Zavirite u tajni svet biljne medicine kroz pet najpopularnijih biljaka u svetu. Saznajte šta ih to čini posebnim, gde se uzgajaju i za šta se mogu koristiti.
Herbalna, biljna medicina, poznata pod nazivom fitoterapija, obuhvata lečenje korišćenjem određenih biljnih vrsta i u mnogim zemljama je jedna od najpristupačnijih i najkorišćenijih metoda lečenja. Kao što je opšte poznato, povezanost čoveka i biljaka datira još od davnina. Čovek je biljke prvenstveno koristio u ishrani, a tek kasnije u lečenju. Kroz istoriju čovečanstva, biljke su dobijale sve veći značaj kao izvor biološki aktivnih supstanci i lekova. Bez obzira na dugotrajnost korišćenja i poznavanja biljnih vrsta, broj cvetnica koje su do danas hemijski ispitane i čije je dejstvo dokazano čini samo 10% od ukupno 250.000 biljnih vrsta na planeti, zbog čega je biljni svet i dalje nepresušan biološki resusrs. Predstavljamo Vam neke od biljnih vrsta koje su najtraženije u svetu i otkivamo njihovu specifičnost.
1. Cordiceps sinensis
Cordiceps sinensis se danas smatra jednom od medicinski najvrednijih gljiva usled dokazanog uticaja na bioenergetski status organizma. Gljiva je sa Tibeta i raste na nadmorskim visinama od oko 5000 m. Za razliku od ostalih gljiva koje rastu na drvetu i sličnim organskim substratima, cordiceps raste na domaćinu, zbog čega spada u parazitsku gljivu. Proučavani su različiti metodi uzgajanja zbog njene deficitarnosti i lekovitosti, tako da se danas najviše prodaje ekstrakt miceliuma, jer samo micelium može biti uzgajan. Cordiceps sinensis je veličine prsta, Kinezi je zovu „winter worm, summer grass“, i nekada je bila dostupna samo kineskoj carskoj porodici i tradicionalno se koristila za poboljšanje snage, izdržljivosti i povećanje seksualne moći.
Do danas je ova gljiva bila predmet brojnih istraživanja i dokazano je da pored vitamina i tragova hemijskih elemenata sadrži visokocenjene aminokiseline kao i polisaharide. Istraživanje na Medicinskom fakultetu u Pekingu dokazuje i efekat poboljšanja libida. Brojne studije su ispitivale uticaj ekstrakata ove gljive na opšte stanje sportista. Atlete kineskih olimpijskih timova su ih oduvek koristili da bi se brzo oporavili nakon iscrpljujućeg fizičkog napora i poboljšali svoj uspeh na takmičenju. Danas, dosta uspešnih kineskih sportista, uključujući i nekoliko svetskih rekordera, koristi Cordiceps, kao prirodni stimulans. Razlog ovakvog korišćenja je što Cordiceps povišava stepen iskorišćenosti kiseonika i direktno utiče na zdravstveno stanje konzumenta.
2. Açaí bobice (Euterpe oleracea Mart.)
Acai bobice su plodovi palme koja potiče iz Brazila, južne Amazonije. Svoju popularnost Acai drvo je doživelo poslednjih 10 godina, nakon studija objavljenih u brojnim naučnim časopisima čime je potvrđena prisutnost visokog nivoa fitohemikalija (antocijana, fitosterola, nezasićenih triglicerida, vitamina i dijetetskih vlakana). Visok nivo antocijana je obezbedio dobru poziciju u paleti antioksidativnih proizvoda i dijetetskih suplemenata koji utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma. Takođe, sok od ovih purpurnih bobica se nalazi se na listi super namirnica sa sinonimom „eliksir mladosti i vitalnosti“. Acai bobice su slične grožđu sa razlikom da sadrže 80% suve materije i 20% tečnosti i da su gorkog ukusa.
U fitoterapiji acai bobice se konzumiraju u obliku ekstrakta (tablete, kapsule, surupi..) ili soka. Međutim, bez obzira na popularnost ovog drevnog lekovitog napitka amazonskih indijanaca još uvek se dokazuju predpostavke lekovitosti ove biljke. FDA (eng. Food and Drug Administration) je u aprilu 2012. godine objavila upozorenje koje se odnosilo na korišćenje proizvoda na bazi ovih bobica i ograničenu naučnu potvrdu dejstava istih. Do sada se pominjao pozitivan uticaj ove biljke na imuni sistem, bolesti srca, digestivni sistem, smanjenje telesne mase itd.
