Uzroci krvarenja iz nosa mogu biti opšti kada su povezani sa spletom drugih dijagnoza i lokalni kada nastaju usled anatomskih specifičnosti vaskularne građe nosa.
Epistaksa (krvarenje iz nosa) je neretka pojava u kliničkoj praksi otorinolaringologa. Veoma često spontano prestaje, ali u izvesnom broju slučajeva je jedno od najurgentnijih stanja, koje zahteva vrlo brzo i spretno zbrinjavanje, jer može ugroziti život pacijenta.
autor: dr Ana Vukićević Milanović, specijalista otorinolaringologije
Iz nosa najčešće krvare deca i starija populacija, neretko i trudnice, zbog hormonskog uticaja na nosnu sluznicu i vaskularne strukture nosa. Krvarenje je češće ukoliko je trudnica prehlađena, pati od alergije, ima čestih problema sa sinusima .
Uzroci krvarenja iz nosa se mogu podeliti na opšte i na lokalne.
Opšti uzroci krvarenja iz nosa su obično u vezi sa čitavim spletom drugih dijagnoza koje, pacijent već ima kao komorbiditet. U pitanju mogu biti najčešće, hipertenizija, udružena sa atreosklerotskim promenama na krvnim sudovima, bolesti jetre, bubrega,dijabetes. Vrlo često iz nosa krvare osobe koje boluju od hematoloških oboljenja (hemofijilija, leukoze, trombocitopenije, anemije).
Uzrok krvarenja mogu biti i akutne infektivne bolesti, počev od influence do različitih oblika osipnih groznica. Znatno češće krvare osobe koje su na terapiji lekovima koji su namenjeni širenju krvnih sudova, antikoagulansima, kao i lokalnoj terapiji pojedinim rastvorima u obliku sprejeva za nos.
Lokalni uzroci krvarenja iz nosa su oni koji se odnose na anatomske specifičnosti vaskularne građe nosa. Kod nekih osoba su krvni sudovi nosne pregrade, fragilniji, naročito u predelu prednjih partija hrskavičavog dela nosne pregrade- Locus Kisselbachi. U praksi je čest uzrok i strano telo u nosu, što se najčešće sreće kod dece koja u nos guraju razlčite predmete, obično sitne delove igračaka, različito zrnevlje, perlice. Krvarenje obično nastupa pri pokušaju uklanjanja stranog tela iz nosa.
Pacijenti koji su u akutnoj respiratornoj infekciji, koja je uglavnom virusnog karaktera, usled zapaljenja i kongestije nosne sluznice često krvare iz nosa, mada i oni koji boluju od različitih vrsta hroničnih i specifičnih rinitisa.
Značajno mesto među uzrocima epistakse zauzimaju i povrede. Najčešće prvo pomislimo na mehaničke povrede, udarcima u predeo nosne regije, povrede u skopu saobraćajnog traumatizma, samopovređivanje, usled aktivacije refleksnog mehanizma kijanja. Mada je često krvarenje i kao posledica iritacije sluznice nosa suvim vazduhom, hladnoćom, promenama vazdušnog pritiska.
Nos može krvariti kao posledica tumorskih promena u nosu, koje po svom karakteru mogu biti benigne i maligne.
Prva pomoć
Krvarenje iz nosa je najčešće iz krvnih sudova prednjeg dela nosne pregrade, i ono se najlakše i najuspešnije zaustavlja. Pacijent može krvariti iz zadnjih partija nosa, nosnih školjki, sinusa ili gornjeg sprata ždrela- epifarinksa, kada je je zaustavljanje znatno zahtevnije. Pacijent koji krvari iz nosa pre nego što dođe lekaru radi zbrinjavanja krvarenja može preduzeti i sam neke korake koje će ga ublažiti ili eventularno zaustaviti. Ono što je možda najvažnije je ostati pribran i ne paničiti. Potrebno je umiti se hladnom vodom, lako stisnuti nosnice u mekanom delu, na vrat staviti hladnu oblogu. Glavu ne zabacivati u nazad, jer se tom prilikom krv iz nosa slije pozadi niz zdanji zid ždrela, te je gutamo.
Pacijenti koji boluju od povišenog krvanog pritiska treba da ga izmere i popiju svoju terapiju. U slučaju da se krvarenje ne zaustavlja nakon desetak minuta, a preduzeli ste sve navedeno, potrebno je javiti se specijalisti otorinolaringologije radi zbrinjavanja.
Intervencija lekara
Pregledom se konstatuje mesto krvarenja, ukoliko se krv u nosu zgrušala potrebno je aspirirati koagulume , da bi se videlo tačno mesto krvarenja. Ukoliko je ono lako dostupno i locirano u prednjim partijama nosne pregrade, tada ga obično zaustavljamo kauterizacijom u ambulantnim uslovima i to hemisjkom, aplikacijom srebro nitrata ili trihlor sirćetne kiseline ili eventualnom elektrokauterizacijom.
Ukoliko ne vidimo odakle tačno krvari pacijent, što nije redak slučaj s obzirom na anatomske varijacije i devijacije nosne pregrade, izvršićemo prednju tamponadu nosa, jednostarno ili obostrano u zavisnosti od potrebe. Pacijenta je potrebno opservirati kratko vreme nakon tamponade, sa povremenim pregledom orofarinksa, zbog eventualnog slivanja krvi niz zadnji zid ždrela. Najveći broj krvarenja se ovako i zaustavi, a kod onih malobrojnih je potrebno uraditi i zadnju tamponadu nosa, što se uobičajeno obavlja u opštoj endotrahealnoj anesteziji.
Pacijentu se propisuje antibiotska terapija, koju će sprovoditi tokom sedam dana, povećan unos vitamina C, terapijske doze vitamina K. Neophodno je indikovati pregled interniste, laboratorijsku dijagnostiku, kompletnu krvnu sliku, biohemiju kao i koagulacioni status. Zakazuje se ORL kontrola radi planirane detamponade.
Ponavljana jednostrana krvarenja iz nosa lekaru uvek treba da pobude sumnju na tumorsku promenu u nosu, te sa takvom pretpostavkom treba pristupiti i neophodnoj dijagnostici.
Posebno je važna konstatacija da su stariji pacijenti, sa hroničnim bolestima, koji krvare iz nosa, oni kod kojih je ovo stanje i najrizičnije, te može biti po život ugrožavajuće. Oni zahtevaju poseban oprez i obaveznu hospitalizaciju.
