Nesanica, smanjena koncentracija, osećaj teskobe, hiperaktivnost su samo neke od posledica prekomerne upotrebe različitih gadgeta u kasnim večernjim satima. Poremećaji sna vrlo su česta tegoba savremenog čoveka. Centri širom sveta koji se bave lečenjem poremećaja sna, upozoravaju da čak 40% ljudi koji imaju problem sa uspavljivanjem za to mogu da zahvale prekomernoj upotrebi elektronskih uređaja u večernjim satima. Učestalost digitalne nesanice, kako se ovaj sindrom naziva, se višestruko povećala u poslednje tri godine.
Poremećaj se najčešće sreće kod osoba između 20 i 40 godina koje do kasno u noć igraju videoigre, čitaju knjige na elektronskom čitaču, četuju na smartphonu, surfuju na tabletu ili se pak dopisuju mobilnim telefonima.
Digitalna nesanica nastaje kao posledica poremećaja u lučenju melatonina odnosno „noćnog” hormona. Ovaj hormon luči pinealna žlezda ili epifiza koja je smeštena u mozgu. Melatonin je odgovoran za regulaciju spavanja. Njegovo lučenje se aktivira u mraku dok je na dnevnom svetlu blokirano. Led svetlost koju emituju ekrani uređaja poput laptopa, tableta, smartphona „zavarava” mozak šaljući informaciju da je još dan. Posledično, pinealna žlezda blokira lučenje melatonina što izaziva poremećaj biološkog sata koji reguliše ritam spavanja i budnosti. U početku posledice se ogledaju u smanjenju kvaliteta sna a kasnije se ovakvo stanje poput domino efekta odražava i na dnevno funkcionisanje; Javljanju se pospanost, omamljenost, razdražljivost, poremećaj koncentracije.
Istraživanje koje je sprovelo Lighting Research Center of Polytechnic Institute New York, pokazalo je da dva sata provedena uz tablet u večernjim satima smanjuje lučenje melatonina za 22%.
Dosta mladih ljudi imaju problem koji je nazvan „sleep delay”. Nastaje zbog prekomerne upotrebe elektronskih uređaja do kasno u noć zbog čega dolazi do pomeranja faza spavanja. Osobe sa ovim problemom ne mogu da se uspavaju do kasno u noć, takođe, ujutru ne mogu da se probude u „prihvatljivo” vreme. Njihovo normalno vreme buđenja je iza podneva a i kada se probude pospane su i ne mogu normalno da funkcionišu. Za uspostavljanje normalnog ritma spavanja najčešće nije dovoljno ograničavanje upotrebe elektronskih uređaja i određivanje vremena odlaska na spavanje. Problem može biti mnogo kompleksniji što zahteva i odgovarajuću terapiju.
Videoigre i društvene mreže aktiviraju centre budnosti, kompromitujući na taj način fazu dubokog sna. Kvalitetna faza dubokog sna neophodna je za odmor i regeneraciju čitavog organizma što je preduslov za aktivan i zdrav život.
Poštujte pravila, rešite se nesanice
U večernjim satima izbegavajte korišćenje kompjutera, laptopa, smartphona, tableta i drugih elektronskih uređaja. Bar dva sata pred spavanje prestanite sa surfovanjem ili četovanjem. Ovo vreme potrebno je da se mozak „oslobodi” uticaja led svetlosti i vrati u normalno stanje. Ukoliko ipak ove uređaje koristite, stavite na oči naočare sa narandžastim staklima. Izbacite iz spavaće sobe sve elektronske uređaje. Mobilne telefone ne držite na noćnom stočiću jer i kada spavate, oni drže mozak u stanju opreza, odnosno nesvesnog iščekivanja poruke ili poziva što dovodi do niza mikrobuđenja.
Elektromagnetni talasi koje ovi uređaji emituju utiču na moždane talase koji su tipični za fazu dubokog sna koja je neophodna za regeneraciju organizma. Pre spavanje izbegavajte gledanje televizije jer i svetlosni podražaji sa TV ekrana održavaju mozak u budnom stanju. Uspavljivanju će pomoći ukoliko pre spavanja boravite u sobi sa prigušenim svetlom. Polumrak opušta i pospešuje lučenje melatonina.
