipiretika tokom trudnoće i perioda dojenja.
Paracetamol
Paracetamol je uz acetilsalicilnu kiselinu najkorišćeniji analgoantipiretik tj. lek za snižavanje temperature tela i jedan od najkorišćenijih lekova na svetu. Ima snažno analgetičko i antipiretičko dejstvo, ali je antiinflamatorno dejstvo slabo. Dobro se resorbuje nakon oralne i rektalne primene. Neželjeni efekti posle primene terapijskih doza, u kontrolisanom vremenskom periodu, su veoma retki.
Preporučuje se kod glavobolje, zubobolje, grlobolje, bolova u mišićima i kostima, menstrualnih bolova, povišene telesne temperature kod prehlade i gripa i drugih infektivnih bolesti.
U odnosu na acetisalicilnu kiselinu ne nadražuje sluznicu želuca, te ga smeju uzimati i bolesnici sa želudačnim tegobama, sa čirem na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, ne utiče ni na koagulaciju krvi te je dozvoljen i kardiološkim bolesnicima i pacijentima na terapiji antikoagulansima. Takođe, mogu ga uzimati i deca, u tu svrhu dostupan je u obliku sirupa i supozitorija.
Paracetamol je takođe OTC lek, odraslima (uključujući i starije od 65) i deci starijoj od 12 godina preporučuje se pojedinačna doza od 500 do 1000mg (zavisno od godina i telesne mase, inteziteta bola i visine temperature) 3-4 puta dnevno, ukoliko je neophodno, do maksimalno 4000mg u toku 24 časa. Razmak između dve doze je najmanje 4 sata, i lek ne treba primenjivati duže od 3 dana u kontinuitetu bez prethodnog saveta lekara. Lek se pije nezavisno od obroka, sa dovoljnom količinom vode.
Kada su deca u pitanju za njih su dostupne supozitorije (rektalna primena leka) i sirupi. Pojedinačna (kao i maksimalna dnevna) doza se određuje u odnosu na uzrast i telesnu masu deteta. Razmak između dve pojedinačne doze minimalno iznosi 4 do 6 sati. Pre primene paracetamola kod vašeg deteta uvek se konsultujte sa lekarom ili sa vašim farmaceutom, ekspertom za lekove.
Savetuje se pažnja pri upotrebi paracetamola kod pacijenata sa teškim oštećenjima jetre ili bubrega. Pored toga opasnost od predoziranja paracetamolom je moguća, jer je paracetamol najčešći učesnik višekomponentnih lekova u simptomatskoj terapiji prehlade, rinitisa, akutne nazalne kijavice, rinofaringitisa, sinuzitisa, i stanja sličnih gripu, za ublažavanje groznice, drhtavice, glavobolje, bola usled zapaljenja grla. Stoga se ne preporučuje primena paracetamola, ili bilo kog leka, ,,na svoju ruku”, bez konsultacije sa farmaceutom.
Primena paracetamola je dozvoljena tokom trudnoće i perioda dojenja.
Metamizol
Ima izuzetno snažno analgetičko delovanje (čak slično dejstvu opoidnih analgetika), intezivno antipiretičko, spazmolitičko (ublažava grčeve mišića) i antiinflamatorno (protivzapaljensko) dejstvo.
Koristi se za lečenje intezivnog bola (posttraumatski i postoperativni) i snižavanje povišene telesne temperature koji ne reaguju na lečenje ostalim analgoantipireticima.
Metamizol je jedinstven po tome što može sniziti i normalnu telesnu temperaturu dok ostali analgoantipiretici nemaju to dejstvo – naime, pored inhibicije COX-2 u mehanizam delovanja metamizola uključeno je i direktno delovanje na centar za termoregulaciju u hipotalamusu.
Metmizol ne spada u OTC lekove, i može se izdavati samo uz neophodni lekarski recept (što nažalost vrlo često nije praksa). Metamizol može izazvati ozbiljno oštećenje koštane srži i poremećaj krvne slike (kao i druga neželjena dejstva) i procenu o primeni ovog leka neophodno je da donese lekar. Lek se ne preporučuje asmatičarima, osobama atopijske konstitucije (skloni alergijskim reakcijama), teškim bubrežnim bolesnicima, pacijentima koji boluju od hipotenzije i poremećaja cirkulacije, kao ni deci mlađoj od 18 godina.
Pojedinačna doza iznosi 500mg (vrlo izuzetno 1000mg) svakih 6-8 sati. Maksimalno se dnevno može uzeti 4000mg. Lek se uzima neposredno nakon ili tokom obroka sa dovoljnom količinom vode.
