Zglobovi – veze između kostiju čovečijeg skeleta, predstavljaju najdelikatnija i najosetljivija mesta lokomotornog aparata.
Prema građi i funkciji se dele na nepokretne zglobove (synartrosae) i pokretne zglobove (articulations synoviales).
Glavne odlike sinovijalnih zglobova su postojanje zglobne površine, zglobne šupljine i zglobne capsule; sastavljeni su od periosta, zglobne hrskavice, sinovijalne i fibrozne membrane zglobne kapsule i zglobna šupljina koja je ispunjena sa sa sinovijalnom tečnosti koja ima ulogu u obezbeđivanju ishrane hrskavice i smanjenju i uklanjanju trenja prilikom kretanja.
Zglobne površine su prekrivene slojem hijaline hrskavice čija je debljina srazmerna opterećenju i pritisku kojem je zglob izložen. Posebnu elastičnost hrskavici daju lučno raspoređena kolagena vlakna. Zglobna hrskavica se širi i na taj način štiti zglobnu površinu kosti menjajući svoj oblik ali ne i obim – “efekat jastuka”.
Posebni elementi sinovijalnih zglobova predstavljaju vezivnohrskavične ploče (meniscus, diskus, labrum), zglobni mišići, sluzne vreće, krvni sudovi, živci i zglobne veze – ligament koji mogu biti periartikularni, intraartikularni i kapasularni. Zbog svojih navedenih karakteristika i fizičkog opterećenja koje trpe tokom života postaju podložniji oštećenjima, degeneraciji zglobnih i okolozglobnih struktura.
Šta je osteoartritis?
Najčešće oboljenje sinovijalnih zglobova je OSTEOARTIRTIS, sporoprogresivna bolest koja se karakteriše zapaljenskom reakcijom struktura zgloba, degeneracijom/destrukcijom zglobne hrskavice i promenama u subhondralnoj kosti uz formiranjem novih koštanih struktura na koštanim rubovima.
Osteoartritis najčešće zahvata zglobove kolena, kuka, kičmenog stuba, ručnog zgloba i sitnih zglobova šaka. Klinička manifestacija osteoartitisa se najčešće ispoljava kao jaka bolna senzacija, otok zglobnih i okolozglobnih struktura koji može biti povišene kožne temperature, ograničena pokretljiviost, smanjena funkcionalnost i invalidnost.
Tradicionalno se osteoarthritis tumačio progresivnom degeneracijom zglobne hrskavice uz abnormalne promene ispod subhondralne kosti.
Shodno takvom “tradicionalnom” objašnjenju promena na zglobovima u osteoartritisu, terapija se sastojala u smanjenju bola tokom bolesti do krajnjeg stadijuma bolesti kada se u većini slučajeva operativno ugrađuje veštačka proteza zgloba.
Ovaj pristup lečenja osteoartritisa se ne bavi ranom fazom bolesti niti ograničenjima i rizicima operativnog lečenja ugradnje veštačkog zgloba koji uključuje nagativan ishod operativnog zahvata i dužinu trajanja ugrađenog materijala. Iako još uvek ne postoji efikasna, osetljiva i ekonomski isplativa dijagnostička metode za ranu fazu osteoartritisa sinovijalnih zglobova, unapređenje shvatanja patogeneze i aktivnosti osteoartritisa olakšavaju promenu smera fokusiranja tokom pristupa terapije prevencije ranog nastanka i lečenje početne faze osteoartritisa.
Identifikacija faktora rizika je centralna stvar za bolje razumevanje uzročnika osteoartritisa i određivanje ciljeva za prevenciju i dalji tretman. Kao najčešći faktori rizika navode se gojaznost (metabolički arthritis), smanjena ili prekomerna fizička aktivnost i urođene anomalije statike stopala – ravni tabani/ čukljevi, razlika u dužini nogu i oboljenja kukova.
Najvažniji sistemski faktor rizika za razvoj bolesti je starost, odnosno osobe starije od 55-60 godinja, gde je zastupljena bolest u preko 50% populacije, znatno prisutnija u osoba ženskog pola. Osteoartritis predstavlja drugi najčešći uzrok trajne nesposobnosti kod odraslih osoba. Klinička dijagnoza bolesti se najčešće postavlja tek kada su kod pacijenta ispoljene tegobe u dužem vremenskom intervalu. Rani period bolesti prolazi najčešće neopaženo sa subkliničkim strukturnim promenama.
