Gde je početak cele priče o čaju i ko je zaslužen za činjenicu da je čaj napitak koji se podjednako konzumira na svim kontinentima, saznajte u tekstu koji sledi. Takođe, saznajte i šta utiče na kvalitet i razlike u čajnim napicima.
autor: Doc. dr. farm. tehnologije Marija Radojković
Kao i za nastanak drugih važnih stvari u ljudskoj civilizaciji i za nastanak čaja ne postoje tačni i pouzdani podaci. Tako da se za početak same konzumacije i nastanka ovog napitka vezuju legende. I tu postoje dve legende koje govore o dva vladara poreklom iz Kine i Indije. Prema legendama, dva čoveka se povezuju sa otkrićem čaja: Budirama (indijski princ) i Shen Nung (kineski car).
Legenda tvrdi da se (davnih 2000tih godina p.n.e.) car našao u šumi tokom noći i da je zapalio vatru da bi popio uobičajenu šolju vruće vode. Dok je voda vrila vetar je dunuo i u posudu vode ubacio listiće obližnjeg žbuna. Bili su to listići čaja. Car se prvo ljutio na oholost vetra, ali ubrzo je probao napitak prijatnog mirisa.
U trenutku su ga prošli umor i hladnoća. Srećan zbog pronalaska novog napitka, odlučio je da podeli svoja saznanja sa podanicima. Nakon tog događaja čaj kao napitak doživljava ekspanziju u Aziji.
NAJSTARIJI ČAJ-U OBLIKU BRIKETA
Po izgledu i načinu pripremanja prvi čajevi nisu imali puno sličnosti sa čajevima kakve danas poznajemo. Najstariji čaj bio je u obliku „kolača“ odnosno briketa, a koristio se za vreme vladavine dinastije Tang (618-907.god).
Pre upotrebe briketi su držani iznad vatre da omekšaju, a zatim bi se izmrvljeni kuvali u vodi i dodavao bi se pirinač, đumbir, mleko, kora narandže i neki začini. Takav čaj je više ličio na neku vrstu čorbe nego na napitak. U vreme dinastije Ming posle 1500te godine počinju da se koriste isključivo listići čaja (koji su se zadržali do danas), a briketi i ranije poznat način spravljanja čaja odlazi u zaborav.
Iz svoje postojbine Kine, čaj se proširio prvo u Japan (7. vek) zatim u Arapske zemlje (8. vek).
PUTEVI ČAJA
Čaj je iz Kine stigao u Japan preko budističkih sveštenika koji su se posle svoje misije širenja vere u Kini vratili na službu u Japan. Druga domovina čaja je Indija (Asam). Odatle se on preneo u Indokinu, Burmu, Australiju i severni deo američkog kontinenta i na jug Afrike. Na zapad je dospeo tek u XVII veku i to najpre u Holandiju (1610. godina) i Rusiju (1638. godina, kada je 7 kg čaja poklonjeno ruskom caru Mihailu I, od strane mongolskog vladara Altin Kana), potom i Englesku (1650. godina) i Ameriku (1650. godina).
Iako je Velika Britanija prihvatila čaj kao napitak tek krajem XVII veka, ova zemlja je u istoriji bila žarište odakle se čaj proširio na ceo svet.
Do polovine XVIII veka bio je privilegija bogatih, veoma skup i upotrebljavao se kao lek, a kasnije postaje napitak koji se konzumira u svakoj kući.
Razlike u čajnim napicima
Zeleni, crni, ulong i beli čaj su četiri osnovne vrste čajnog napitka. Kom od četiri osnovna tipa će čaj pripadati zavisi od načina prerade, odnosno prisustva ili odsustva fermentacije (vrenja). U proizvodnji belog i zelenog čaja ferementacija nije prisutna, za dobijanje ulong čaja fermentacija je delimična, a u slučaju crnog čaja fermentacija je potpuna.
Nivo fermentacije utiče i na povećanu količinu kofeina, više fermentacije više kofeina.
Beli čaj je posebnog kvaliteta koji se dobija branjem prva dva još neotvorena listića (izdanka). Ovi listići su mladi i još uvek sa belim, svetlim dlačicama. Beli čaj je više poznat i korišćen u Azijskim zemljama nego kod nas, najkorišćeniji je u ritualnim obredima u Japanu, gde se čak i tako mladi listići prevode preko para mleka radi lepšeg ukusa i intenzivnijeg uživanja u ispijanju napitka.
Postoje još neke razlike u kvalitetima čaja u zavisnosti od godine berbe. Lišće čaja se bere kada je biljka stara četri godine i to za vreme kišnih dana, prosečno četri berbe u godini. Najkvalitetniji čaj se dobija od mladih izdanaka pa se grmovi svake godine orezuju. Takođe od prve berbe čaj je najkvalitetniji (Golden) a sa svakom sledećom berbom je sve lošijeg kvaliteta (Orange pekoe, pekoe…). Različiti tipovi čaja vezani su za sam period branja, postupak nakon branja i podneblja na kome je uzgajan tako da danas od jedne biljke C. sinensis imamo preko 1500 različitih vrsta čaja.
Najpoznatiji crni čajevi su: asam (Indija), cejlon (Šri Lanka), dardžiling (Indija), kimun (Kina), nilgiri (Indija), Pu er (Kina), sikim (Indija). Popularne mešavine crnog čaja su: engleski čaj, irski doručak, ruski karavan; dok u aromatizovane čajevi spadaju jasnim (Kina, sa aromom cveta jasmina), erl grej (crni čaj sa aromom bergamonskog ulja), lapsong sučong (Kina i Tajvan, crni čaj sa aromom dima). Najpoznatiji zeleni čajevi: genmaiča (Japan), gjpkuro (Japan), senča (Japan), hođiča (Japan), baožong (Kina).
ČAJ – ZANIMLJIVOSTI
Kofein u kafi rastvara se već u želucu, dok onaj iz čaja najvećim delom razgrađuje crevni sok. Tanini isto tako deluju na sporiju apsorpsiju kofeina, pa kofein iz kafe u krvotok stiže naglo, dok taj proces kod čaja teče mirnije.
Naime, delovanje kofeina iz kafe dostiže svoj maksimum za 10 minuta, a nestaje za 30, dok kod čaja dostiže maksimalno dejstvo nakon 40 minuta i nestaje nakon 70.
Jedan od skupljih čajeva je takozvani „Monkey picked’’ ili Majmunski čaj. Davno je kružila legenda da ovaj čaj raste na velikoj nadmorskoj visini u Kini i da ljudi nikada nisu videli njegov žbun jer ga beru posebno obučeni majmuni. Odatle je dobio i naziv. Naravno, priča o majmunima je samo legenda a čaj se gaji na plantažama visoko u brdima Kine.
Najskuplja i najpoznatija vrsta zelenog čaja je Darjeeling, koji je dobio ime po oblasti u kojoj se gaji. Razlog za visoku cenu je taj što ova vrsta najbolje uspeva i gaji se na strmim i opasnim padinama Indije, nadomak Himalaja, na nadmorskoj visini od 5000 do 8000 metara. Cena jednog kilograma ovog čaja je oko 3.000$.
Najskuplja kesica čaja je izrađena ručno u čast 75-te godišnjice britanskog proizvođača čajnih napitaka, kuće PG Tips. Sadrži 280 dijamanata i vredi 15.250$, prodata je na aukciji a sredstva su donirana za dečije svratište u Mančesteru.
