Zagađenje vazduha je poslednjih decenija važan faktor rizika za zdravlje. Prema podacima i procenama Svetske zdravstvene organizacije za 2012. godinu, zagađenje vazduha je uzrok za približno 7 miliona smrti u svetu.
autor: Prof. dr Marija Jevtić, specijalista higijene, subspecijalista komunalne higijene sa patologijom naselja
Dolazak „na svet” i rađanje propraćeni su prvim udisajem. Od ovog momenta pa do kraja života, ljudska bića zavise od kiseonika, koji obezbeđuju iz atmosfere. Svakome od nas potrebno je dnevno oko 30m3 vazduha.
Koliko često se zamislimo nad činjenicom, da zavisimo od atmosfere i kiseonika iz nje?
Koliko često u svakodnevnom životu razmišljamo o tome da uz neophodan kiseonik, udišemo i materije koje su prisutne u vazduhu, a koje su posledica zagađenja i predstavljaju rizik za zdravlje.
Kao ljudska vrsta nametnuli smo se kao gospodari planete. Prilagođavamo je našim potrebama, ali nismo, kao ljudski rod, na vreme počeli da razmišljamo o posledicama koje možemo da proizvedemo.
Da li se vazduh podrazumeva? Vazdušni omotač ne poznaje granice, i nameće se, prema tome, kao važna zajednička multidisciplinarna i globalna tema.
ZAGAĐENJE VAZDUHA JE FAKTOR RIZIKA ZA ZDRAVLJE
Zagađenje vazduha je poslednjih decenija važan faktor rizika za zdravlje. Poslednji izveštaj globalnog opterećenja bolešću, ukazuje da je zagađenje vazduha jedan od deset glavnih globalnih faktora rizika po zdravlje.
Prema podacima i procenama Svetske zdravstvene organizacije za 2012. godinu, zagađenje vazduha je uzrok za približno 7 miliona smrti u svetu. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predviđa da će 2050. godine na globalnom nivou zagađenje spoljašnjeg vazduha biti najveći uzrok smrti povezanih sa ekološkim uslovima.
Uz to, zagađenje vazduha je označeno i kao vodeći doprinosni uzrok iz životne sredine za nastanak i razvoj malignih obolenja.
Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije, u svom Izveštaju za 2013. godinu navodi da je 28% naših stаnovnikа bilo potencijаlno izloženo koncentrаcijаmа zаgаđujućih mаterijа iznаd referentnih nivoа, iznаd graničnih vrednosti i tolerantnih vrednosti. Ukoliko se posmatraju аglomerаcije, u istom periodu, tаj procenаt je veći – 73% stаnovnikа u urbаnim ili urbаno-industrijskim аglomerаcijаmа je bilo potencijаlno izloženo koncentrаcijаmа zаgаđujućih mаterijа iznаd referentnih nivoа, iznаd granične vrednosti ili tolerantne vrednosti.
Alijansa za životnu sredinu i zdravlje (HEAL), koja okuplja više od 70 organizacija i institucija kao i mnogo zainteresovanih pojedinaca oko problematike koji se odnosi između ostalog na aerozagađenje i zdravlje, u svojoj nezavisnoj ekspertizi iznosi procenu da su ekonomski troškovi posledica sagorevanja uglja na zdravlje u EU od 15,5 do 42,8 milijardi evra godišnje. Zdravstveni profesionalci ovim podatkom i zajedničkom izjavom u vezi sa tim pozivaju na akcije u drugim sektorima sa ciljem umanjenja negativnih zdravstvenih posledica.
SMANJITI UPOTREBU UGLJA I FOSILNIH GORIVA
Podaci takođe govore da proizvodnja energije iz uglja doprinosi niskom kvalitetu vazduha u Evropi i u Srbiji – izazvanog uglavnom od transportnog sektora, industrijskih procesa, stambenog grejanja i poljoprivrede. Termoelektrane na ugalj oslobađaju znatne količine suspendovanih čestica, sumpor dioksida i azotnih oksida, što doprinosi i formiranju ozona. Najveći rizik po zdravlje predstavljaju sitne čestice čvrstih materija (PM2,5) i ozon.
Druge opasne supstance koje se emituju iz dimnjaka termoelektrana na ugalj su teški metali, kao živa i perzistentni organski zagađivači, kao dioksini i policiklični aromatični ugljovodonici. HEAL i mnogi drugi zdravstveni stručnjaci uporno ističu da bi redukovanje upotrebe uglja i fosilnih goriva značajno smanjilo opterećenje bolestima zbog aerozagađenja.