Primena metamizola je kontraindikovana tokom trudnoće i dojenja.
Strogo se preporučuje uzdržavanje od alkohola tokom terapije ovim lekom.
Propifenazon
Propifenazon se danas koristi kao deo kombinovanih preparata (lekova) sa ostalim analgoantipireticima (uglavnom paracetamolom), nikada samostalno.
Kombinovani analgetici preporučuju se za ublažavanje akutnog bola, kao što su glavobolja, zubobolja, dimenoreja, išijalgija, mijalgija. Značajno je naglasiti da se kombinovani analgetici ne preporučuju kao hronična terapija, posebno ne bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Propifenazon ima slične terapijske efekte poput metamizola, i takođe i slična neželjena dejstva – oštećenje koštane srži i poremećaj krvne slike.
Kombinovani analgetici u čiji sastav ulazi propifenazon spadaju u OTC lekove, međutim preporučuje se konsultacija sa farmaceutom pre odluke o primeni ovih lekova, farmaceut će upoznati pacijenta sa svim pednostima i ograničenjima terapije. Takođe, preporučuje se uzdržavanje od alkohola tokom terapije ovim lekovima.
Kombinovani analgetici sa propifenazonom nisu dozvoljeni tokom trudnoće i perioda dojenja.
Ibuprofen
Ibuprofen nije klasični analgoantipiretik već spada u nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAIL). NSAIL ispoljavaju tri glavna efekata: antiinflamatorni, analgetički i antipiretički efekat.
Ibuprofen je po svom dejstvu vrlo sličan acetilsalicilnoj kiselini ali, poput drugih NSAIL, prvenstveno se koristi za lečenje reumatskih bolesti – osteoartritisa, reumatoidnog artritisa, ankilozirajućeg spondilitisa, zapaljenja tetiva (tendinitisa) itd.
Takođe, kao analgetik ibuprofen se upotrebljava u terapiji zubobolje, bolova nakon operativnih zahvata, bolnih menstruacija i glavobolje (uključujući migrenu), i kao antipiretik kod odraslih i dece.
Ibuprofen u dozama od 200 i 400mg spada u OTC lekove, dok je za više doze od 600 i 800mg neophodan lekarski recept. Uobičajena dnevna doza je 600-1800mg, do maksimalnih 2400mg. Razmak između dve pojedinačne doze ne sme biti manji od 4 časa za dozu od 200mg, i 6 sati za doze od 400 i 600mg. Lek se pije neposredno nakon ili tokom obroka sa dovoljnom količinom vode.
Kada su deca u pitanju, baš kao i kod paracetamola, pojedinačna doza se određuje u odnosu na uzrast i telesnu masu deteta. Razmak između dve pojedinačne doze minimalno iznosi 4 do 6 sati. Ibuprofen je za decu dostupan kao sirup, od 100 i 200mg po 5ml sirupa.
Ibuprofen nije dozvoljen tokom trudnoće, ali jeste tokom dojenja ako se uzima u preporučenoj dozi i u najkraćem mogućem roku.
Od neželjenih dejstava najčešće se mogu javiti gastrointestinalne tegobe – želudačne nuspojave, mučnina, povaćanje, dijareja, konstipacija, flatulencija.
Ibuprofen nije dozvoljen pacijentima sa teškim oštećenjem srca, bubrega ili jetre, pacijentima koji krvare, kao ni u stanjima koja uključuju povećanu mogućnost krvarenja.Za kraj
Povišena telesna temperatura je signal za borbu i reakciju – ona podstiče naš imunološki sistem da reaguje i zaštiti nas, ujedno je i signal nama da nešto nije u redu i da je vreme za odlazak kod doktora.
Antipiretici su pomoć, ne rešenje, jer i sama povišena temperatura nije uzrok već simptom bolesti.
Antipireticima, koji su ujedno i analgetici, treba pristupiti razumno, kada su zaista neophodni, i svakako njihovu primenu ograničiti vremenski. Iako su, uglavnom, to lekovi koji se mogu kupiti bez neophodnog lekarskog recepta, pre odluke za primenu najbolje je uvek se posavetovati sa ekspertom za lekove – farmaceutom, koji će dati najbolji odgovor o izboru leka, benefitu, dužini i ograničenjima terapije, načinu primene antipiretika i svakako o značaju odlaska kod doktora, kada je to neophodno.
