napisao: Saša Balanesković, Ćigong savez Srbije
Ćigong predstavlja jedno od kulturnih blaga Kine i ima iza sebe dugu i bogatu istoriju. Kao posebna vrsta psihofizičke vežbe, ima veliku ulogu u kineskim metodama poboljšanja i očuvanja zdravlja kao i u tradicionalnoj kineskoj medicini.
Ćigong, Jangšeng, Daojin…
Sam naziv Ćigong se sastoji iz dve reči – ći što označava životnu energiju i gong što označava uspeh, rad, dostignuće. Ćigong predstavlja širok spektar psihofizičkih vežbi koji datira 5000 godina u prošlost i jedan je od prvih holističkih (ali i fitnes) sistema treninga za poboljšanje i očuvanje zdravlja.
Sama kovanica Ćigong je novijeg datuma, stara jedva oko 150-200 godina. Starija imena u praksi za prevenciju, očuvanje i poboljšanje zdravlja su Daoyin i Yangsheng. Ime Daoyin se može slobodno prevesti kao „vođenje i usmeravanje (ćija, životne energije, daha)“, dok Yangsheng možemo prevesti kao „staranje (briga) o životu“. Sama imena su već odredila i namenu veštine.
Od svog nastanka do danas sistemi Ćigong vežbi su se praktikovali od strane običnih ljudi, Budista, Taoista, praktikanata borilačkih veština ali i lekara tradicionalne medicine, sve u svrhu prevencije, poboljšanja i očuvanja zdravlja, jačanja organizma ali i lečenja. Svaka od ovih grupa je naučene Ćigong sisteme treninga prilagođavala sebi i svojim potrebama.
New Age i Ćigong
Ćigong (Daojin, Jangšeng) tehnike ostaju nepoznate van granica Kine dosta dugo. Tek se krajem 19. veka pojedinci upoznaju sa ovim veštinama, da bi pravi bum i procvat doživele od polovine 20. veka dolaskom mnogih Kineza u SAD i zapadnu Evropu. Neki od njih su bili majstori Taiđi Ćuena, Ba Gua Džanga, raznih stilova kung fua ali i Ćigonga. Mnogi i nisu bili majstori, ali su vežbali kod kuće i imali izvesna znanja o veštinama. Jačanje New Age pokreta kao i poplava kung fu filmova niske produkcije, kao i literature koji su za temu imali nadljudske moći onih koji vežbaju kung fu i Ćigong, doprinosi još većoj popularnosti ovih veština.
Međutim, neminovno je da sve što postane popularno doživi i pad kvaliteta kako bi se zadovoljila tražnja tržišta. Osnovno nerazumevanje terminologije je dodatno doprinelo mistifikaciji i širokoj popularnosti ovih veština. Pre svega, Ći, životna energija se drugačije shvata kod naroda Istoka. U glavi prosečnog zapadnog čoveka, pri pomenu „energije“ i pokreta, stvaraju se slike čarobnjaka, magijskih obreda i munja koje izbijaju iz prstiju.
Reklamiranje veština kao „skup vrlo laganih pokreta, meditacije i disanja koji vrlo brzo i bez napora dovode do izuzetnih rezultata“ je bio dodatni podstrek već lenjim ljudima Zapada da se priključe i oprobaju ove veštine. Priučeni „učitelji“ raznih veština su vrlo brzo uvideli ovo i, na vrlo jednostavan način, obezbeđivali sredstva za sopstveni život šireći mistifikovanu verziju veštine, prilagođenu ljudima druge kulture.
Ovo je poznato svima koji su imali prilike da posete Kinu. Kineska hrana u Kini je drugačija od hrane u kineskim restoranima „kod kuće“ i prilagođena je ukusu lokalnog potrošača.
Ova vrsta obezvređivanja i mistifikacije veština nije zaobišla ni Kinu.
Pravi bum Ćigong „učitelja“ i „majstora“, Kina je doživela od sredine 80.-tih skoro do kraja 90.-tih godina 20. veka. Veliki broj „spiritualnih“ vođa je okupio oko sebe dosta ljudi koji su bili kao omađijani i primenjivali neke, u najmanju ruku, čudne metode.