Preporuke za lečenje osteoartritisa
Preporuka Svetskog kongresa za osteoporozu, osteoartritis i mišićnoskeletni bol iz 2014. godine, prezentovan je algoritam i dat vodič za lečenje osteoartritisa kolena gde je preporučeno da prvi linija terapije lečenja osteoartritisa kolena bude primena grupu lekova pod zajedničkim nazivom SYSADOA – simptomatski sporodelujući lekovi za terapiju osteoartritisa. Visoko bezbedna terapija sa odličnom gastrointestinalnom tolerancijom.
Kod pacijenata sa osteoartritisom grupa SYSADOA lekova obnavlja delove zglobne hrskavice – stimuliše sintezu hijaluronske kiseline, kolagenih peptida, sinovijalne tečnosti i glukozaminoglikana (GAG), osnovne supstance zglobne hrskavice, što dovodi do sinteze hondroitin sulfata, poboljšava simptome OA (smanjuje bol i ograničenost pokreta), kontrola i usporavanje progresije bolesti (usporava sužavanje zglobnog prostora) i inhibira propadanje hrskavice, ima antiinflamatorno dejstvo, smanjuje incidencu hirurških intervencija.
Šta sadrži Jointace collagen?
Jointace collagen preparat savremena formulacija koga čini 13 nutrijenata za održavanje zdravih i pokretljivih zglobova. Jedinstvena kombinacija: visoko definisan hidrolizovani kolagen tip II, glukozamin sulfata, hondroitin sulfata, antioksidanasa, esecijalnih bioaktivnih elemenata i ekstrakta đumbira. Dve tablete Jointace collagen-a sadrže: Glukozamin u sulfatnom obliku 1000mg, Kolagen tip II 300mg, Hondroitin –sulfat 100mg, Ekstrakt đumbira 80mg, Vitamin C, Vitamin E, Cink, Mangan, Bakar, Folna kiselina, Selen, Vitamin D3, Vitamin B12.
Kako Jointace collagen deluje?
Uloga nutrienata u Jointace collagen je: Glukozamin Sulfat usporava degeneraciju hrskavice, postiže komparativne rezultate sa NSAIL u smanjenju upale i bola. Hondroitin Sulfat pruža simptomatsko olakšanje tegoba oseoartritisa. Hidrolizovan kolagen tipa II smanjuje bol i poboljšava f-ju zglobova kod osoba sa OA, Antioksidansi (Vit.C, E, Cink i Selen) usporavaju proces degeneracije i starenja hrskavice. Esencijalni nutrijenti (Cu, Mn, Vit.D, B12 i Folna kiselina) održavaju zdravlje kostiju i zglobova, ubrzavaju proces obnove tkiva. Ekstrakt đumbira ima antiinflamatorni efekat.
Kao i svi drugi simptomatski sporodelujući lekovi za terapiju osteoartritisa Jointace collagen ispoljava jako antiinflamatorno dejstvo preko inhibiranja interleukina i na taj način inhibira niz događaja koji dovode do inflamacije zgloba i oštećenja hrskavice.
Jointace collagen usporava propadanje zglobne hrskavice, smanjuje bol i ukočenost u zglobovima, poboljšava pokretljivost zglobova, omogućava brži oporavak nakon povrede, sveukupno poboljšava funkcionalnost i kvalitet života.
Kako se Jointace collagen dozira?
Pravilno doziranje Jointace collagen-a sa najboljim terapijskim efektom: prva dva meseca uzimati 2×1 tabletu, a potom 1×1 tableta dnevno najmanje još četiri meseca, iz ovod proizilazi da terapija neprekidno traje najmanje šest meseci.
Mada višegodišnja terapija simptomatskim sporodelujućim lekovima za terapiju osteoartritisa od 2 do 4 godine neprekidno nema nikakve posledice po opšti zdravstveni status (kod pacijenata sa hiperglikemijom nije se povećao nivo glukoze kao ni holesterola posle 3 godine praćenja uzimanja kontinuirane terapije). U poslednjoj dekadi već manje stidljivo, odnosno sve glasnije se govori da višegodišnja neprekidna terapija osteoartritisa može imati regenerativni potencijal na hrskavicu (rezultati dobijeni na eksperimetalnim životinjama).
Da li se Jointace collagen preporučuje u svim fazama bolesti?
Preparat Jointace collagen je visoko bezbednosnog profila kao i svi drugi simptomatski lekovi za terapiju osteoartritisa i preporučuje se kao terapiju u svim fazama bolesti.
