Smrznuto rame (engl. „frozen shoulder“) je sindrom za koji je naziv bolno rame najprikladniji. Ovaj sindrom je nepoznate etiologije. U osnovi je zapaljenje kapsule zgloba ramena što dovodi do nastanka brojnih priraslica u ramenu, ograničenja pokreta i ukočenosti. Stručno, ovaj sindrom ima naziv adhezivni kapsulitis.
Smrznuto rame se najčešće pojavljuje kod osoba srednje životne dobi od 40 do 60 godina. Sindrom smrznutog ramena čest je kod dijabetičara i osoba koje imaju bolesti srca, štitaste žlezde, kao i obolelih od Parkinsonove bolesti. Takođe, smrznuto rame može da se razvije i kao posledica povrede ramena, nakon operacije ramena usled neaktivnosti tj. poštede itd.
Dominantan simptom je stalno prisutna bol u ramenu, i u mirovanju i pri pokretima. Bol je lociran na spoljnoj strani ramena i može se širiti niz ruku. Drugi po izraženosti simptom je ograničena pokretljivost ramena, i aktivna i pasivna.
Sindrom smrznutog ramena razvija se kroz 4 faze:
Faza 1. Obično traje 3-4 meseca, bolesnici se žale na bol u ramenu, nadlaktici. Bol ograničava pokrete u ramenu. Početak bolesti, bolesnici obično povezuju sa manjom povredom ruke.
Faza 2. Ova faza poznata je pod nazivom „faza smrzavanja“, a traje od 4 do 6 meseci. Karakterišu je jaki bolovi i smanjena pokretljivost ramena. Gubitak pokreta je posledica skraćivanja i zadebljanja zglobne čaure.
Faza 3. Faza tri je zapravo smrznuto rame. Traje od 3 do 6 meseci. Aktivni i pasivni pokreti su ograničeni u svim smerovima. Bol je manjeg intenziteta i pojavljuje se najčešće kod naglih pokreta rukom.
Faza 4. Ova faza je faza oporavka koja traje 6-9 meseci. Pokreti u ramenu se postepeno vraćaju, bol nestaje.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i pregleda ramena.
Prilikom pregleda ramena utvrđuje se pri kojim položajima i pokretima se pojavljuje bol kao i koje pokrete osoba ne može da izvede.
Pacijent ne može da podigne ruku iznad nivoa ramena, baci loptu, izvede pokret ruke iza leđa, brz pokret u ramenu i ne može da spava na bolnoj strani.
Na direktan dodir ramena najčšeće se ne oseća bol već je bolnost izražena prilikom pokreta.
Lečenje sindroma smrznutog ramena
U zavisnosti od faze bolesti i strategije lečenja se razlikuju.
U početnoj fazi bolesti kada je bol dominantna cilj je ublažiti je i sprečiti dalju ukrućenost ramena. Lečenje se sastoji od blokada ramena i fizikalne terapije. Rame treba obezboliti i izbegavati svaki agresivniji pokret kako ne bi došlo do povrede i podstrekivanja daljeg procesa smrzavanja.
Blokada ramena procedura infiltracije (ubrizgavanje) kortikosteroida samostalno ili u kombinaciji sa lokalnim anestetikom u bolno mesto. Pod uticajem koritikosteroida zapaljenje se smiruje i bol trenutno ublažava ili sasvim nestaje. Najčešće se bol posle nekog vremena ponovo pojavljuje i tada je neophodno blokadu ponoviti.
Nakon davanja blokade, rame treba poštedeti.
Fizikalnu terapiju početi laganim vežbama. Preveliko opterećenje može da bude kontraproduktivno i uslovi pogoršanje.
U drugoj fazi bolesti, bol više nije prisutna i problem predstavlja ukočenost ramena. U ovoj fazi akcenat je na povećanju pokretljivosti i u tu svrhu primenjuju se različite metode fizikalne terapije koja ne sme da bude agresivna, u kombinaciji sa kineziterapijom (pokret).
U trećoj fazi bolesti, cilj je povećati pokretljivost i ojačati mišiće ramena.
Kod jako bolnih i tvrdokornih slučajeva preporučuje se operativno lečenje-artroskopija ramena. Ovo je mnimalno invazivna procedura i komplikacije se retko javljaju. Zahvat se izvodi kroz nekoliko manjih rezova.
Kroz jedan rez se artroskopom tj mini kamerom debljine oko 5mm ulazi u rame a kroz druge rezove se instrumentima obavlja operacija. Operacija se prati na ekranu visoke rezolucije.
Artroskopski se vrši kapsulotomija, presecanje zglobne čaure s prednje, donje i zadnje strane, koja je skraćena i zadebljana, čime se smanjuje bol i skraćuje vreme oporavka. Ovaj vid lečenja je vrlo zahvalan jer odmah obezbeđuje punu pasivnu pokretljivost.
Kako bi se dostigla puna aktivna pokretljivost ramena neophodno je u što kraćem roku krenuti sa individualnom fizikalnom terapijom. Bez intenzivne kineziterapije, zglob ramena ima tendenciju da se ponovo ukoči.
Nakon operacije može se javiti otok ramena kao i pojava crvenila, modih ili žućkastih prebojenosti kože ramena. Ove reakcije su uobičajene i nisu razlog za zabrinutost.
