Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze predstavlja jedinu metodu koja nudi potencijalno izlečenje za brojne hematološke maligne i ne-maligne bolesti.
autor: Ass. dr Marija Elez spec. interne medicine, subspec. hematolog
Kad kažemo „transplantacija“, mislimo na alogenu transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze, koja podrazumeva uzimanje istih od podudarnog porodičnog ili podudarnog nesrodnog davaoca. Indikaciono područje je veliko, mada se kod odraslih uglavnom primenjuje u lečenju različitih oblika leukemija i takozvanih bolesti matične ćelije hematopoeze, kao što su aplastična anemija i mijelodisplastični sindrom.
Postoje i autologe transplantacije, kada se od samog bolesnika, u određenoj fazi bolesti, prikupe matične ćelije hematopoeze. Budući da se tu ne radi o pravoj transplantaciji, već te vlastite ćelije služe kao potpora da se organizam oporavi od visokih doza citostatika, pravi termin za ovu proceduru nije autologa transplantacija, nego „visoko dozna hemioterapija sa potporom autologim matičnim ćelijama hematopoeze“. Najčešće se primenjuje u lečenju multiplog mijeloma i određenih vrsta limfoma.
Za razliku od transplantacije solidnih organa (bubrega, jetre, srca), ovde se radi o transplantaciji tkiva.
PRIPREME ZA TRANSPLANTACIJU MATIČNIH ĆELIJA
Bolesnici u pripremi za transplantaciju dobiju hemioterapiju (ponekad i zračnu terapiju), što ima za cilj da u potpunosti ubije njegovu koštanu srž (i time stvori prostor za prihvatanje tuđih matičnih ćelija hematopoeze i s druge strane da se ubije eventualna zaostala bolest) i pripremi imuni sistem za prihvatanje takozvanog „kalema“.
Primena hemioterapijskih protokola u pripremi za transplantaciju, je definisana prema prirodi osnovne bolesti.
Takođe, u ovoj fazi transplantacije, koju mi hematolozi nazivamo prvom fazom, odnosno pripremom, daju se i imunosupresivni lekovi koji imaju za cilj da spreče odbacivanje kalema i bolest „kalem protiv domaćina“.
TRANSPLANTACIJA MATIČNIH ĆELIJA
Druga faza transplantacije (ili takozvani 0.-ti dan transplantacije) je dan kada bolesnici u obliku intravenske infuzije dobiju matične ćelije hematopoeze koje su na dan same transplantacije uzete od podudarnog porodičnog davaoca (najčešće rođeni brat ili sestra) ili od podudarnog nesrodnog davaoca.
MOGUĆE KOMPLIKACIJE TRANSPLANTACIJA MATIČNIH ĆELIJA
Treća faza transplantacije je period od kada bolesnici dobiju infuziju matičnih ćelija hematopoeze, pa nadalje. Od trenutka kada bolesnik dobije matične ćelije hematopoeze, pa do prihvatanja kalema, prođe otprilike 2-4 nedelje.
Međutim, praćenje pacijenata se nastavlja i dalje u nedeljama i mesecima koje slede, budući da izvesne komplikacije mogu uslediti i nakon više meseci.
Infekcije predstavljaju najčešće rane komplikacije i mogu biti opasne po život. Naime, neposredno iza transplantacije, efekat primenjenih citostatika je maksimalan i tada je koštana srž na nuli, nema belih i crvenih krvnih zrnaca i krvnih ploičica (leukocita, eritrocita i trombocita).
Transfuzije eritrocita i trombocita i sprečavanje komplikacija uzrokovanih njihovim nedostatkom je moguće.
S druge strane, manjak belih krvnih zrnaca je praćen sklonšću ka infekcijama, a naročito su opasne infekcije uzrokovane bakterijama koje su zbog nekontrolisane upotrebe antibiotika postale na njih rezistentne.
