Vrtoglavice se mogu javiti kao posledica gripa ili upale uha ali isto tako i kao alarmirajući simptom moždanog udara ili tumora mozga. Upravo zato, vrtoglavice ne treba zanemarivati. Pored vrtoglavica koje su posledica određenih bolesti ili poremećaja postoji i fiziološka vrtoglavica (npr. morska bolest, mučnina pri vožnji automobilom).
napisala: Dr Slavica Milovanović – Đorović
Vrtoglavicom ljudi često opisuju mnoge dožiivljajne poremećaje poput: vrtenja u glavi, nesvestice, zamračenje pred očima, osećaja okretanja prostora, zanošenje u hodu, gubitak ravnoteže, nestabilnost nakon ustajanja iz ležećeg ili sedećeg u uspravni položaj.
Upravo zbog ovih različitih shvatanja vrtoglavice bitno je da pacijent opiše lekaru svojim rečima kako doživljava vrtoglavicu, koliko ona traje, kada se javlja i da li je praćena drugim simptomima kao što je smanjenje sluha, kolika je njena učestalost, šta je izaziva a šta pogoršava.
Prave vrtoglavice se definišu kao halucinacije kretanja, obično rotacije, osobe ili okoline (pacijent ima osećaj da se okreće oko svoje okoline ili da se okolina okreće oko njega). Pacijenti ih često upoređuju sa vožnjom na ringišpilu koji se ne zaustavlja. Vrtoglavica značajno umanjuje kvalitet života i povećava nivo stresa.
Vrtoglavica može biti posledica velikog broja bolesti.
Najčešće bolesti koje uzrokuju vrtoglavice su: migrena, akutna upala slušnog nerva ili upala unutrašnjeg uva, Menijerova bolest, različiti psihološki poremećaji, virusne infekcije uključujući i grip. Nešto ređi uzroci vrtoglavice ali izuzetno opasni su poremećaji moždane cirkulacije i intrakranijalni tumori.
Pri postavljanju dijagnoze najvažnija je detaljna i iscrpna anamneza. Statistika kaže da je na taj način moguće postaviti tačnu dijagnozu kod čak tri od četiri pacijenta.
Ako se simptomi javljaju samo sa promenama položaja tela, kao štu su okretanje u krevetu, savijanje u struku i zatim uspravljanje, zabacivanje glave unazad, tada je Benigni paroksizmalni parcijalni vertigo odnosno benigna vrtoglavica, najverovatnija dijagnoza.
Osećaj nesigurnosti na nogama može da bude i posledica opšte iscrpljenosti koja je virusnom infekcijom uzrokovana. U takvim stanjima kako bi ubrzali oporavak skloni smo uzimanju većih doza lekova. Znaci predoziranja za većinu lekova između ostalog su i vrtoglavica, mučnina, povraćanje. Ipak, poremećaj ravnoteže kada su viroze u pitanju po pravilu prolaze spontano. Bolesnik nikako ne sme da predugo leži već se preporučuje rana stimulacija kretanja.
Kod osoba koje su osetljive na vremenske promene, usled promene atmosferskog pritiska može da dođe do pojave osećaja nesigurnosti i zanošenja u hodu. Ovo nisu prave vrtoglavice iako ih pacijenti tako deklarišu, to je zapravo nesklad u radu simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema.
Značajan psihosocijalni stres može uzrokovati vrtoglavicu kod nekih pacijenata. Postavljanje pitanja o psihološkim stresorima ili psihijatrijskim bolestima je od izuzetne važnosti jer podaci o anksioznosti ili napadima panike koji su povezani sa vertigom mogu ukazati na hiperventilaciju kao uzrok.
Faktori koji izazivaju migrenozne glavobolje mogu izazvati vertigo (ako je vertigo povezan sa migrenom). Pacijenti sa migrenoznim vertigom imaju često pulsirajuću, jaku, jednostranu glavobolju koja se pogoršava sa fizičkim aktivnostima i ponekad joj prethodi aura, mučninu, povraćanje, fotofobiju (osetljivost na svetlost), fonofobiju (osetljivost na zvuke).
Oslabljena srčana funkcija kao i poremećaj krvnog pritiska često uzrokuju vrtoglavice.
Vrtoglavicu imaju i ljudi sa niskim kao i oni sa visokim krvnim pritiskom a u njihovoj osnovi je zapravo poremećaj cirkulacije. Kada je niski krvni pritisak u pitanju krvni sudovi ovog centra su suženi pa kroz njih krv slabo protiče, dok visok krvni pritisak uslovljava oštećenje ovih krvnih sudova što i u jednom i u drugom slučaju vodi poremećaju rada centra za ravnotežu.
Vrtoglavica se može javiti i kao simptom dijabetesa. Poremećaj doživljavanja prostora kod dijabetičara nastaje iz više razloga. Loše regulisana šećerna bolest uzrokuje nastanak komplikacija koje se prvenstveno ogledaju poremećajima na nivou krvnigh sudova i nerava.
Nakon detaljno uzete anamneze, odnosno razgovora sa pacijentom, pristupa se neurološkom, otološkom i kardiološkom pregledu.
Treba uzeti u obzir i životno doba pacijenata, jer je npr. kod pacijenata starije životne dobi veća verovatnoća da se radi o poremećenom protoku krvi u mozgu (cerebrovaskularne bolesti). Naravno i prethodne bolesti i povrede su od izuzetnog značaja (npr. vrtoglavica kod anemije, virusna infekcija gornjih respiratornih puteva često prethodi upali unutrašnjeg uva, upotreba lekova (npr. aminoglikozidnih antibiotika, nekih diuretika), izloženost toksinima, povreda temporalne kosti, povišen krvni pritisak.
Gubitak sluha, bol, mučnina, povraćanje, neurološki simptomi mogu pomoći u diferenciranju uzroka vrtoglavice. Bol praćen vrtoglavicom može se javiti u akutnom oboljenju srednjeg uva, invazivnoj bolesti temporalne kosti, ili iritaciji moždanih ovojnica. Vertigo je često udružen sa mučninom i povraćanjem u akutnoj upali slušnog nerva i u teškim epizodama Menijerove bolesti i benignom vertigu koji ne ostavlja nikakve posledice i javlja se pri promeni položaja glave.
Kod terapije vertiga mogućnosti su na neki način ograničene. Najviše koristi od lekova ima kod vrtoglavica koje traju više sati ili dana. U terapiji vertiga upotrebljavaju se uglavnom antiemetici odnosno lekovi protiv povraćanja i mučnine kao i vestibulosupresivni lekovi. Idealni lek u terapiji vertiga bi smanjio vrtoglavicu, sprečio povraćanje, i potpomogao vestibularnu kompenzaciju. Kod pacijenata sa psihogenim vertigom neophodno je psihološko i/ili psihijatrijsko savetovanje. Vestibulosupresivni lekovi i benzodiazepini se najčešće koriste za tretman vrtoglavice povezane sa anksioznim poremećajem, ali ovi lekovi pružaju samo privremeno olakšanje.
Pored vrtoglavica koje su posledica određenih patoloških procesa ili poremećaja postoji i fiziološka vrtoglavica. Nastaje zbog neusklađenosti između vizuelnog, kinestetičkog i vestibularnog sistema (npr. morska bolest, mučnina pri vožnji automobilom).