3. Ganoderma lucidum
Za Ganodermu Lucidum, Ling Zhi Reishi – japanski (ili kineski) naziv, se zna da je lekovita 4.000 godina. Stari Kinezi je smatraju biljkom dugovečnosti zbog čega će biti danas prva biljka koju će kineski herbalisti preporučiti bez obzira na zdravstveni problem pacijenta. Ganoderma lucidum je drvenasta gljiva zbog čega se ne može koristiti u ishrani, ali se zato od nje pripremaju čajevi, razni lekoviti preparati u kombinaciji sa drugim lekovitim vrstama. Shodno poreklu, prvi uzgojni sojevi su bili u Kini, ali zbog svoje lekovitosti danas se uzgaja u celom svetu.
U poslednjih 20 godina testirano je dejstvo Ganoderme lucidum preparata i potvrđeno da ova gljiva pomaže u lečenju neurostenije, nesanice, kijavice, raznih crevnih oboljenja, hepatitisa, hroničnog bronhitisa, leči jetru, poboljšava imunitet, utiče na srčana oboljenja i alergije, a pominje se i mogućnost da pomogne u ublažavanju tegoba kod pacijenata sa AIDS-om. U većem procentu ekstrakt je bogat organskim geranijumom, polisaharidima, triterpenima, nukleozidima, sterolima, masnim kiselinama, alkaloidima, peptidima i aminokiselinama. Istraživački instituti japanskog Nacionalnog centra intenzivno istražuju lekovitost ekstrakata ove gljive od 1969. godine, a od 1980. godine zbog izrazite antitumorne aktivnosti i uticaja na imuni sistem spada u red izvora „biomodulatora organizma“. Zbog svojih opštih karakteristika, netoksičnosti i neotrovnosti preporučuje se da se konzumira svakodnevno, jer nema štetnih efekata.
4. Mate čaj (Yerba mate)
Ova biljka potiče i uzgaja se samo u subtropskim predelima Južne Amerike. Uspeva u Argentini, južnom Čileu, istočnom Paragvaju, zapadnom Urugvaju i južnom Brazilu. Deo biljke koji se koristi u medicinske svrhe je lišće i mlade grančice, od kojih se najčešće priprema čajni napitak. Ono što izdvaja mate čaj je i sam način pripreme čaja. Tradicionalno latinoamerikanci Mate čaj piju iz posebnih posuda koje su izrađene od tikvica i zovu se „Celebase“. Kada se sprašeni delovi biljke stave u sud, dodaje se zagrejana voda (70 – 80°C) i uz pomoć metalne cevčice „Bombille“ koja na svom početku ima filter, uživa se u blagodetima samog napitka.
Mate sadrži sve vitamine i minerale potrebne za funkcionisanje organizma: Ca, Mg, Fe, P, Zn, K, J, vitamine A, B1, B2 i C. Bogat je purinskim alkaloidima posebno kofeinom (0,5-2%), saponinima i aromatičnim i polifenolnim jedinjenjima. Sam hemijski sastav utiče na lekovitost mate čaja: ubrzava metabolizam, podstiče probavu, podstiče radnu sposobnost, a pokazuje i izrazitu antibakterijsku i antikancerogenu aktivnost.
U zamljama odakle potiče mate čaj postoji izreka „Da nema Mate čaja, svaki čaj bi bio dobar“. Nazivaju ga i „zelenim zlatom indijanaca“, vekovima se koristi kao piće koje stimuliše um, vrši detoksikaciju organizma, jača imunitet, kontroliše apetit, usporava starenje i daje odlične rezultate u borbi protiv umora.
5. Sibirska aronija (AroniaMelanocarpa)
Sibirska aronija je biljka koja potiče iz Severne Amerike, ali usled ekspanzije i organizovanog gajenja u Sibiru dobija naziv koji je danas u širokoj upotrebi. Karakteriše je otpornost na niske temerature, i do -45°C, zbog čega počinje dosta da se uzgaja i u našim krajevima. Najčešće korišćeni delovi ove biljke su bobice koje sadrže veliku količinu antioksidanasa (antocijane, flavonoide, tanine, katehine). Određena istraživanja su poredila antioksidativnu aktivnost bobičastih plodova više biljnih vrsta i ustanovila da neke vrste sibirske aronije prednjače i u odnosu na brusnicu i u odnosu na borovnicu. Od vitamina sadrži A, B2, B6, B9, C, E i vrlo redak vitamin P, a od minerala sadrži Ca, K, Fe, Mo, Mn, P, i J. Karakteristično je i da je sastavu aronije dokazano i prisustvo retkog voćnog šećera sorbitola.
Aroniji se pripisuju mnoga lekovita svojstva od kojih su najpoznatija da podstiče cirkulaciju, snižava krvni pritisak, povoljno utiče na želudac i creva, ublažava glavobolju i migrenu, pozitivno utiče na imuni sistem, a ima i antimikrobno dejstvo.
napisala:Marija Radojković, diplomirani inženjer farmaceutske tehnologije