Rizik od infekcija, se smanjuje kada dođe do prihvatanja kalema što u suštini podrazumeva da je krvna slika počela da raste. Tada su mogući neki drugi problemi, od kojih je napoznatiji, već pomenuta bolest „kalem protiv domaćina“.
Kalem protiv domaćina: Koliki god da je stepen podudarnosti između davaoca i primaoca, ipak se radi o različitim osobama.
Tako, kada se kalem prihvati, u koštanoj srži se sada nalaze i stvaraju ćelije davaoca. Može se desiti da podvrsta davaočevih leukocita, takozvani limfociti, prepoznaju limfocite primaoca u drugim tkivima (koža, oči, pluća, jetra, creva…) kao „tuđa“ i da nastupi imunološki konflikt.
Ova komplikacija, ukoliko nije preterano izražena i jaka, može biti poželjna, jer se smatra da se u stanjima blage forme ove bolesti u organizmu stvara milje koji „ne dozvoljava“ da se osnovna bolest vrati.
IZVORI MATIČNIH ĆELIJA
Matične ćelije hematopoeze nastaju u koštanoj srži, ali se primenom granulocitnih faktora rasta mogu mobilisati i u perifernu krv.
To znači da se matične ćelije mogu od davaoca uzeti iz koštane srži u uslovima opšte anestezije, višekratnim punkcijama bedrene kosti.
Zbog lakšeg i konfornijeg uzimanja, poslednjih godina se u više od 2/3 transplantacija, matične ćelije uzimaju iz periferne krvi davaoca i to nakon stimulacije faktorom rasta.
Upravo zbog toga je termin „transplantacija koštane srži“ i zamenjen terminom „transplantacija matičnih ćelija hematopoeze“.
Treći izvor matičnih ćelija jeste i krv pupčanika. Matične ćelije iz pupčane vrpce imaju prednost u manjem imunogenom potencijalu, te se toleriše i izvesno neslaganje između davaoca i primaoca u rutinskim testovima koji se rade pri izboru najboljeg donora. Njihov nedostatak u transpalntaciji odraslih osoba je mali broj, te su za transplantaciju neophodne najmanje dve jedinice umbilikalne krvi.
ZNAČAJ REGISTRA DOBROVOLJNIH DAVALACA
Prema pravilu o nasleđivanju, samo 20-25% bolesnika ima šansu da ima potpuno podudarnog, porodičnog davaoca, što znači da manje od trećine bolesnika ima šansu da mu rođeni brat ili sestra budu podudarni.
Kako bi se većem broju bolesnika pružila mogućnost da budu lečeni na ovaj način, širom sveta su formirani registri dobrovoljnih davalaca matičnih ćelija hematopoeze sa mogućnošću međusobne saradnje između registara.
Tako danas u Internacionalnom registru ima više od 26 miliona dobrovoljnih davalaca i samim tim, skoro svakom bolesniku može biti izabran optimalan davalac matičnih ćelija hematopoeze.
Naš nacionalni registar postoji u Institutu za transfuziju krvi Republike Srbije, a činjenica da u svetu ima ovoliki broj davalaca koji su spremni da pomognu nekom potpuno nepoznatom, predstavlja najbolji odgovor na pitanje o bezbednosti davalaštva i ujedno i apel da se što veći broj ljudi prijavi, jer ćemo samo tako svakom bolesniku kome je to potrebno, moći i da uradimo transplantaciju. Skoro svako može biti davaoc, a prednost imaju mlađe, zdrave osobe.
Na samom početku smo rekli da je ovo metoda koja nudi „potencijalno“ izlečenje. To znači da se u izvesnim slučajevima bolest može ponovo vratiti i nakon transplantacije.
Takođe, pomenute su i neke od najčešćih, pa čak i potencijalno fatalnih komplikacija ove procedure. Ali, kada na vagi imamo sa jedne strane tešku (i često neizlečivu) bolest, a sa druge proceduru o kojoj je bilo reči, onda nedvosmisleno rizik od osnovne bolesti prevazilazi rizike koje alogena transplantacija matičnih ćelija hematopoeze sobom nosi.
