Kijavica, otežano disanje na nos, sekrecija iz nosa, svrab i osećaj slivanja sekreta u ždrelo, ali i glavobolja simptomi su koji muče veliki broj pacijenata koji se bore sa sezonskim ili nesezonskim alergijskim rinitisom.
Šta je alergijski rinitis, koje vrste postoje, kako se manifestuju i, što je najvažnije, kako izaći sa ovim tegobama, razgovaramo sa Prof. dr Aleksandrom Perićem sa Klinike za otorinolaringologiju Vojnomedicinske akademije
Šta je alergijski rinitis?
Alergijski rinitis predstavlja hronično zapaljenje sluzokože nosa koje je nastalo kao reakcija na prisustvo odgovarajućeg alergena ili više njih. To je najučestalije hronično zapaljenje sluznice disajnih puteva. U zavisnosti od vrste faktora koji ga izaziva, alergijski rinitis se može podeliti na sezonski i perenijalni (celogodišnji), mada je moguća i kombinacija ova dva oblika. Danas se ova podela smatra donekle prevaziđenom, pa se alergijski rinitis deli na intermitentni, koji uglavnom ima sezonski karakter, i perzistentni.
Koja je razlika između intermitentnog i perzistentnog alergijskog rinitisa?
Intermitentni alergijski rinitis je onaj kod koga se nosni simptomi pojavljuju manje od četiri dana u nedelji i traju ukupno manje od četiri nedelje, dok je perzistentni onaj kod koga se simptomi pojavljuju više od četiri dana u nedelji i traju ukupno duže od četiri nedelje. Intermitentni alergijski rinitis uglavnom nastaje kao reakcija na polen trava, korova i drveća. Perzistentni alergijski rinitis nastaje kao reakcija na prisustvo faktora koji postoje u zatvorenom prostoru i koji su prisutni tokom cele godine, a veoma je teško ukloniti ih. To su kućna prašina, grinje, buđ, duvan, životinjska dlaka, perje, pamučna vlakna i dr. Međutim, u mediteranskim zemljama, s obzirom na dužinu i učestalost pojavljivanja pojedinih vrsta polena, pacijenti sa sezonskim rinitisom često imaju perzistentni oblik.
Koji su najčešći simptomi alergijskog rinitisa i da li su simptomi kod oba oblika rinitisa koje ste naveli isti?
Alergijski rinitis nastaje na gotovo isti način i kod intermitentnog i kod perzistentnog oblika, ali se ova dva oblika razlikuju po svojim simptomima. Ukoliko je osoba ranije već bila u kontaktu sa alergenom, pri ponovnom susretu sa njim dolazi do pokretanja snažne imunske reakcije i tada se u sluzokoži nosa stvaraju brojne supstance koje dovode do hroničnog zapaljenja. To je alergijska reakcija, koja se odvija u svojoj ranoj i kasnoj fazi. Simptomi alergijskog rinitisa obuhvataju otežano disanje na nos (nosnu opstrukciju), sekreciju iz nosa (rinoreju), kijanje, svrab u nosu i osećaj slivanja sekreta u ždrelo (postnazalnu drenažu). Takođe, više od 40% pacijenata ima i očne simptome kao što su svrab, crvenilo vežnjače, suzenje. Simptomi sezonskog alergijskog rinitisa su obično znatno intenzivniji od simptoma perenijalnog rinitisa i obuhvataju pojačanu nosnu sekreciju, kijanje, svrab u nosu i veoma često očne simptome. Perenijalni alergijski rinitis se uglavnom manifestuje nosnom opstrukcijom, praćenom čestim glavoboljama i osećajem pritiska. Oslabljeno čulo mirisa se gotovo isključivo javlja kod perenijalnog rinitisa.
Ljudi često alergijski rinitis mešaju sa bronhijalnom astmom. Kakva je povezanost između ove dve bolesti?
Oko 20% do 40% pacijenata sa alergijskim rinitisom ima bronhijalnu astmu, dok čak 70% do 90% pacijenata sa astmom ima alergijski rinitis. Dakle, povezanost postoji. Brojna istraživanja su pokazala da alergijski rinitis i bronhijalna astma imaju zajedničke genetske faktore rizika, kao i zajedničke faktore rizika vezane za životnu sredinu. Sa druge strane, alergijski rinitis je sam po sebi direktni faktor rizika za nastanak bronhijalne astme. Ali, alergijski rinitis može biti povezan i sa drugim bolestima. Na primer, zbog otoka nosne sluznice, a posledično i sluznice koja oblaže Eustahijevu tubu, postoji visok procenat udruženosti alergijskog rinitisa sa sekretornim zapaljenjem srednjeg uva. Takođe, pogoduje i nastanku akutnog i hroničnog rinosinuzitisa.
Kako se postavlja dijagnoza alergijskog rinitisa?
Prisutni simptomi alergijskog rinitisa su temelj dijagnoze alergijskog rinitisa, jer pozitivni testovi na alergiju uz odsustvo simptoma u peridima izlaganja alergenima ne znače i alergijski rinitis. Dijagnostički postupci pri sumnji na alergijski rinitis obuhvataju kožne alergološke probe (tzv. prick test) na inhalacione alergene, određivanje ukupnih i specifičnih antitela u krvnom serumu. Pri otorinolaringološkom pregledu, alergijski rinitis se karakteriše otečenom i lividnom (plavičastom) sluznicom, sa bistrim sluzavim sekretom koji se razvlači poput konaca.
S obzirom na povezanost alergijskog rinitisa sa drugim bolestima, ali uzimajući u obzir i slične simptome, kako razlikovati ovu bolest od prehlade ili akutnog sinuzitisa?
