Pregrevanje tela i toplotni udar nastaju kao posledica izlaganju visokom temperaturama. Uz savete koje smo vam pripremili, možete uživati u letu i na najbolji način iskoristiti sve njegove blagodeti.
Pregrevanje tela odnosno toplotni udar nastaje kada prirodni „termostat” u organizmu ne može da održi normalnu temperaturu tela. Kada je temperatura tela viša od „normalne“ pokreće se čitav niz mehanizama kako bi se telo rashladilo.
Jedan od mehanizama je i znojenje. Efekat hlađenja se postiže isparavanjem znoja sa površine tela. U veoma vlažnim i vrelim sredinama, znoj ne isparava lako, odnosno, ostaje na koži i ne ostvaruje svoju glavnu funkciju hlađenja.
U takvim sredinama, gde vazduh slabo cirkuliše, ekstremno visoke temperature pobeđuju naš urođen „termostat” i može doći do pregrevanja tela, odosno toplotnog udara.
Najosetljiviji na pregrevanje tela i toplotni udar su: stariji, deca, zaposleni na radnim mestima na otvorenom i hronični bolesnici. Uopšte, bilo koji faktor koji utiče na prirodni mehanizam rashlađivanja tela povećava mogućnost za nastanak toplotnog udara.
PREGREVANJE TELA I DEHIDRATACIJA
Toplotnom udaru doprinosi i dehidratacija. Organizam u stanje dehidriranosti dolazi kada je gubitak tečnosti veći nego unos.
Na primer: gubitak veće količine vode mokrenjem prateći je efekat konzumiranja mnogih napitaka poput kafe, alkohola, kao i nekih lekova koji imaju diuretsko delovanje.
Kada ćelije nisu dovoljno snadbevene vodom, koja im treba kako bi obavljale svoj normalni metabolizam, one je crpe iz cirkulacije i tako „teraju” organe da rade snažnije. Kada ste dehidrirani, volumen krvi je manji i telo gubi sposobnost da se efikasno „hladi” pa je i mogućnost nastanka toplotnog udara veća.
SIMPTOMI TOPLOTNOG UDARA
Simptomi toplotnog udara nisu „univerzalni“ odnosno, svaka osoba može imati drugačije simptome. Najčešći su:
Toplotni udar je ozbiljan poremećaj koji može dovesti do smrtnog ishoda i zato ga je potrebno lečiti odmah. Važno je prepoznati ga i odmah zvati hitnu pomoć. Dok čekate da hitna pomoć stigne uvedite osobu u zatvoren prostor, uklonite odeću i pažljivo je poprskajte hladnom vodom, kako bi se izazvalo znojenje. Na prepone i pazuh stavite led ili hladan peškir. Osoba bi trebalo da leži sa blago podignutim stopalima.
Lekar će proceniti da li je potrebno primeniti i intravensku infuziju kako bi se nadoknadili elektroliti i tečnost. Ukoliko lekar smatra da ova mera nije potrebna, osobi koja je doživela toplotni udar možete dati napitak za rehidrataciju ili vodu. Savetuje se odmaranje. Osoba koja je doživela toplotni udar može imati skokove i padove temperature nedeljama nakog njega.
Šta preduzeti kako bi se sprečio toplotni udar
• Pijte što više tečnosti ukoliko se nalazite napolju. Najbolje je piti čistu vodu, a izbegavati čajeve, kafu i alkohol budući da oni mogu dovesti do dehidratacije. Oni koji na vrućinama piju alkohol, 15 puta su osetljiviji na toplotni udar od onih koji ga ne konzumiraju.
• Nikada ne ostavljajte decu, starije niti kućne ljubimce u kolima.
• Ukoliko se pojačano znojite, tako gubite soli, odnosno elektrolite i potrebno je da ih nadoknadite tako što ćete uz vodu uzimati manje količine hrane, a češće, ili pripremiti posebne napitke za nadoknadu elektrolita koji su napravljeni za tu namenu i mogu da se kupe u apotekama. Žeđ je prvi znak dehidratacije. Potrebno je piti dovoljnu količinu vode pre nego što se oseti žeđ kako bi se sprečila dehidratacija tela.
• Izbegavajte tešku hranu koja je bogata proteinima, budući da to može povećati temperaturu tela koja se oslobađa za vreme metabolizma, odnosno „prerađivanja” obroka u organizmu.
• Kod oblačenja savetuje se lagana garderoba u svetlijim bojama, od čvrste tkanine…
• Izbegavati preteranu fizičku aktivnost i ostaviti je za hladnije dane.
• Ukoliko ste izloženi direktno suncu, nosite naočare, šešir i budite pod suncobranom.
• Nemojte odjednom da ostanete dug period napolju ukoliko je vreme izuzetno toplo. Bolje je polako se prilagođavati na njega i postepeno produžavati vreme boravka na suncu kako bi se telo naviklo na toplotu.
• Za vreme aktivnosti na otvorenom, pijte što više tečnosti i poprskajte se s vremena na vreme vodom kako biste pomogli telu da se hladi.
• Kada je vreme izuzetno toplo i vlažno, potrudite se da provedete što više vremena u zatvorenom rashlađenom prostoru (izbegavajte da izlazite iz zatvorenih prostorija kada je sunce najjače, odnosno od 10-15h).
• Ukoliko imate neko hronično oboljenje posavetujte se sa lekarom kako bi vam dao dodatna uputstva.
Ukoliko nemate rashladni uređaj kod kuće ili u prostoru u kom provodite vreme leti, možete koristite ventilator kako bi podstakli cirkulaciju vazduha u prostoru. Uveče kada padne temperatura, otvorite sve prozore, i onda uključite ventilator, kako bi se pospešila cirkulacija vazduha u što većoj meri. Kada izađe sunce, zatvorite prozore da postignuta niža temperature duže traje.
Vlažni peškiri koji se drže na ramenima ili glavi takođe mogu da pomognu hlađenju tela, kao i korišćenje boce na prskanje koja je napunjena hladnom vodom. Ukoliko imate kuću na sprat, boravite u donjim prostorijama jer toplota ima tendenciju da se penje na gore. Isto tako, izbegavajte dodatne izvore toplote kao što su preterano kuvanje, ili uključivanje više aparata koji generišu toplotu…
Kada su izuzetno visoke temperature ventilatori nisu od veće pomoći, pa je bolje istuširati se hladnom vodom ili, ukoliko ste u mogućnosti, posetiti neke od javnih prostorija koji imaju rashladne uređaje kao što su biblioteke, pozorišta, tržni centri i sl.
Ne zaboravite da i vaši kućni ljubimci mogu da budu ugroženi kada počnu visoke temperature. Njih isto tako možete „rashladiti” tuširajući ih hladnijom vodom. Rashlađen peškir može biti mesto gde će kućni ljubimac da legne, a možete ga staviti na njegovu kožu… I životinje bi trebalo da piju što više tečnosti. Znaci toplotnog udara mogu biti ubrzano dahtanje, vrela koža, trzaji mišića, povraćanje, izgubljen pogled… U takvim slučajevima trebalo bi pozvati veterinara.
