Etarska ulja se u medicinske i kozmetičke svrhe koriste od davnina, koristili su ih Egipćani, Indijci, Grci i Rimljani. Danas su sve više promovisana i korišćena kroz aromaterapiju, često spominjanu „alternativnu“ tehniku. Bez obzira na sve veću popularnost mi danas malo poznajemo svet aromaterapije i etarskih ulja i često imamo pogrešna saznanja o njihovom korišćenju i primeni.
Etarska ulja
Etarska ulja su smeša različitih jedinjenja: aldehida, ketona, alkohola i različitih i mnogobrojnih masnih kiselina. Osnovna komponenta su svakako terpenoidi i to njihove dve klase: terpeni (monoterpeni) i seskviterpeni. Etarska ulja se primenjuju u kozmetici, ali i sve više u terapijske svrhe kroz aromaterapiju. Pod pojmom artomaterapija podrazumeva se način lečenja upotrebom etarskih (esencijalnih) ulja. Terapija se najčešće sprovodi: inhalacijom, masažom (dermalno), a ponekad i oralnom i rektalnom primenom etarskih ulja. Kvalitet etarskih ulja zavisi od načina dobijanja, ali i kvaliteta same biljke od koje dobijamo etarsko ulje.
Etarska ulja su lako isparljive, zapaljive, nemasne i nerastvorljive tečnosti u vodi. Biljke koje sadrže etarska ulja najčešće se klasifikuju kao aromatične ili začinske. Obrazuju se u svim delovima biljke, ali u njima nisu raspoređena ravnomerno već su u najvećoj količini prisutna u listu, korenu, cvetu i plodu. Zastupnjena su u jako malim količinama, svega oko 1% od ukupne težine biljke. Dobijaju se od različitih delova biljke primenom jedne od tri tehnike.
Prva i najčešća je destilacija vodenom parom. Industrijska etarska ulja dobijaju se destilacijom na visokoj temperaturi i pri visokom pritisku. Zbog toga mogu imati slabo ili nikakvo lekovito delovanje (iako mogu imati prijatan miris). U mnogim takozvanim aromaterapijskim proizvodima koriste se industrijska ili sintetička etarska ulja, jer su najjeftinija. Drugi način je destilacija pri niskom pritisku i niskoj temperaturi. Na takav način se dobijaju najkvalitetnija etarska ulja jer ostaju sačuvane stotine lekovitih prirodnih komponenti. Njihova prisutnost utiče i ublažava miris samog etarskog ulja pa imaju intenzivniju prirodnu aromu. Treći način dobijanja eterskih ulja je hladno presovanje i tako se dobijaju ulja iz kore ploda (najčešće citrusa). I u ovom načinu proizvodnje je bitno da se proces proizvodnje odvija pri niskom pritisku i niskoj temperaturi kako bi se sačuvali svi vredni terapeutski sastojci.
Etarska ulja potvrđeno brojnim naučnim ispitivanjima imaju antiseptičku i antibakterijsku aktivnost i najčešće se njima tretiraju infekcije disajnih puteva, kožna oboljenja, potpomažu u jačanju imuniteta ali i oslobađanju od stresa. Danas postoji oko 40 različitih etarskih ulja koja se koriste i svako ima specifična lekovita svojstva. Potrebno je odabrati ono koje nama najviše odgovara. U mnogim aromaterapijskim tretmanima osoba bira intuicijom ulje koje joj odgovara.
Najčešće korišćena etarska ulja:
Lavanda (Lavandula officinalis). Dobija se destilacijom cveta lavande. Protivupalno i antibakterijsko dejstvo etarskog ulja lavande korisno je kod infektivnih bolesti disajnih puteva, probavnog trakta (upale debelog creva, zarazne dijareje, zapaljenja creva, parazita i crevnih glista), urogenitalnog sistema (upale mokraćnog mehura, veneričnih oboljenja, za eliminaciju menstrualnih tegoba), usne duplje (čir, ciste, afte, upale desni) i kože (rane, povrede, opekotine, crvenilo kože, infekcije), za bolove uopšte (smanjuje i eliminiše glavobolju, reumatske i druge bolove u mišićima). Veoma je dobar dezodorans, kako za ličnu upotrebu, tako i za osveženje prostorija. Od velike je koristi u proizvodnji kozmetičkih preparata za negu normalne i masne kože i kose.
Bergamon (Citrus aurantium spp. Bergamia). Dobija se od kore ploda primenom hladnog ceđenja. Eterično ulje bergamota je slatkastog i voćnog mirisa sa cvetnom primesom. Deluje antiseptično i pomaže kod svih vrsta infekcija, prehlada, bronhitisa, astme, zapaljenja grla, problematične kože, bešike i polnih organa. Umiruje probavne smetnje. Poboljšava psihičko stanje, te otklanja nervne smetnje, napetost i depresiju, poboljšava koncentraciju i podiže duh.
Limun (Citrus limon). Dobija se ceđenjem kore ploda. Glavni sastojci su limonen, sekviterpen i citral. Aktivira i pojačava odbrambene snage organizma time što pospešuje stvaranje belih krvnih zrnaca. Svojim sastojcima ovo etarsko ulje ima preventivno i lekovito dejstvo na prehladu i grip. Deluje na sistem za varenje (stimuliše rad jetre i pankreasa, protiv dijareje, za suzbijanje crevnih parazita), korisno je kod proširenih vena, hemoroida i arteroskleroze. Protiv infekcija usne duplje, upale desni.
Matičnjak/ Melisa (Melissa officinalis L.) Etarsko ulje melise ili matičnjaka dobija se destilacijom iz listova i stabljike ove biljke. Iskorištenje je vrlo malo (oko 0,05%) pa ga nema na tržištu u većim količinama, zbog čega je skupo – kao i etrasko ulje ruža. U promet dolazi najčešće razređeno sa eterskim uljima sličnog hemijskog sastava – citronelom (Cymbopogon nardus) i limunskom travom (Cymbopogon citratus ili Cymbopogon flexorus) ili zbog sličnog mirisa destiluje se sa uljem limuna (Citrus limon). Deluje umirujuće i antidepresivno, a koristi se protiv migrene, bezvoljnosti, straha i napetosti. Etarsko ulje melise povoljno deluje i kod neredovnih menstruacija, visokog pritiska i lupanja srca, bronhitisa, astme i kašlja.
Eukaliptus (Aetheroleum eucalypti) Destiluju se uglavnom sveži listovi zrele biljke. Glavni sastojak je cineol (80%). Etarsko ulje izaziva znojenje i deluje na bilo koju vrstu temperature, od porodiljske do one koja prati infektivne bolesti (posebno grip). Zaustavlja sekreciju prilikom prehlade, upale sinusa, akutnog bronhitisa i olakšava iskašljavanje, smiruje upalu sluznice. Ima sposobnost da čisti krv. Sprečava upale mokraćnih puteva. Dobro je za dezinfekciju kože, potpomaže zarastanje i stimuliše perifernu cirkulaciju. Ublažava svrab pri ujedu insekata.
napisala: Dr farmaceutske tehnologije Marija Radojković
