Ligamenti kolena iako jaki, u određenim situacijama se mogu povrediti. Ligamenti se mogu samo istegnuti ili može doći do njihovog delimičnog ili kompletnog pucanja.
Povrede ligamenata kolena mogu nastati direktnim udarcem u koleno, ili bez direktnog kontakta (npr. za vreme pada, nezgodonog doskoka u sportu, ili nakon naglog pokreta). Najčešće povređivani ligamenti kolena su medijalni kolateralni i prednji ukršteni ligament.
autor: Doc. dr sci. med. Emilija Dubljanin Raspopović, Klinički centar Srbije, Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju
Četiri su osnovna ligamenta koja stabilizuju koleni zglob – dva spoljašnja, tj. bočna (medijalni i lateralni kolateralni ligament) i dva unutrašnja (prednji i zadnji ukršteni ligament). Iako jaki, oni se u određenim situacijama mogu povrediti. Ligamenti se mogu samo istegnuti ili može doći do njihovog delimičnog ili kompletnog pucanja.
Povrede ligamenata kolena mogu nastati direktnim udarcem u koleno, ili bez direktnog kontakta (npr. za vreme pada, nezgodonog doskoka u sportu, ili nakon naglog pokreta). Najčešće povređivani ligamenti kolena su medijalni kolateralni i prednji ukršteni ligament.
KOJI SU SIMPTOMI POVREDE LIGAMENATA KOLENA?
Simptomi mogu biti različiti a njihov stepen zavisi od težine povrede. Simptomi i znaci mogu da obuhvate:
- Zvuk kao da je nešto puklo (može postojati u trenutku povrede ukoliko je ligament u celini pukao),
- Otok kolena,
- Bol u kolenu,
- Osetljivost kolena na dodir,
- Ograničena pokretljivost kolena,
- Osećaj nestabilnosti u kolenu prilikom stajanja ili hoda,
- Izmenjena šema hoda zbog bola ili osećaja nesigurnosti.
KAKO SE LEČE POVREDE KOLENA?
Većina ligamentarnih povreda kolena leči se neoperativno. U prvih 48-72h nakon povrede poštuju se četiri osnovna principa:
Mirovanje povređenog kolena. Ukoliko je potrebno zbog velikog bola ili otoka mogu se koristiti štake kako bi se rasteretilo povređeno koleno.
Led se najjednostavnije primenjuje u vidu hladnih pakovanja koja se drže 15-20 minuta, a mogu se primenjivati svakih 2-3h. Led nikada ne treba stavljati direktno na kožu kako bi se sprečio nastanak promrzlina. Rana primena leda smanjuje bol i zapajenje koje prati svaku povredu.
Kompresija pomoću elastične bandaže ograničiće oticanje. Blag pritisak koji nije neprijatan i koji ne ometa cirkulaciju je adekvatan. Bandaža se ne nosi tokom spavanja noću.
Elevacija ograničava i smanjuje otok. Bitno je nogu podignuti tako da bude iznad nivoa grudnog koša.
U prvih 48-72h jednako je važno izbegavati:
Toplotu – topla pakovanja, sauna, vruća voda. Toplota ima suprotan efekat ledu, tj. pospešuje cirkulaciju i na taj način povećava zapaljenje.
Alkohol – alkoholna pića mogu da pospeše otok
Vežbe – bilo koji vid vežbi može da dovede do daljeg oštećenja tkiva.
U daljem toku lečenja, a u zavisnosti od vrste i težine povrede mogu se savetovati:
1) Medikamentozna terapija se savetuje radi smanjenja otoka i bola. Najčešće primenjivani lekovi su iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Lekovi se mogu uzimati u vidu tableta ili primenjivati lokalno u vidu gelova na mesto otoka i bola. Primena lekova bez saveta lekara ili farmaceuta se ne savetuje.
2) Ortoze – u zavisnosti od vrste i težine povrede lekar može savetovati nošenje ortoze onoliko dugo koliko je potrebno da povređeni ligament zaraste. Ortoze obično imaju mehanizam koji omogućava izvesni stepen savijanja i ispružanja kolena. One sprečavaju bočne pokrete. Ortoze se međutim ne savetuju kod svih povreda ligamenata kolena, zbog čega je obavezno posavetovati se sa lekarom pre kupovine iste.
3) Fizikalna terapija i rehabilitacija– za cilj ima smanjenje otoka, uspostavljanje obima pokreta, očuvanje ili poboljšanje mišićne snage i uspostavljanje normalne šeme hoda. Ukoliko se savetuje operativno lečenje fizikalna terapija i rehabilitacija se može sprovoditi u svrhe pripreme za istu.
4) Hirurško lečenje– Ponekad je nakon povrede kolena neophodno hirurško lečenje. Hirurško lečenje najčešće se savetuje kod aktivnih osoba koje su povredile prednju ukrštenu vezu. Ono takođe može doći u obzir ukoliko je istovremeno povređeno više ligamenata kolena, ili povredu ligamenta kolena prati neka druga povreda, kao npr. povreda meniskusa.
KOLIKO DUGO ZARASTAJU POVREDE LIGAMENATA KOLENA?
Period zarastanja kolena zavisi od vrste i težine povrede. Kada su u pitanju najblaže povrede medijalnog kolateralnog ligamenta potrebno je oko 10 dana za njihovo zarastanje, dok teže povrede zarastaju unutar 3-6 nedelja. Ukoliko je povređeno više ligamenata istovremeno period oporavka može trajati duže. U slučaju operativnog lečenja povrede prednje ukrštene veze potrebno je najmanje šest meseci pre nego što se koleno oporavi dovoljno da bi se moglo nastaviti sa prethodnim sportskim aktivnostima.
DA LI SE POVREDE LIGAMENATA KOLENA MOGU SPREČITI?
Povrede kolena mogu biti nepredvidive i mogu se desiti bili kome. Jačanje mišića nogu koji stabilizuju zglob kolena (naročito mišića prednje i zadnje natkolene lože smanjnjuje rizik za nastanak povreda ligamenata kolena. Ukoliko ne vežbate redovno treba da počnete sa malim opterećenjem i intenzitetom vežbanja i postepeno ojačate snagu mišića.
Prilikom vežbanja od izuzetnog je značaja da se zagrejete na početku vašeg treninga. Upotreba ortoza tokom vežbanja kod osoba koje su imale povredu ligamenata kolena, ili samo u svrhe prevencije povreda kolena može takođe imati svoje opravdano mesto.
KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA POVREDE LIGAMENATA KOLENA?
Ukoliko mislite da imate povredu ligamenata kolena obavezan je pregled specijaliste ortopedske hirurgije i traumatologije ili fizikalne medicine i rehabilitacije. Ukoliko Vaš doktor bude smatrao da postoji potreba uputiće Vas na dodatnu dijagnostiku kao što je rendgen dijagnostika, ultrazvučni pregled, ili nuklearna magnetna rezonanca. Pomoću ovih testova razlučiće se stepen povrede ili prisustvo eventualnih udruženih koštanih povreda. Nemojte nikada sami ići na dodatne dijagnostičke metode pre pregleda lekara specijaliste.
