Mnoge studije koje su rađene u svetu pokazale su da je u 10-15% slučajeva izvor bola u donjem delu leđa je upravo sakroilijačni zglob.
autor: Dr sci med. Slaviša Zagorac, Specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije, član SIMEG
Sakroilijačni zglobovi su mesta gde se spajaju karlica i kičmeni stub. Uloga sarkoilijačnog zgloba je da prenosi težinu od gornje polovine tela na donje ekstremitete. Prosečna površina ovog zgloba iznosi oko 17,5 cm². Ovaj zglob je veoma krut i slabo pokretan. Normalno su pokreti u sakroilijačnom zglobu minimalni (od 2-4mm u svim pravcima). Ograničeni su snažnim mišićima i ligamentima.
Karakter bola
Bol u sakroilijačnom zglobu može nastati akutno, naglo kao posledica istovremene vertikalne kompresije i aksijalne rotacije (nošenje teškog predmeta i naglo okretanje) ili kao posledica pada na bočni deo tela. Takođe bol može biti prouzrokovan dejstvom sile velike energije (saobraćajne nesreće, padovi sa velikih visina ), gde dolazi do kidanja ligamenata i mišića zgloba.
Bol može nastati i postepeno kao posledica degenerativnih promena na ovom zglobu i uglavnom je vezan za stariju populaciju. Ovaj bol je hroničnog karaktera. Još jedna populacija je naročito podložna bolu koji potiče od sakroilijačnog zgloba, a to su trudnice.
Bol se najčešće javlja u nogama ili u sedalnoj regiji, često izraženije na jednoj strani.
Iz iskustva pacijenata, bol se pojačava prilikom napora (trčanja, nošenja tereta), sedenja, pa čak i prilikom spavanja. Problem je što se ovi simptomi javljaju i kod mnogih drugih akutnih i hroničnih oboljenja, pre svega kičmenog stuba, tako da se često zanemari mogućnost da je uzrok bola upravo sakroilijačni zglob.
Jedan od osnivača SIMEG grupe (eng. Sacroiliac Medical Expert Group) kaže “… nikada nećete razmišljati o sakroilijačnom zglobu ukoliko ne pomislite na sakroilijačni zglob“.
Postavljanje dijagnoze
Prvo treba posumnjati da je problem baš tu. Potom sledi detaljna anamneza, naročito o karakteru bola (kad se pojavio, koliko traje, da li se pogoršava sa nekim pokretima itd.). Ako posumnjamo da je u pitanju sakroilijačni zglob onda sledi detaljan pregled, a njega čine:
- Palpacija zgloba u cilju identifikacije bolnog mesta
- Provokativni testovi (ima ih ukupno 5, a tri moraju biti pozitivna da bi se potvrdila dijagnoza)
- Detaljna anliza rentgenskih snimaka karlice i kičmenog stuba, eventualno CT ili NMR
- Dijagnostičke injekcije (intraartikularno davanje lokalnog anestetika pod kontrolom rendgena, ukoliko bol prođe, može se sa velikom sigurnošću potvrditi dijagnoza).
Lečenje
Lečenje podrazumeva nekoliko modaliteta: lekovima, fizikalna terapija, lokalne infiltracije zgloba, denervacija i na kraju hirurško lečenje u smislu fuzije ili ukočenja zgloba.
Fuzija ili ukočenje zgloba ima za cilj da spreči mikropokrete u zglobu koji su u velikoj meri generator bola.
Samo ukočenje se danas izvodi suptilnom, perkutanom tehnikom, boravak u bolnici je do dva dana, a osoba se već posle tri meseca vraća svakodnevnim aktivnostima, a posle godinu dana i vrhunskom sportu.
