Trenirajte pažljivo!

Sadržaj teksta

Fizička aktivnost je preduslov za zdrav i dug život. Savremeni način života i rada zahteva sve duži boravak u kancelariji u sedećem položaju. Uključivanjem vežbanja u životnu rutinu dajemo sebi šansu da lakše prevaziđemo stresne situacije i imamo više energije. Međutim, sportske aktivnosti nose i rizik od povreda.

Povrede najčešće nastaju kao posledica preintenzivne fizičke aktivnosti, iscrpljenosti, nedovoljne pripremljenosti, greški u tehnici i izvođenju određenih pokreta. Povrede prisiljavaju vežbača na višednevnu ili čak višenedeljnu pauzu u vežbanju, posle koje ponovno uvođenje u trening mora da bude postepeno i lagano. Da biste povrede izbegli, naučite zašto nastaju i šta treba preduzeti kada se dese.

Trenirajte pažljivo!Trčanje i trekking su sportovi gde su povrede vrlo česte. Posebno im pogoduje neravan teren, fizička nepripremljenost vežbača i nošenje neadekvatne obuće. Najčešća povreda je distorzija skočnog zgloba. Dovoljno je da se na trenutak pogrešno oslonite na stopalo pa da se ono zarotira pod težinom tela i skočni zglob izvije na neprirodan način.

Kod manjih povreda bol i otok zgloba javljaju se tek kada se mišići „ohlade” Preporučuje se stavljanje hladnih obloga (leda) tokom prvih šest sati nakon povrede, uzimanje nekog leka protiv bolova, i odmor (najadekvatniji „odmor” je pre svega gipsana imobilizacija u trajanju od ne manje od pet dana). Povređenu nogu treba držati podignutu iznad nivoa srca kako bi se sprečilo dalje oticanje. Od pomoći može biti i imobilizacija običnim zavojem dok, elastični treba izbegavati.

Plivanje je sport s malim rizikom od povreda jer voda štiti kosti i zglobove od opterećenja i stresa. Međutim, zbog učestalih ponavljanja pokreta (podizanje i kruženje rukama), moguće su povrede mišića ramena i upale. Ukoliko plivate intenzivnim ritmom, pre početka aktivnosti, zagrevanje je obavezno. Za saniranje povreda ramena najčešće je dovoljno mirovanje. U ozbiljnijim situacijama lekar može odrediti fizikalnu terapiju.

Najčešća povreda tenisera je teniski lakat. Posebno je česta kod osoba koje ne vladaju dobro tehnikama forhenda i bekhenda. To je zapravo upala tetiva uzrokovana nepravilnim držanjem reketa i vibracijama usled udarca. Slične povrede nastaju i kod igrača squasha. Ukoliko niste u dobroj „formi” a nastojite da stignete svaku loptu izloženi ste riziku od istegnuća mišića zadnje lože. Ako je tenis sport u kome uživate, da bi izbegli povrede neophodno je da razvijate mišiće ruku. U tu svrhu može poslužiti veslanje ali i preskakanje konopca kao i druge vežbe za čvrst stisak šake. Preporučuje se primena „krio terapije”, nakon ostvarenog treninga.

Krioterapija (terapija ledom) predstavlja upotrebu leda u fizikalnoj medicini. Potrebno je napraviti led, u plastičnoj čaši sa uronjenom drvenom ili plastičnom drškom. Napravljeni led se izvadi iz modle i otečeni deo, (najčeće zglob) se premazuje tokom tri minuta, ne duže, pošto je efekat tokom dužeg izlaganja potpuno drugačiji. Ovo ima za efekat smanjenje otoka i bola kao posledice upalnog procesa.
Bolni lakat pored mirovanja, često zahteva imobilizaciju i pregled lekara. Najbolji način da povrede izbegnete poštovanje pravila treninga koja podrazumevaju zagrevanje na početku i istezanje na kraju treninga kao i rad na tehnici sporta kojim se bavite.

U toku sportskih aktivnosti mogu biti ugrožena i leđa, prvenstveno mišići dok su povrede koštanih struktura vrlo retke. Riziku je najizloženiji lumbosakralni segment kičmenog stuba, posebno kod intenzivnih treninga aerobika gde skakanje stvara pritisak na pršljenove a mišići se tada stežu kako bi zaštitli kičmeni stub. Oprez je potreban ako igrate odbojku, posebno prilikom udaranja lopte. Lumbosakralna zona je ugrožena i dugim vožnjama bicikla. Položaj tela prilikom vožnje gde su vratni deo kičme i gornji deo leđa izvijeni a uvučen lumbalni segment, utiče na stvaranje napetosti i pojavu bola. Stanje dodatno pogoršavaju vibracije, udarci i poskakivanja na sedištu (vožnja po neravnom terenu).

Jedini način da zaštitite kičmu je da učvrstite trbušne i leđne mišiće. Kada su ove grupe mišića čvrste, leđa zadražavaju pravilan položaj čak i pri obavljanju pokreta na koje telo nije naviklo ili pri naglim rotacijama gornjeg dela tela.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
02-predijabetes-1-696x696
slika1-1024x2048