Podaci Instituta za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“ pokazuju da 27 % žena i 17 % muškaraca ima problem nesanice. Ova brojka je dva puta veća nego pre deset godina. Problemi sa spavanjem odnose se na teškoće sa uspavljivanjem, učestalo buđenje tokom noći odnosno isprekidano spavanje ili na rano jutarnje buđenje bez nastavka spavanja.
Nesanica ili insomnia
Da bi problem sa spavanjem zaista bio nesanica ili insomnia neophodno je da zadovoljava sedeća tri kriterijuma:
- poremećeni su dužina i kvalitet uspavljivanja i spavanja
- otežano je uobičajeno dnevno funkcionisanje
- postoji jasan uzrok nesanice.
Ukoliko je prisutno produženo vreme uspavljivanja (duže od 30 minuta), intervali budnosti u toku noći u trajanju dužem od 30 minuta ili skraćenje ukupne dužine spavanja na manje od 6 sati radi se o poremećaju dužine ili kvaliteta uspavljivanja i spavanja. O otežanom dnevnom funkcionisanju govorimo kada se jave: teško buđenje i razbuđivanje, osećaj umora neposredno nakon buđenja, nedostatak energije, smetnje pažnje i koncentracije, neraspoloženje, razdražljivost… Nije uvek lako odrediti pravi uzrok nesanice. Nesanica je pratilac mentalnih bolesti. Ovde spadaju veoma česta akutna ili hronična stresna stanja, depresivni i anksiozni poremećaji, šizofrenija, manična stanja… Nesanica se javlja kod brojnih organskih bolesti: poremećaja funkcije štitne žlezde, povišenog pritiska, šećerne bolesti, oboljenja jetre i bubrega, bolnih stanja…
Bolest nije uvek uzrok
Životni stil i navike koje utiču na san predstavljaju bihejvioralne uzroke. Jedan od najčešćih je navika da se malo „odrema“ posle podne. Iako je dnevni odmor izuzetno koristan, za noćni san je veoma važna dužina njegovog trajanja. Bavljenje intenzivnim fizičkim ili psihičkim aktivnostima pred spavanje otežaće uspavljivanje. Kofein, nikotin, alkohol i psihoaktivne supstance (energetska pića npr.) kod osetljivih osoba dovešće do otežanog uspavljivanja ili isprekidanog sna. Ono o čemu razmišljamo neposredno pred spavanje takođe može imati negativan uticaj.
Lečenje nesanice
Lečenje svake bolesti pa tako i nesanice treba započeti od njenog uzroka. Ukoliko je moguće ukolniti uzrok, situacija je naprosto idealna i nesanica sama nestaje. Ukoliko to nije moguće neophodno je obratiti se psihijatru. Psihijatar će u zavsnosti od uzroka predložiti i najbolji terapijski plan. U slučaju neophodnosti lečenja farmakoterapijom odrediće tip, dozu i dužinu uzimanja leka za nesanicu. Lekovi za lečenje nesanice imaju veliki potencijal za stvaranje zavisnosti i potrebno je strogo pridržavati se lekarskog saveta, a nikako ih ne treba uzimati na svoju ruku (ili po savetu nekog kome su „pomogli“).
Od psihoterapijskih tehnika efikasnom se pokazala bihejvioralna terapija. Bihejvioralne tehnike počivaju na redukciji anksioznosti i fiziološkog nivoa budnosti organizma. Najčešće se koristi progresivna mišićna relaksacija. Efikasan je i autogeni trening.
BOX 1
Nije komplikovano, a može da pomogne:
- idite na spavanje kad ste zaista pospani
- imajte okvirno vreme odlaska u krevet
- ustajte u približno isto vreme svakog jutra
- skratite dnevni odmor
- krevet koristite samo za spavanje i seks
- ukonite iz sobe u kojoj spavajte sve izvore svetla i zvuka koji vas uznemiravaju
- obezbedite prijatnu sobnu temperaturu
- ne idite na spavanje gladni ili nakon obilnog obroka
- ne pušite, ne konzumirajte kafu ili alkohol nekoliko sati pre spavanja
- naporne fizičke i psihičke aktivnosti ostavite za jutro ili rano posle podne
- postepeno smanjujte nivo svojih aktivnosti pre odlaska u krevet, lagane i rasterećujuće aktivnosti pomoći će smirivanju ne samo tela nego i misli.
napisala: Dr Vesna Tepšić – Ostojić – psihijatar