Sličnu pojavu tih godina smo i mi doživeli najezdom mnogih iscelitelja i poznavaoca „tajnih znanja“ koji su imali, i dalje imaju, dosta sledbenika. Isto važi i za polje Ćigonga u Srbiji i regionu.
Vežbe Ćigonga imaju nebrojeno mnogo kombinacija i formi i mogu biti jednostavne vežbe disanja, istezanja i jačanja tetiva, ligamenata i mišićno skeletnog sistema tela ali i komplikovane vežbe vizuelizacije, praćenja i kontrole puta energije kroz telo. Mnoge od tih vežbi imaju za nas čudna imena – Ćigong Belog Ždrala, Ćigong Divljih Gusaka, Ćigong Bele Obrve, Ba Duan Jin-8 delova brokata.. Nazivi potiču od životinjskih pokreta koji oponašaju, imena tvorca vrste Ćigonga ili se odnose na rezultat koji postižu. Sve vežbe mogu biti samo polazna osnova na kojoj svako može izgraditi sopstveni sistem treninga.
Nastanak zdravstvenog ćigonga
U nastojanju da spreči dalje obmanjivanje naroda, kineska vlada je 2001. godine, osnovala Kinesku asocijaciju zdravstvenog Ćigonga. Asocijacija je standardizovala 13 sistema vežbi, i zajednički ih nazvala „zdravstveni ćigong“. Svi sistemi imaju precizno propisane pokrete, principe, način disanja i koncentracije i vizuelizacije. Ispitani su i dokazani u kliničkim uslovima od strane Pekinškog, Šangajskog i Vuhanskog Univerziteta, na preko 5000 ispitanika. Takođe, zdravstveni Ćigong je postao 62. zvanično priznat sport u Kini.
Učinjen je i veliki korak ka profesionalizaciji ljudi koji prenose ove veštine, osiguravajući prenos tradicionalnog znanja na jedan bezbedan način, bez mistifikacija i uplitanja mnogih drugih teorija koje su se pojavile a imaju „sličnosti“ sa Ćigongom (razne vibracione teorije, sistemi, „razmišljaj pozitivno i desiće se“ pristupi).
Pozitivno razmišljanje i gledište je sasvim u redu ali ne možemo očekivati da će se stvari same od sebe desiti samo ako mi to želimo. Potrebna je i akcija koja će dati osnovu i potporu našem pozitivnom stavu i to će i dati rezultate. Plastično objašnjeno, nećemo brže trčati ukoliko intenzivno razmišljamo o tome-moramo trčati svakodnevno.
Tako je i sa zdravstvenim Ćigongom. Svakodnevni trening, koordinacija pokreta, daha i uma, uz stručno vođen trening će dovesti do rezultata.
Do kakvih, to zavisi isključivo od nas, naše volje da radimo, vežbamo, jačamo telo i duh, razvijamo se i svojim primerom pokažemo i drugima da je uz svakodnevno zalaganje lako doći do rezultata.
Kako kaže stara poslovica: „Sto dana treninga je disciplina, hiljadu dana treninga je fino doterivanje“.
Nadamo se da smo makar malo približili pojam zdravstvenog Ćigonga i nastojanja matične federacije i Ćigong saveza Srbije.
U Srbiji Ćigong i Thai Chi Chuan su priznati od strane Ministarstva zdravlja kao komplementarni vidovi terapije.
Zdravstveni Ćigong je namenjen prevenciji, poboljšanju i očuvanju zdravlja i treba ga razlikovati od medicinskog ili terapeutskog Ćigonga koji je namenjen lečenju. Zdravstveni ćigong se može upotrebljavati i u terapeutske svrhe, naravno uz prethodno savetovanje ličnog lekara ili specijaliste. Prilikom uključivanja metoda zdravstvenog Ćigonga u terapiju, ne treba prekidati sa uzimanjem propisanih lekova ili tako nešto učiniti isključivo po savetu lekara.
