Streptokokne bolesti posebno upale grla prisutne su tokom čitave godine ali im je „sezona“u zimskim i prolećnim mesecima. Mogu se javiti kao pojedinačne ali i kao male ili veće epidemije. Zahvaljujući dostupnosti antibiotika, ove bolesti danas su najčešće blage i ne ostavljaju posledice.
Streptokokne infekcije prenose se kontaktom sa osobom koja kijanjem ili kašljanjem uzročnike infekcije izbacuje u okolinu. Zbog sposobnosti ovih bakterija da kraće vreme prežive na površinama poput četkica za zube, pribora za jelo, stolova, kvaka na vratima, slavinama u kupatilima, zaraza se brzo širi. Osnovna mera prekidanja laca zaraze i širenja bolesti je zato, pranje ruku, upotreba maramica prilikom kijanja i kašljanja, pranje posuđa na visokim temperaturama, čišćenje radnih i drugih površina antiseptičkim sredstvom, provetravanje prostorija.
U zavisnosti od životnog doba i klinička slika bolesti je različita. Kod male dece javljaju se blage upale nosa i ždrela, kod dece od 3 do 15 godina najčešći su angina i šarlah a kod odraslih nakog 40. godine erizipel odnosno crveni vetar. Nekada su streptokokne bolesti imale teške komplikacije i bile su razlog za invaliditet.
Analiza brisa iz nosa i ždrela je vrlo važan element u postavljanju dijagnoze pa samim tim, i određivanju terapije. Pravi se razlika između streptokokne i virusne angine što bitno utiče na terapijski pristup. Ukoliko je nalaz pozitivan ordinira se odgovarajući antibiotik. Negativan nalaz kod male dece i adolescenata treba potvrditi kultivacijom da se bolest ne bi previdela.
Danas, zahvaljujući unapređenju zdravstvene zaštite, višem životnom standardu kao i postojanju antibiotika, komplikacije su retke i bolest najčešće ne ostvlja posledice. Komplikacije mogu biti upala srednjeg uha, upala moždanih ovojnica, reumatska groznica i upala bubrega.
Kod 5-8% zdravih osoba u ždrelu se mogu pronaći streptokoke, najčešće su to prolazne kliconoše koji se ove bakterije spontano reše za par nedelja. Virusne upale grla jako liče na streptokokne ali je terapijski pristup drugačiji. Kod virusnih infekcija antibiotici mogu samo da škode, dodatno se narušava već slabiji imunitet. Opravdano je međutim, dati antibiotik ukoliko se na virozu ždrela nadoveže bakterijska komplikacija poput bakterijske upale sinusa, krajnika ili uha.
Terapija antibioticima se mora sprovoditi po propisanoj šemi. Doze se ne smeju preskakati ni skraćivati terapija. Kod preosetljivosti na penicilinske antibiotike daje se antibiotik iz neke druge grupe, o čemu odlučije lekar. Pored antibiotika sprovodi se i simptomatska terapija. Ona podrazumeva uzimanje lekova za sniženje telesne temperature (ako je visoka), tableta za ublažavanje bolova u grlu itd. Za sniženje temperature obazrivo uzimati paracetamol ili neki nesteroidni antiupalni lek (ibuprofen, na primer).
Acetilsalicilnu kiselinu (Andol, Aspirin..) mogu uzimati samo odrasli. Temperatura je vrlo nespecifičan simptom streptokokne bolesti i nastaje kao posledica delovanja različitih bakterijskih toksina koji imaju pirogen efekat na centar za termoregulaciju, čime se njegova funkcija remeti. Kod streptokokne angine temperatura može ići i do 400C i tako visoku temperaturu treba vrlo energično obarati.
Temperatura može da varira odnosno ima dnevne oscilacije. Drhtavica je znak porasta a znojenje pada temperature.
Obolela osoba zarazna je za okolinu u akutnoj fazi i još 48 sati od početka uzimanja antibiotika. Samim tim, trebalo bi da bolesnik bude izvan kolektiva, što se posebno odnosi na decu. Za razliku od bolesnika, kliconošama piogenog streptokoka koji nemaju simptome bolesti ne preporučuje se uzimanje antibiotika sem ukoliko nemaju pozitivnu anamnezu o preboleloj reumatskoj groznici, upali bubrega ili kada postoji epidemija. Članovima domaćinstva obolelog, ponekad se daje desetodnevna terapija antibioticima kako bi se streptokokna bolest uništila i sprečilo njeno ponavljanje.
Gnojna angina je najčešća streptokokna bolest. Za svega dva do tri dana obori potpuno zdravo dete u krevet. Može početi povraćanjem kada su krajnici i nepčani lukovi otečeni. Vide se gnojne tačkice i naslage a limfni čvorovi vrata su uvećani i bolni. Temperatura je visoka, prisutni su i grlobolja, glavobolja, bolovi u zglobovima.
Kod šarlaha, dan – dva od početka bolesti javlja se sitan crvenkast osip koji je najvidljiviji ispod pazuha, donjem delu stomaka i preponama. Koža je hrapava, peruta se i ljušti. Obrazi su zažareni, oko usta je izraženo bledilo. Na licu nema osipa. Za šarlah je karakterističan obložen, kasnije malinasto crven jezik i ždrelo.
Streptokokna upala ždrela se manifestuje blago povišenom temperaturom, govor je nazalan, sluznica je crvena. Kod male dece infekcija često zahvati i srednje uho.
Crveni vetar je streptokokna, upalna, zarazna bolest kože. Najčešće se javlja kod starijih osoba koje imaju neko hronično oboljenje i oslabljenog su imuniteta. Upalna reakcija je praćena drhtavicom, a visoku temperaturu prate glavobolja, i povraćanje. Koža je crvena i otečena, promene se šire duž arterija i jasno su ograničene. Često je bolest lokalizovana na potkolenicama.
Impetigo je streptokokna infekcija kože koja se najčešće javlja kod dece. Na površini kože vidljivi su mehurići koji brzo pucaju, šire se i pretvaraju u kraste žućkaste boje. Mehurići su izrazito zarazni.
