Opekotine

Gotovo da nema osobe koja se kao dete, ali i kasnije, nije opekla na vrelu ringlu šporeta, šerpu ili peglu, prosula po sebi vruću kafu ili mleko. Samo oni koji su doživeli ozbiljne opekotine znaju kolika je sreća ako sve može da se završi belancetom od jajeta ili mlazom hlade vode.

Opekotine su povrede koje nastaju pod dejstvom prekomerne toplote na pojedine delove tela. Događaju se slučajno, u trenutku, a posledice mogu biti dugoročne. Iako su opekotine najčešće lokalne, u težim slučajevima mogu biti praćene i poremećajem opšteg stanja organizma.

U svakodnevnom životu najčešće se dešavaju opekotine u kućnim uslovima, kada nastaju pod dejstvom vrele tečnosti, vrele pare ili pod dejstvom plamena. Opekotine nastaju iznenada i to najčešće zbog nepažnje, prilikom kuvanja ručka, korišćenje benzina za potpalu vatre, eksplozije plina…

Od opekotina najviše stradaju stare osobe i deca. Smatra se da oko 67% opekotina nastaje kod kuće, najčešće kod male dece zbog nepažnje roditelja, a kod odraslih u toku rada u kuhinji, za vreme spavanja, pod uticajem alkohola ili droge.

Opekotine nastaju i kod preteranog izlaganja sunčevom zračenju, ukoliko se desi strujni udar, udar groma ili usled radioaktivnog zračenja.

Podela opekotina na osnovu stepena težine

Francuski berberin-hirurg, jedan od pionira hirurgije, Ambroaz Pare, prvi je u 16. veku opisao i razvrstao opekotine prema stepenima težine. U zavisnosti od toga koliko je teška povreda, danas razlikujemo četiri vrste opekotina:

Opekotine prvog stepena – njih karakteriše pojava crvenila, koža je lako otečena, bolna i topla. Ove povrede često iščezavaju posle nekoliko sati, a skroz prolaze za sedam dana i ne ostavljaju posledice. Kada se povuku crvenilo i otok, može doći do „ljuštenja“ kože, tj deskvamacije površinskog sloja.

Opekotine drugog stepena – mogu da se podele na dva stadijuma, površinski i duboki. Kod površinskog stadijuma se javljaju plikovi (mehurovi) ispunjeni bistrom i žućkastom tečnošću, kao i neujednačeno crvena boja kože, koja je vlažna i bolna. Opekotine zarastaju spontano, plikovi se smanjuju 3 do 4 dana posle povrede, a obično nestaju 10-15 dana i bez ožiljaka. Mogu da se jave promene u pigmentaciji opečene kože koje se vremenom gube. U drugom stadijumu su oštećeni dublji slojevi kože, znojne i lojne žlezde, kao i koren dlake. Tako oštećena koža predstavlja odličnu podlogu za razvoj infekcije.

Zarastanje ove vrste opekotina je usporeno, može da traje i do 40 dana, može da zahteva hirurško odstranjivanje mrtvog dela kože, a kao posledica ostaje ožiljak i hiperpigmentacija kože.

Opekotine trećeg stepena – teške opekotine koje izazivaju nekrotične promene u koži i potkožnom tkivu (tkivo izumire), kao i oštećenja zidova krvnih sudova. Pošto je koža kao barijera oštećena, veoma često se ove opekotine komplikuju bakterijskom infekcijom.

Opekotine četvrtog stepena – najteža oštećenja izazvana ekstremno visokom temperaturom. Koža i tkiva se ugljenišu i neosetljivi su na bol. Da bi došlo do zarastanja neophodno je hirurško uklanjanje ugljenisanog tkiva i transplantacija kože.

Šta prvo treba uraditi kada se opečemo

Opekotine prvog stepena ne zahtevaju pomoć lekara, možete ih uspešno tretirati i sami. U slučaju opekotina drugog stepena potrebno je da potražite pomoć lekara ukoliko primetite da je došlo do razvoja infekcije. Opekotine trećeg stepena je lako prepoznati, s obzirom da su to teške opekotine i u tom slučaju lekarska pomoć je hitna i neophodna.

Preporuka je da prvo treba da ohladimo opekotinu, kako bi se sprečilo njeno dalje širenje i kako bi se bol ublažio. Potrebno je ukloniti odeću sa ugroženog dela tela, sem ukoliko je ona zalepljena za opečeno mesto. Ako je opekotina na ruci, jako je bitno odmah skinuti nakit, prstenje, narukvice jer postoji mogućnost da dođe do oticanja tkiva.