PRIORITET JE OČUVANJE ZDRAVLJA
Samim tim, smanjenjem aerozagađenja, dugoročno se utiče na značajno smanjenje troškova u vrlo ograničenom budžetu za zdravstvo. Javno zdravstveni profesionalci zbog toga insistiraju da zdravstveni aspekt bude razmatran prilikom donošenja strateških odluka u oblasti energetike, u skladu sa principom zdravlje u svim politikama.
Smanjenje upotrebe uglja i fosilnih goriva, snižavanjem emisije ugljen-dioksida od značaja je i za usporavanje klimatstkih promena, što se takođe može posmatrati kao poseban ali i povezan proces koji je posledica ljudskog delovanja. Za nas ovo znači i proces priključenja i članstvo u EU, ali to nije i ne sme biti cilj sam po sebi, nego je prioritet očuvanje i unapređenje zdravlja i bolji kvalitet života građana.
REZOLUCIJA O KVALITETU VAZDUHA
Svetska zdravstvena organizacija je krajem maja 2015. godine, donela rezoluciju o kvalitetu vazduha i načinila veliki korak za unapređenje zdravlja ljudi koji pate od bolesti koje su posledica aerozagađenja, utirući na taj način put ministrima zdravlja u svim zemljama, uključujući i Srbiju, da udvostruče svoje napore u smanjenju zdravstvenih posledica zagađenja vazduha.
Uloga primarne zdravstvene zaštite je od posebnog značaja, jer su lekari na ovom nivou pružanja zdravstvenih usluga u prvom kontaktu sa pacijentom i u mogućnosti, da obrate pažnju, da prikupe anamestičke podatke i uključe i potencijalni rizik životne sredine u nastanak bolesti, što znači da zravstveni informacioni sistem treba da bude prilagođen potebama prikupljanja podataka o stanju životne sredine u funkciji očuvanja zdravlja i lečenja pacijenta i na nivou primarne zdravstvene zaštite.
KOLIKO KOŠTA ENERGIJA?
Cena energije dakle nije samo ona koju trenutno plaćamo nego ukupnu cenu čine kako troškovi za energiju danas tako i kratkoročne i dugoročne zdravstvene posledice. Dosadašnji koraci napravljeni u Srbiji, kao i podrška Ministarstva zdravlja, otvaraju prostor za jačanje multisektorske saradnje, na unapređenju kvaliteta vazduha i smanjenju zdravstvenih posledica po populaciju.
U(z)dahnimo i razmislimo o tome šta možemo da učinimo kao pojedinci, kao zdravstveni profesionalci, kao građani, kao stručnjaci različitih oblasti, da obezbedimo bezbedan udah našim potomcima.
Smanjenje aerozagađenja, posebno redukovanje upotrebe uglja i fosilnih goriva značajno je za smanjenje obolevanja i smrtnosti od respiratornih bolesti, ali i bolesti kardiovaskularnog sistema, i drugih neželjenih uticaja ne ostale organe i sisteme.
28% NAŠIH STАNOVNIKА BILO POTENCIJАLNO IZLOŽENO KONCENTRАCIJАMА ZАGАĐUJUĆIH MАTERIJА IZNАD REFERENTNIH NIVOА
Kvalitet vazduha u Republici Srbiji za 2014. godinu
Ocena kvaliteta vazduha na osnovu prekoračenja graničnih tolerantnih vrednosti koncentracija zagađujućih materija jedina je zakonski definisana i obavezujuća ocena stepena zagađenja u Republici Srbiji.
U zoni Srbija tokom 2014. godine vazduh je bio čist ili neznatno zagađen, osim područja grada Kragujevca, gde je bio umereno zagađen i područja grada Valjeva, gde je bio prekomerno zagađen.
U zoni Vojvodina tokom 2014. godine vazduh je bio čist ili neznatno zagađen osim područja Sremske Mitrovice gde je bio umereno zagađen.
U aglomeracijama Novi Sad, Niš, Pančevo, Kosjerić tokom 2014. godine vazduh je bio čist ili neznatno zagađen.
U aglomeraciji Beograd, najvećoj aglomeraciji po broju stanovnika, tokom 2014. godine vazduh je bio umereno zagađen.
U aglomeracijama Bor, Smederevo i Užice tokom 2014. godine vazduh je bio prekomerno zagađen.
Tokom 2014. Godine 68,8 % stanovništva Republike Srbije imalo je čist ili neznatno zagađen vazduh. Istom periodu 31.2% stanovništva imalo je kvalitet vazduha koji zahteva poboljšanje.
Izvor: Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2014. godine, Agencija za zaštitu životne sredine.
