Upotreba lekova, posebno onih za umirenje i antibiotika, kako u svetu tako i kod nas jako je velika. Mnogi ljudi, prema lekovima čiji je režim izdavanja bez lekarskog recepta i koji se samim tim u apoteci slobodno mogu kupiti, odnose se kao prema šarenim bombonama ne razmišljajući o mogućim reakcijama i interakcijam sa hranom, drugim lekovima pa i suncem.
Lekovi u toku leta
Pred godišnji odmor već smo toliko umorni da se to odrazi i na imuni sistem, pa nije retkost da se baš pred polazak na letovanje prehladimo ili razbolimo, što zahteva uzimanje lekova. Posebnu grupu, čine hronični bolesnici koji, na odmoru ili ne, moraju redovno da uzimaju svoju terapiju. Svaki lek može izazvati propratna neželjena dejstva.
Posebnu grupu čine neželjene reakcije koje se pojavljuju na koži nakon sunčanja. Danas je poznato oko 50 različitih lekova koji mogu povećati osetljivost (fotosenzitivnost) ili podstaknuti alergijsku reakciju kože (fotoalergijska reakcija) na ultraljubičaste zrake. Ove lekove zato, leti kada je teško sakriti se od sunca, treba izbegavati.
Pre upotrebe leka, pročitajte uputstvo
Lekari kada propisuju lekove koji imaju ova neželjena svojstva, obično upozore pacijenta da se oprezno izaže suncu ili ga potpuno izbegava. Međutim, u lekarskim ordinacijama pacijenti su najčešće zbunjeni i pomalo uplašeni pa se ne možemo pouzdati u pamćenje ovog saveta. Zato, pre upotrebe svakog leka treba pročitati deo koji govori o neželjenim dejstvima. Korisnici lekova, često misle da su neželjena dejstva i kontraindikacije sinonimi odnosno, da im je značenje isto. Kontraindikacije su zapravo stanja ili bolesti kada se lek ne sme primeniti.
Promene se javljaju najčešće na licu, vratu i dekolteu
Lekovi, bez obzira na farmaceutski oblik odnoso da li su kapsule, tablete, kreme itd, pored delujuće supstance sadrže i mnoge pomoćne koje takođe mogu pod uticajem ultravioletnih zraka da izazovu neprijatne promene na koži. Promene se najčešće ispoljavaju na licu, vratu, dekolteu kao i drugim delovima koji su nezaštićeni odećom. Koža je crvena, topla, nalik na opektine od sunca. Često svrbi i peče, a mogu se javiti i plihovi. Promene nastaju najčešće od par sati do unutar dva dana od sunčanja ili boravka u solarijumu. Reakcije, ukoliko je u pitanju lek sa jakim fotosenzibilirajućim dejstvom, mogu se javiti već nakon pola sata.
Među lekovima koji se ne smeju upotrebljavati ako se boravi na suncu su:
- Antibiotici: amoksicilin, ciprofloksacin, doksiciklin, minociklin, norfloksacin, oskitetraciklin, pirazinamid, sulfonamidi, trimetopri
- Lekovi protiv zapaljenja i bolova: diklofenak, piroksikam, ketoprofen, naproksen, ibuprofen
- Antihistaminici: difenhidramin, cimetidin, ranitidin
- Lekovi za izmokravanje: furosemid, hidrohlortiazid, acetazolamid, amilorid, triamteren
- Lekovi za zloćudne bolesti (citostatici): dakarbazin, fluorouracil, flutamid, metotreksat, vinblastine
- Lekovi za sniženje šećera u krvi: glibenklamid, glimeripid
- Antidepresivi: amitriptilin, klomipramin, fluoksetin, maprotilin
- Lekovi za kardiovaskularne bolesti: beta blokatori, diltiazem, nifedipin
- Sunce i hormonski preparati
Osobe koje uzimeju hormonske preparate posebno treba da budu obazrive na suncu. Ovi preparati su krivci za nastanak melasme odnosno, smeđih mrlja najčešće na obrazima, čelu, nausnicama, koje kada se jednom pojave mogu se kasnija samo ubažiti a ne i potpuno eliminisati. Zato, sunca se trebaju kloniti žene koje su na terapiji hormonima bilo kao nadoknada u slučaju menopause ili drugih stanja, bilo u kontraceptivne svrhe.
Ukoliko se na koži pojavi bilo kakva reakcija, odmah treba prestati sa uzimanjem leka i posetite lekara kako biste dobili adekvatnu zamenu. Hronični bolesnici, na primer oni koji imaju visok krvni pritisak, ne mogu da prekidaju terapiju pa je jedino rešenje, kloniti se sunca. Obavezno se treba štititi odećom, kapom, naočarama. U sučevim zracima uživajte samo u ranim jutarnjim I kasnim popodnevnim satima I pritom koristite kreme sa visokim faktorom zaštite.
Kreme, šminka, parfemi
Lekovi koje nanosite na kožu mogu povećati njenu osetljivost i reakciju na UV zrake, podjednako kao i tablete ili kapsule. Posebno treba obratiti pažnju na kreme i gelove protiv bolova ali i protiv alergija.
Šminka, parfemi i sunce nikako ne idu zajedno. Šminka i parfemi, pogotovu oni koji sadrže etarska ulja, mogu u kontaktu sa suncem da izazovu nastanak tamnih fleka nepravilnog oblika. Ove fleke mogu biti prolazne ali i trajne (ostaju prisutne čitavog života). Šminku i parfeme u letnjem period treba izbegavati ili ih koristiti u večernjim satima. Kožu treba negovati hidratantnim kremama bez dodataka mirisa.
Ukoliko imate potrebu da našminkani boravite na suncu, neophodno je da pola sata pre nanošenja podloge za make up, na lice se nanese krema sa visokim zaštitnim faktorom. Podloga za make up treba da bude lagane teksture bez dodatih parfema, najbolje iz kategorije medicinske kozmetike. Čak i u ovom slučaju, na suncu se ne sme dugo boraviti, takođe i pored sprovedenih mera zaštite pojava tamnih fleka je moguća.
Crvenilo i svrab mogu se pojaviti nakon pola sata do dva dana od sunčanja
Šminka, parfemi i sunce ne idu zajedno