Povređeno mesto treba hladiti pod mlazom hladne vode i to u trajanju od 5 do 10 minuta. Umesto hlađenja vodom, može i da se odmah nanese sloj hidrogela na povređeno mesto, jer hidrogel proizvodi efekat hlađenja koji traje 30-45 minuta. Bilo bi dobro da se hidrogel koristi u vidu spreja, što olakšava nanošenje na bolno mesto, a naneseni sloj ne pritiska oštećeno tkivo.

Ukoliko je opekotina hemijskog porekla, neophodno ju je prvo neutralizovati, odnosno isprati fiziološkim rastvorom, pa tek onda naneti hidrogel.

Nakon hlađenja opekotine, povređeno mesto je potrebno osušiti, a zatim proceniti koliko je teška povreda. Ukoliko je reč o opekotinama I stepena ili pak površinskim opekotinama II stepena, može da se nanese neki antiseptik u spreju (koji ne sadrži alkohol). Preporučuje se i upotreba analgetika, ukoliko postoji bol.

Kako se prvilno zbrinjavaju rane možete pročitati: Pravilnim tretmanom rana sprečite nastanak ožiljaka

Šta nikako ne treba raditi 

Ne treba koristiti hidrofilnu vatu da se očisti ili prekrije opekotina, jer vlakna mogu da se zalepe za ranu. Treba izbegavati ono za čim se obično poseže, a to su namirnice koje imamo u kući, jer one mogu pospešiti infekciju rane, a i gubi se dragoceno vreme.

Stoga ne treba stavljati krompir, kupus, kiselo mleko, ulje, puter na povređeno mesto, jer mogu biti potencijalni izvori zaraze kada se stave na oštećenu, opečenu kožu.

Nikako se ne savetuje upotreba dezinfekcionog sredstva koje sadrži alkohol ili kamfor. Ukoliko dođe do pojave plikova, nikako ih ne treba bušiti, jer oni predstavljaju neku vrstu zaštite rane od vazduha i bakterija.

Ukoliko već nastali plik sam pukne, mrtvu kožicu treba ukloniti makazicama, koje su prethodno bile potopljene u alkohol, radi dezinfekcije.

U slučaju da sumnjate da se pojavila infekcija, obavezno se obratite lekaru.

Opečeno mesto ne bi trebalo u narednih mesec, dva izlagati sunčevom zračenju.

OPEKOTINE IZAZVANE SUNČEVIM ZRAČENJEM

U toku letnjih meseci, najčešće su opekotine od sunčevog zračenja koje nastaju od prekomernog sunčanja bez adekvatne zaštite kože. To su najčešće opekotine prvog, ređe drugog stepena.

Većini ljudi koji su ikada doživeli da izgore na suncu, poznat je osećaj peckanja i zatezanja kože, koja je još dugo topla (nekada i vrela) iako više nije izložena suncu. Kao prva pomoć može da posluži tuširanje hladnom vodom i nanošenje hidrogela u vidu spreja koji nije masne teksture, već sadrži molekule vode koji ubrzano isparavaju i na taj način u dužem periodu hlade kožu, smanjujući bol i crvenilo.

Hidrogel takođe ne ostavlja tragove na odeći i posteljini. Tretman izgorele kože posle sunčanja, pored ovih mera mora da obuhvata i unošenja većih količine vode zato što se u ovim situacijama lako dehidrira. Preporuka je i da se nosi široka pamučna odeća koja neće iritirati deo tela zahvaćen opekotinom. Ukoliko se osećaju žmarci ili hladnoća (blaga groznica), trebalo bi koristiti i neki antipiretik (lek za snižavanje temperature).

Kao dalja nega izgorele kože mogu da se koriste hidratantni losioni formulisani za negu kože posle sunčanja koji bi trebalo da se što češće nanose. Naravno, treba se kloniti daljeg izlaganja suncu dok opekotine ne prođu, a svakako koristiti zaštitu pri svakom sledećem sunčanju (kreme sa visokim zaštitnim faktorom koje štite od UV-A, UV-B, ali i IR-A štetnih sunčevih zraka, pamučnu odeću dugačkih rukava i nogavica, naočare za sunce, šešire sa širokim obodom…)

Solarijum

Slične opekotine kao što su opekotine od sunca, mogu se javiti i kao posledica sunčanja u solarijumu ili korišćenja veštačkih izvora svetlosti koji se koriste u medicinske ili kozmetološke svrhe (opekotinu može izazvati bilo koji deo svetlosnog spektra). Tretman tako oštećene kože je isti kao i kod tretmana posle sunčanja, osim ako nisu u pitanju teže opekotine koje zahtevaju intervenciju lekara.

Opekotine četvrtog stepena – najteža oštećenja izazvana ekstremno visokom temperaturom. Koža i tkiva se ugljenišu i neosetljivi su na bol.