„Čovečije stopalo je remek delo inžinjeringa i umetničko delo”
(Leonardo da Vinči)
Koliko je struktura stopala stabilna svedoči i činjenica da se isti tip svoda primenjuje u arhitekturi i građevinarstvu.
Posvetite mu malo vremena i odvešće vas dalje nego što možete zamisliti…
Ljudsko stopalo ima veoma složenu strukturu koja vrši funkciju oslonca i nošenja težine. Čini ga „arhitektonski” sistem od 26 kostiju uzglobljenih sa 32 zgloba povezanih veoma jakim ligamentima koji čine 25% skeleta. Na različitim segmentima stopala pripaja se 20 mišića samog stopala i 11 mišića potkolenice. Oblik stopala uslovljen je hodom na dve noge čiju stabilnost osiguravaju tri luka: unutrašnji, spoljašnji i poprečni i tri tačke oslonca: peta, glavica prve metatarzalne kosti (sa strane palca) i glavica pete metatarzalne kosti (sa spoljašnje strane). Koliko je struktura stopala stabilna svedoči i činjenica da se isti tip svoda primenjuje u arhitekturi i građevinarstvu.
Preko stopala primamo i informaciju o stanju podloge po kojoj se krećemo i na osnovu toga prilagođavamo i položaj tela u prostoru (setite se kako hodate po vrelom pesku, šljunku, travi, neravnom terenu…).
Ova funkcija je moguća zahvaljujući bogatoj inervaciji što stopalo čini izuzetno senzitivnim organom (nervni završeci stopala su po tipu isti kao oni koji se nalaze na licu i genitalijama). Takođe, u stopalu se nalazi oko 250. 000 žlezda.
Stopalo je naša jedina veza sa podlogom. Ciklus hoda kod čoveka započinje udarcem pete o podlogu, oslanjanjem na petu, potom na spoljašnju ivicu stopala, pa na prednji deo stopala a završava se odupiranjem palca kada otpočinje novi iskorak.
U proseku, čovek dnevno napravi od 8. 000 do 20. 000 koraka.
Za vreme hoda, osim nošenja težine, u stopalu se vrši prelamanje različitih sila koje se prenose na strukture iznad stopala (kolena, kukove, kičmeni stub). Urođena sposobnost balansiranja na ove tri tačke oslonca na sve strane, ublažava udarce koji nastaju hodanjem. Hodanje po travi, pesku, mekanom tlu odgovara stopalima i održava njihovu fleksibilnost. Rad mišića koji se pripajaju na stopalu aktivira vensku pumpu i utiče na dobru drenažu krvi iz nogu prema srcu.
Međutim, današnji uslovi života diktiraju hodanje uglavnom po tvrdim podlogama (asfalt, beton), u modernoj, uglavnom uskoj i neudobnoj obući.
Zato nepravilnosti u građi stopala mogu da izazovu različite tegobe u čitavom skeletu. Čuveni filozof Sokrat je s razlogom rekao: „Kada nas boli stopalo, kao da nas sve boli“.
Kada stojimo bosi na podlozi, veći deo telesne težine se prenosi na petu, a manji na prednji deo stopala. Ako petu podignemo samo 2 cm, opterećenje se izjednačava.
Zbog svega navedenog zaključak je da stopalo zahteva zasluženu pažnju i dobru negu kao i posebnu pažnju pri odabiru obuće.
Obuća koja se nosi više časova dnevno morala bi da zadovolji sledeće kriterijume:
• pre svega da bude od prirodnih i kvalitenih materijala koji su koji bi omogućali nesmetano „disanje” stpala. Ovo posebno dobija na značaju kada se ima u vidu veliki broj žlezda koje se nalaze u stopalu.
• obuća bi trebala da bude anatomski oblikovana kako bi se obezbedila potrebna podrška i unutrašnjem i poprečnom luku stopala. Prednost se daje anatomskom ulošku koji ima mogućnost prilagođavanja obliku stopla.
• đon treba da bude blago izdignut i da u predelu pete ima amortizaciju koja ublažava silu koja se se prenosi na kičmeni stub.
Koristite i vi znanje i iskustvo lekara. Pomozite svom telu darujući mu obuću koja oslobađa stopalo.
napisala: dr Danijela Vukićević
