Deformiteti stopala tekovina su civilizacije. Da li ste se ikada zapitali zašto su pobednici tradicionalnih maratona širom sveta pa tako i u Beogradu atletičari sa crnog kontinenta mahom iz Kenije i Etiopije!? Jedan od ključnih razloga leži u prostoj činjenici da su stanovnici tih zemalja od rođenja pa do smrti bosi.
autor: Prim. dr sc. med. Branko Sbutega
Oni žive u uslovima prirodnog okruženja gde je stopalo kao organ mnogo aktivnije u interreakciji sa spoljnom sredinom nego što je to slučaj sa populacijom koja ceo životni vek provodi na betonu ili parketu.
U principu, funkcija stvara organ i kada je nema ili je u smanjenom obimu dolazi do popuštanja uzdužnih i poprečnih svodova stopala što dovodi do pojave ravnih stopala poznatih kao pes planus.
Ako ovome dodamo i danas čest problem gojaznosti i uticaj mode sa nošenjem visokih štikli problem biva još izraženiji posebno kod osoba ženskog pola koje po svom genetskom kodu imaju labaviji ligamentarni sistem sklon deformitetima. To se pre ili kasnije manifestuje pojavom čukljeva ili hallux valgusa.
Deformiteti stopala tekovina su civilizacije.
Od deset pacijenata sa ovom deformacijom osam je ženskog pola.
Deformiteti stopala imaju varijabilnu simptomatologiju ali po pravilu javljaju se prvo bolovi u predelu tabana i pete da bi uz otoke veće ili manje oko skočnog zgloba naročito posle napora, prešli na prednji aspekt potkolenice. Posebno je bolan i neretko zapaljen predeo baze palca naročito u letnjim mesecima.
Radi se zapravo o statičkom poremećaju donjih ekstremiteta koji pre ili kasnije ima za posledicu pojavu degenerativnih promena pre svega kolena a kasnije se mogu javiti i u predelu kukova i donjih partija kičmenog stuba.
ŠTA ČINITI U TAKVIM SITUACIJAMA!?
U ranoj mladosti decu treba pustiti da se što više igraju bosa naročito u letnjim mesecima po neravnim površinama. Bavljenje sportom uz zdrav način života i bez viška u kilogramima je svakako jedna od mera prevencije. Nošenje adekvatne obuće od prirodnih materijala sa potpeticom od 3-5 cm je posebno važno za osobe ženskog pola. Nikako visoke štikle i nikako potpuno ravna obuća.
Ako sve to ne pomaže u obzir dolaze procedure fizikalne medicine uz pregled ortopeda koji se bavi ovom patologijom.
DEFORMITETI STOPALA-LEČENJE
Metode lečenja su konzervativne i operativne i strogo individualne. Odluka o vrsti lečenja donosi se za svakog pacijenta posebno, u zavisnosti od stepena deformiteta, tegoba, uzrasta, kliničkog i rtg pregleda.
Kod mladih osoba koje imaju deformitete blažeg stepena, treba uraditi sve da se progresija deformiteta zaustavi. Preporučuje se nošenje široke i udobne obuće koja ne stvara pritisak na prste, izbegavanje obuće sa visokom petom. Takvu obuću, najčešće ne prati moderan dizajn te je ovaj oblik lečenja uglavnom neuspešan u uzrastu kada bi ono imalo smisla – među mlađim pacijentima. Savetuje se takođe, korišćenje separatora, kao i ortopedskih uložaka.
Kod starijih osoba, kojima modni trendovi nisu toliko važni, progresiju deformacije nije moguće zaustaviti, ali je nošenjem odgovarajućeg tipa obuće moguće delimično sprečiti iritaciju bolnih deformiteta.
U slučajevima kada neoperativno lečenje nije dalo željene rezultate i u koliko su se tegobe pogoršale, indikovano je operativno lečenje.
HIRURŠKO LEČENJE
Postoji ceo arsenal hirurških intervencija kako na mekim tkivima tako i na kostima stopala i nijedna tehnika nije univerzalna te je potrebno da se pacijenti obrate referetnim ustanovama i specijalistima za ovu oblast kako bi pronašli optimalno rešenje za svoj problem.
Cilj hirurškog lečenja je: korigovati položaj palca, ukloniti bolnu izraslinu sa unutrašnje strane stopala, obezbediti balans mekih tkiva. U zavisnosti od stepena deformiteta, uzrasta, tegoba i očekivanja pacijenta, operacija podrazumeva zahvate na mekim tkivima, i metatarzalnoj kosti, proximalnoj falangi palca, ili kombinaciju ovih procedura.
Operativni zahvat korekcije deformiteta podrazumeva presecanje kosti (osteotomiju), pomeranje fragmenata i njihovu fiksaciju zavrtnjima ili drugim osteofiksacionim materijalima, kao i intervenciju na mekim tkivima (tetive, kapsula i mišići).
U postoperativnom toku se savetuje izbegavanje od oslonca na prednji deo stopala u trajanju od 6 nedelja.
Dan posle operacije pacijent ustaje i samostalno hoda uz oslonac na petu operisanog stopala ili uz pomoć posebno dizajnirane postoperativne obuće.
Postoperativna hospitalizacija je do 2 dana u cilju kupiranja bolova i sprovođenja antibiotske terapije.
DA LI SE OPERACIJOM PROBLEM DEFORMITETA STOPALA TRAJNO REŠAVA?
Definitivni rezultat operacije zavisi od stepena deformacije, stepena degenerativnih promena, odabrane hirurške tehnike koja bi se trebala prilagoditi zahtevima svakog pojedinačnog pacijenta, iskustva hirurga u rešavanju kompleksnih problema stopala, eventualnih postoperativnih komplikacija, postoperativnog režima i rehabilitacije.
Pravilnim izborom savremenih hirurških tehnika i sekundarnom prevencijom – postupcima posle operacije, može se sprečiti ponovna pojava deformiteta stopala ali sama operacija nije garancija da se problem neće ponovo pojaviti.
BAROPODOMETRIJA
To je danas efikasna i neinvazivna metoda koja individualno procenjuje stanje stopala i određuje vrstu i oblik uloška kojim se rešava statički disbalans donjih ekstremiteta.
Tzv. ortokinetički ulošci imaju za cilj da izvrše redistribuciju sila na jedinicu površine i tako rasterete bolne tačke naših stopala.
Prema pojedinačnim potrebama prave se od različitih materijala u zavisnosti da li su u pitanju svakodnevne ili sportske aktivnosti.
U slučaju deformiteta sa tegobama koje se ne mogu rešiti ovom metodom preostaje hirurgija.