Izlaganje dejstvu buke određene vrste i intenziteta tokom kraćeg ili dužeg vremena može izazvati privremeno ili trajno oštećenje sluha.
napisao: Dr Aleksandar Perić, otorinolaringolog, Klinika za otorinolaringologiju VMA
Organ sluha je veoma nežan, te dejstvo zvuka velikog intenziteta može da ga privremeno ili trajno ošteti. S obzirom na jačinu zvuka i dužinu izloženosti buci, razlikujemo akutnu i hroničnu akustičku traumu.
Akutno oštećenje sluha nastaje usled kratkotrajnog dejstva zvuka velike jačine. Kritični nivo buke, koji dovodi do oštećenja sluha, jeste zvuk jačine oko 140 dB u trajanju od nekoliko milisekundi. To može biti zvuk mlaznog aviona, pisak lokomotive ili broda ili zvuk pri eksploziji. Jak zvuk mehanički oštećuje ćelije Corti-jevog organa i izaziva mala ognjišta krvarenja u njemu. Bolesnik ima osećaj zujanja u oba uva i oslabljen sluh. Audiometrijskim ispitivanjima nalazimo pad sluha (skotom) na 4000 Hz, a nekada oštećenje sluha obuhvata veći dijapazon, uglavnom visokih frekvencija. Pri eksplozijama je stepen oštećenja mnogo veći i obično nalazimo tzv. pantonalno perceptivno oštećenje sluha. Reissner-ova i bazilarna membrana takođe mogu biti oštećene.
Endolimfa i perilimfa počinju da se mešaju, što može biti pogubno po sluh. Eksplozivni talas može jako oštetiti i bubnu opnu i strukture srednjeg uva, pa tada, pored perceptivnog, imamo i provodno oštećenje sluha. Sve to rezultuje teškim mešovitim oštećenjem sluha ili čak potpunom gluvoćom. Da li će oštećenje biti privremeno ili trajno zavisi od toga da li je uvo prethodno bilo oštećeno akustičkom traumom, zavisi od preduzete terapije, kao i od starosti bolesnika. Ponavljana trauma dovodi do trajnog oštećenja sluha. Uz odgovarajuću terapiju, u mladih osoba može doći do poboljšanja. Lečenje je potrebno primeniti što pre, najbolje u roku od dva dana. Ono se sastoji od parenteralne ili peroralne terapije kortikosteroidnim, vazodilatacijskim i polivitaminskim preparatima, u bolničkim ili ambulantnim uslovima. Prema novim saznanjima, najvažniju ulogu ima upravo primena kortikosteroida i to najbolje parenteralno u obliku spore intravenske infuzije. Primena počinje sa najvećom dozom i tokom dana se doze smanjuju.
Hronična akustička trauma je posledica dugotrajnog dejstva buke na čulo sluha i pogađa pre svega radničku populaciju. Buka se javlja u toku proizvodnje u fabrikama, teškoj industriji, brodogradilištima. Ovaj tip akustičke traume može pogoditi i mlade koji se tokom dužeg vremena i ponavljano izlažu dejstvu buke.
Misli se pre svega na dugotrajno i ponavljano slušanje preglasne muzike. Tokom dužeg vremena, jaki zvučni talasi i vibracije koje ih prate dovode do poremećaja ishrane i metaboličkih procesa u Corti-jevim ćelijama, kao i degenerativnih promena u organu sluha. Stepen oštećenja zavisi od nekoliko elemenata:
- intenziteta buke (kritična jačina buke je 90 dB),
- frekvencije buke (preko 2000 Hz),
- kontinuiteta buke (veće je oštećenje sluha pri diskontinuitetu, nego pri kontinuitetu buke),
- trajanja buke.
Simptomi nastaju postepeno, u vidu obostranog zujanja u ušima i oslabljenog sluha. Audiometrijskim ispitivanjima nalazimo u početku obostran i simetričan pad sluha, u vidu skotoma na 4000 Hz. Kasnije, do pada sluha dolazi i na nižim frakvencijama. Pravog lečenja ovde nema. Važna je prevencija. Bolesnika treba, promenom radnog mesta, odvojiti od buke. Neophodna je modernizacija u tehnološkom procesu u pogonima kao kolektivna mera prevencije. Preporučuju se i individualna zaštitna sredstva, kao što su nošenje antifona, štitnika za uši, specijalnih kaciga, rad sa prekidima i češćim odmorima. Na radnim mestima koja su izložena dejstvu buke i vibracijama ne treba zapošljavati ljude koji već imaju oštećen sluh. U industrijskim pogonima gde postoji buka moraju se obavljati periodični sistematski pregledi i na vreme otkrivati oštećenja sluha koja još nisu trajna. Oštećenja sluha koja se ne povuku posle šest meseci od pojave smatraju se trajnim •
Kako pomoći osobama sa trajnim oštećenjem sluha?
Ukoliko je stepen oštećenja toliki da osobu ometa u normalnoj komunikaciji sa ljudima, potrebno je primeniti slušnu amplifikaciju. Različiti slušni aparati se koriste u zavisnosti od starosti osobe, kao i od specijalnih estetskih zahteva. Konstruišu se aparati različitih oblika i dimenzija, a delimo ih na zaušne i kanalne (koji se stave u spoljni slušni kanal). Danas su u upotrebi uglavnom digitalni amplifikatori, odnosno oni čija je funkcija prethodno programirana i podešena kompjuterskim programom.
U bogatijim zemljama se i osobama koje su tokom života pretrpele teška oštećenja sluha ili potpuno izgubile sluh primenjuje poseban oblik hirurškog lečenja – ugradnja kohlearnih implantata. To su posebno programirani uređaji koji se sastoje od prijemnika zvuka, procesora (uređaja za napajanje strujom) i posebnih elektroda u obliku tankih žica, kojima se obrađeni električni impulsi prenose direktno do nervnih vlakana slušnog živca, koji se stimulišu u cilju izazivanja osećaja sluha. U razvijenim i socijalno uređenim društvima troškove lečenja snosi država. Nažalost, u siromašnim zemljama poput Srbije, ovaj izuzetno skupi hirurški zahvat je rezervisan samo za osobe, uglavnom decu, koje od rođenja imaju teško oštećen sluh, ukoliko je od strane lekarskog konzilijuma to preporučeno, a od strane Fonda zdravstvenog osiguranja odobreno.
