Kiseonik se nalazi u vazduhu svuda oko nas i opšte je dobro. U nekim situacijama predstavlja i lek koji se prepisuje od strane lekara.
Ljudski organizam neprekidno troši kiseonik iz okolnog vazduha u hemijskim procesima koji su izvor energije potrebne za održavanje života. Apsorpcija kiseonika se vrši u plućima i on se putem krvi prenosi u pojedine organe. Tamo se koristi u „ćelijskom disanju“ za oksidativne procese iz kojih se oslobađa energija. Osim što ima ulogu glavnog izvora energije u organizmu on blokira štetne slobodne radikale, neutrališe toksine iz okoline, i uništava anaerobne bakterije, parazite i viruse. Glavni prenosnik kiseonika u telu je hemoglobin.
Hipoksemija
Manjak kiseonika u krvi naziva se hipoksemija. Hipoksemija nastaje zbog hipoksije – nedostatka kiseonika u plućima. Hipoksija je najčešće uslovljena bolestima pluća i poremećajima cirkulacije. Stanja koja izazivaju hipoksiju su akutne i hronične bolesti pluća, srčana slabost, pušenje, trovanje ugljen monoksidom, zagađenje vazduha, boravak na visinama, jako fizičko opterećenje, rad i boravak u klimatizovanim objektima…
Hipoksija
Hipoksija tkiva i ćelija nastaje sbog smanjene količine kiseonika u krvi i izaziva osećaj umora, opštu slabost organizma, vrtoglavicu, bolove u mišićima i zglobovima, depresiju, razdražljivost, oštećenja pažnje i pamćenja, smanjenje otpornosti prema infekcijama… Ukoliko hipoksija duže traje može prouzrokovati oštećenja organa i tkiva. U zavisnosti od intenziteta i dužine trajanja mogu se razviti i hronične promene na organima, a naročito na plućima, srcu, mozgu i krvnim sudovima.
Oksigenoterapija
Bolesti i stanja koja uzrokuju hipoksiju leče sa na različite načine, ali zajedničko im je dodavanje kiseonika u terapiji. Primenjuje se kod astme, plućne embolije, hronične opstruktivne bolesti pluća, malignih obolenja, infarkta miokarda, srčane slabosti, kod stanja šoka, trovanja ugljen monoksidom, teških oblika anemije, napada klaster glavobolje, poremećaja disanja u toku spavanja… U ovom slučaju kiseonik je lek i propisuje se po nalogu lekara u bolničkim i ambulantnim uslovima. U slučaju hroničnih stanja kiseonik se može primenjivati i u kućnim uslovima. Na ovaj način postiže se bolji kvalitet života pacijenata.
Povećanje koncentracije kiseonika
U vazduhu se nalazi 21% kiseonika i povećanjem koncentracije kiseonika u udahnutom vazduhu podiže se i koncentracija i u krvi. Korišćenjem kiseonika kroz nosnu kanilu moguće je povećati koncentraciju kiseonika na 30-35%. Ukoliko je neophodna koncentracija od 100% to se postiže primenom preko maske ili u inkubatoru za novorođenčad. U slučaju potrebe za primenom pod povećanim pritiskom koriste se hiperbarične komore.
Tečni, komprimovani i koncentrovani iz okolnog vazduha
Kiseonik se koristi kao tečni, komprimovani i koncentrovani iz okolnog vazduha. Za udisanje kiseonika koriste se nosne kanile ili maske za lice. Tečni kiseonik je veoma hladan i po ispuštanju iz kontejnera u kom se nalazi postaje tečan. Kontejneri u kojima se tečni kiseonik nalazi mogu biti različitih veličina i mogu se koristiti u kućnim uslovima. Iz njih se takođe mogu puniti manje prenosne jedinice. Komprimovani gas je u metalne boce napunjen pod pritiskom. Ove boce takođe mogu biti različitih veličina i pogodne su za kućnu upotrebu. Koncentratori filtiriraju kiseonik iz okolnog vazduha. Njima nije potrebna dopuna, ali za svoj rad trebaju elekrtičnu energiju.
napisala: Dr Vesna Tepšić – Ostojić
