Iako je pojava uvećanih limfnih žlezda, takozvana limfadenopatija, signal za uzbunu i povod za obraćanje lekaru, u više od 85% slučajeva se radi o njihovom reaktivnom uvećanju, dok se u manje od 15% slučajeva radi o primarnim bolestima limfnih žlezda.
autor: Ass. dr Marija Elaz spec. interne medicine, subspec. hematolog, Klinika za hematologiju VMA
Pod terminom „limfadenopatija” podrazumevamo promenu broja, veličine i konzistencije limfnih žlezda. U organizmu čoveka ih ima oko 600 do 700, predstavljaju tvorevine bogate belim krvnim zrnima (leukocitima), te zajedno sa krajnicima, timusom, slezinom, koštanom srži i Payerovim pločama u crevima, čine visoko-organizovane centre celularnog (ćelijskog) imuniteta i tako igraju važnu ulogu u odbrani organizma od infekcija i drugih, organizmu stranih materija.
Limfne žlezde se nalaze svuda u telu, a najlakše ih je napipati u predilekcionim regijama, kao što su vrat, pazušne i preponske regije. Limfni sistem je naročito aktivan kod dece u periodu od 4. do 14. godine života.
NA ŠTA MOGU UKAZIVATI UVEĆANE LIMFNE ŽLEZDE?
Pri pregledu pacijenata sa uvećanim limfnim žlezdama, treba uzeti u obzir sve pojedinosti:
starosnu dob, regiju gde je verifikovano uvećanje limfnih žlezda, njihovu veličinu, konzistenciju, bolnost; postojanje nekih drugih tegoba telesnog propadanja. Osim toga, uvek treba pregledati i jetru i slezinu i obaviti pregled uha, grla, nosa, usne duplje i obratiti pažnju na eventualno postojanje kožnih promena.
Najčešće pretrage podrazumevaju pregled kompletne krvne slike, određivanje sedimentacije vrednosti laktat dehidrogenaze (LDH) i ispitivanje na moguće infekcije (Citomegalo virus, Epštajn Bar virus, Toksoplazmoza i HIV).
U cilju procene postojanja uvećanih limfnih žlezda i na drugim lokacijama, potrebno je uraditi rentgen snimak grudnog koša i ultra zvuk trbuha, pa čak i skener grudnog koša, abdomena i male karlice, mada je za definitivnu dijagnozu presudna biopsija limfne žlezde sa patohistološkom verifikacijom. Ako je periferni limfni čvor veličine 1 cm ili veći i ne pokazuje znake regresije posle 4-6 nedelja, takav limfni čvor svakako treba bioptirati.
LOKALIZOVANE I GENERALIZOVANE LIMFADENOPATIJE
Prema broju zahvaćenih regija, možemo razlikovati lokalizovane i generalizovane limfadenopatije. Najčešći uzroci lokalizovanih limfadenopatija, uvećanih limfnih žlezda u jednoj regiji, su infekcije. Tako, infekcije zuba i gornjih disajnih puteva najčešće uzrokuju uvećanje limfnih žlezda na vratu, depilacija pazušnih i preponskih regija može biti uzrok lokalnih infekcija i limfadenopatija navedenih regija.
Generalizovane limfadenopatije mogu biti uzrokovane virusima što je slučaj kod infektivne mononukleoze, osipnih groznica i HIV-a, bakterijskim infekcijama, poput sifilisa i tuberkuloze, kao i u sklopu takozvanih granulomskih oboljenja (sarkoidoza) ili sistemskih bolesti vezivnog tkiva (sistemski lupus, reumatoidni artirits). Infekcijom zahvaćene i uvećane limfne žlezde su najšečće bolne na dodir.
Ređi, ali svakako ozbiljniji uzroci pojave limfadenopatija predstavljaju primarne bolesti limfnih žlezda, takozvane akutne i hronične limfoproliferativne bolesti, među kojima se izdvajaju pojedine vrste akutnih i hroničnih leukemija, odnosno Hodgkinov i non-Hodgkinov limfom. Takođe, zahvaćenost limfnih žlezda je moguća i u sklopu uznapredovalih stadijuma različitih malignih bolesti.
Osnovne smernice na koje treba obratiti pažnju u sagledavanju pacijenta sa limfadenopatijom, sa ciljem definisanja mogućeg uzroka limfadenopatije su:
- Da li ima lokalnih znakova za postojanje infekcije ili nekog malignog oboljenja?
- Da li se pacijent žali na opšte tegobe poput povišene telesne temperature, postojanje slabosti i malaksalosti, kao i noćno znojenje i nenamerni gubitak u telesnoj težini za više od 10% telesne mase tokom 6 meseci?
- Da li je pozitivna takozvana epidemiološka anketa koja se odnosi na profesionalna oboljenja i izloženost izvesnim otrovima, skorašnje putovanje na lokacije sa povišenim rizikom od atipičnih infekcija ili nasledna predispozicija koja bi mogla ukazivati na neko određeno oboljenje?
Dakle, veoma je važno u slučaju pojave uvećanih limfnih žlezda, sagledati i sve pomenute okolnosti jer su u velikoj većini one samo simptom nekog drugog stanja ili oboljenja. Lečenjem osnovne bolesti i limfne žlezde se vraćaju u normalu. Uvećanje limfnih žlezda preko 1 cm u trajanju od 4-6 nedelja jeste razlog za obraćanje hematologu koji će preduzeti dalje korake u razjašnjenju etiologije istih.
Ako je periferni limfni čvor veličine 1 cm ili veći i ne pokazuje znake regresije posle 4-6 nedelja, takav limfni čvor svakako treba bioptirati.