Kod sve tri bolesti jedan od glavnih simptoma je curenje iz nosa. Međutim, izgled sekreta se razlikuje. Kod prehlade sekret je bistar i vodenast, kod alergijskog rinitisa je bistar ali sluzav i razvlači se poput konaca, kod akutnog sinuzitisa je često zamućen, žućkast ili žućkastozelenkast i obično znatno gušći. Kod prehlade i alergijskog rinitisa često se javlja kijavica. Kod alergijskog rinitisa ona je obično mnogo upornija i ima sezonski karakter, vezana je za prisustvo odgovarajućeg alergena u vazduhu. Kod sve tri bolesti se javljaju otežano disanje na nos i oslabljeno čulo mirisa. Kod prehlade, perenijalnog alergijskog rinitisa i akutnog sinuzitisa ovi simptomi su veoma izraženi, kod sezonskog alergijskog rinitisa obično nisu dominantni. Kod prehlade i akutnog sinuzitisa čest simptom je bol i pritisak u predelu lica i čela, ovaj simptom je jak samo kod perenijalnog alergijskog rinitisa. Akutni sinuzitis i prehlada se često odlikuju povišenom telesnom temperaturom, što nije slučaj kod alergijskog rinitisa.
Kako se alergijski rinitis leči?
Osnovni princip lečenja alergijskog rinitisa je izbegavanje faktora koji je doveo do reakcije, mada je to u većini slučajeva nemoguće. To se posebno odnosi na perenijalni alergijski rinitis, koji nastaje kao reakcija na prisustvo alergena koji su tokom cele godine prisutni u sredini gde pacijent boravi. Zbog toga se terapija alergijskog rinitisa sastoji od primene peroralnih nesedirajućih antihistaminika, topikalnih (intranazalnih) antihistaminika, kao i intranazalnih kortikosteroida. Oralni nesedirajući antihistaminici imaju znatno veću efikasnost u uklanjanju svraba u nosu, kijavice i pojačane nazalne sekrecije nego na nazalnu opstrukciju. Topikalni (intranazalni) antihistaminici, kao što su azelastin-hidrohlorid i olopatadin, imaju brzo dejstvo, jače od peroralnih antihistaminika, pa im je efikasnost približena onoj koju imaju intranazalni kortikosteroidi. Osim toga, bolje deluju na simptom zapušenosti nosa nego oralni antihistaminici. Prednost azelastin-hidrohlorida je i što se može primenjivati kod dece uzrasta od 5. godine života. U terapiji alergija preporučuju se lekovi iz grupe antihistaminika, koje pacijentima moze propisati lekar ili savetovati farmaceut. Antihistaminici sprečavaju oslobađanje histamina, supstance koja u našim organizmima pokreće alergijsku reakciju i dovodi do pojave simptoma alergije.
Da li neka vitaminska terapija može pomoći?
Može. Vitamin C ima antihistaminički efekat i može smanjiti oslobađanje histamina. 1000mg vitamina C smanjuje koncentraciju histamina za 20%. Vitamin C u kombinaciji sa terapijom potencira delovanje antihistaminika. Dakle, kako je vitamin C i sam blagi antihistaminik, on je neizostavni saveznik zdravlja u sezoni alergija. Kao što i terapija antihistaminikom nije nasumična, već je potrebno posavetovati se sa lekarom i/ili farmaceutom, tako je i izbor vitamina C bitan, jer nije svaki vitamin C jednako raspoloživ. Savremeni je pristup da tečne forme vitamina C omogućavaju brzo i efikasno delovanje.
Šta su intranazalni kortikosteroidi? Često slušamo o štetnosti uzimanja kortikosteroidnih preparata.
Efikasnost intranazalnih kortikosteroida u otklanjanju otežanog disanja na nos je veoma izražena, naročito kada se leči perenijalni alergijski rinitis. Međutim, kao posledica niske zdravstvene prosvećenosti, i dalje je prisutan strah od primene topikalnih kortikosteroida. Te zablude se prevashodno odnose na moguć sistemski efekat i potencijalne endokrinološke poremećaje, naročito u dečjem uzrastu. Osim toga, ljudi se plaše da će produžena upotreba kortikosteroida oštetiti nosnu sluzokoži i dovesti do njene atrofije. Međutim, topikalni kortikosteroidi nove generacije predstavljaju vodene rastvore koji se odlikuju minimalnim lokalnim neželjenim efektima. Kako nove generacije intranazalnih kortikosteroida, kao što su flutikazon-furoat, mometazon-furoat i flutikazon-propionat, deluju gotovo isključivo tamo gde se primenjuju sigurni su za dužu upotrebu. Obično se preporučuje primena dva jutarnja spreja u obe strane nosa tokom prvih 15 dana, a nakon toga još 30 dana po jedan jutarnji sprej u obe strane nosa. U našoj zemlji, upotreba flutikazon-propionata se preporučuje od četvrte godine, dok se upotreba flutikazon-furoata i mometazon-furoata preporučuje od šeste godine života. Veliki napredak u lečenju alergijskog rinitisa je sintetisanje kombinovanog preparata za intranazalnu primenu, sastavljenog od antihistaminika (azelastin-hidrohlorid) i kortikosteroida (flutikazon-propionat). Dostupan je i na našem tržišti i namenjen je lečenju srednje teških i teških formi alergijskog rinitisa. Podjednako je efikasan i u lečenju teških formi sezonskog i perenijalnog alergijskog rinitisa. Zbog izvesnih kontroverzi koje prate rezultate prethodnih studija, primena intranazalnih kortikosteroida se ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja.
Da li se problem može rešiti i hirurškim putem?
Hirurško lečenje nije prva terapijska opcija kod alergijskog rinitisa, ali može biti potrebno u slučajevima teške nazalne opstrukcije prouzrokovane hipertrofičnim promenama sluznice donjih nosnih školjki.
