Kada se govori o zdravlju muškarca najčešće teme su bolesti prostate i erektilna disfunkcija. Veoma mali broj ljudi uopšte zna da i muškarci mogu da obole od karcinoma dojke. Zbog slabe informisanosti rak dojke se kod muškarca obično kasno dijagnostikuje što umanjuje izglede za izlečenje.
Rak dojke se kod muškarca može pojaviti u svakom životnom dobu ali se rizik eksponencijalno povećava s godinama pa je i najčešći kod starijih muškaraca. Tačan uzrok nastanka nije poznat ali kao i kod žena, poznati su faktori rizika.
Najvažniji faktori rizika za su:
• genetska predispozicija na koju ukazuju mutacije BRCA1 i BRCA2 gena. Muškarci sa ovom mutacijom imaju povećani rizik i za rak prostate.
• hormonski disbalans koji podrazumeva manjak testosterona i višak estrogena. Hormonski disbalansi mogu nastati usled različitih poremećaje testisa (nespušteni testisi, povrede ili upale) kada se ne stvara dovoljna količina testosterona za održavanje hormonske ravnoteže. Hormonski disbalansi javljaju se i kod različitih oboljenja jetre npr. upale ili ciroze, kada može biti povećan nivo estrogena u telu. Važno je napomenuti da su pod povećanim rizikom od oboljevanja i muškarci koji su na hormonskoj terapiji nakon operacije kacinoma prostate.
Rizik od raka dojke kod muškarca povećavaju i gojaznost, neki hromozomski poremećaji (Klinefelterov sindrom) kao i izloženost zračenju.
Muškarci posumnjaju na postojanje problema i traže pomoć lekara najčešće usled uvećanja dojki. Stručnom terminologiji ova promena naziva se ginekomastija. Ginekomastija u zavisnosti u kom životnom periodu se javlja može biti neonatalna (sa njom se dečaci rađaju), adolescenta (nastaje oko 25. godine) i senilna koja nastaje u poznijim godinama. Ginekomastija kod novorođenčadi je normalna, fiziološka pojava. Patološka ginekomastija može nastati usled hormonskih poremećaja, oboljenja jetre, kao posledica uzimanja nekih lekova. Ginekomastija nije rak dojke ali stručnjaci nisu isključili povezanost ginekomastije i povećenog rizika za nastanak karcinoma dojke. U svakom slučaju ginekomastija je dovoljan razlog za obraćanje lekaru.
Najčešći simptomi raka dojke kod muškarca su: opipljivi čvorići, uvlačenje bradavica, postojanje sekreta koji curi iz bradavica, bolni čvorići. Ukoliko muškarac primeti bilo kakvu promenu na dojkama neophodno je da se javi lekaru kako bi se na vreme bolest potvrdila ili odbacila. Muškarci obično promene ignorišu i lekaru se jave kasno kada je i izlečenje teško. Dijagnostikovanje je isto kao i kod žena i vrši se na osnovu mamografskog pregleda, kontrole okolnih limfnih čvorova, zatim analiza krvne slike i alkalne fosfataze, a prema potrebi radi se i scinitigrafija jetre i kostiju kao i rengen pluća. Po potrebi iz sumnjive promene posebnom punkcijskom iglom mogu se izvući sumnjive ćelije ili uzeti delić tkiva za patohistološku analizu. Statistike pokazuju da u 90% slučajeva muškarci obolevaju od invazivnog duktalnog raka dojke.
Gotovo po pravilu karcinom dojke se leči hiruškim putem. Od presudnog značaja za izlečenje je pravovremeno postavljanje dijagnoze. Pojava ranica u blizini bradavice, njeno uvlačenje u tkivo kao i uvećanje limfnih žlezda mogu biti predznak uznapredovale bolesti. Ukoliko se tome doda i porodična predispozicija brza dijagnoza i hiruška intervencija predstavljaju nužnost.
U ranim stadijumima bolesti kada je i promena u dojci manja, moguće je hiruškom intervencijom odstraniti samo nju i rubni deo okolnog zdravog tkiva, čime bi se dojka sačuvala. S obzirom da se rak dojke kod muškaraca najčešće otkriva u nekim uznapredovalim stadijumima neophodno je ukloniti čitavu dojku sa pripadajućim limfnim čvorovima.
Dalje lečenje zavisi od vrste raka, od toga da li se proširio (metastazirao), kao i od opšteg zdravstvenog stanja obolelog. Postoperativno lečenje uključuje: hemoterapiju, radioterapiju, imunoterapiju kao i hormonsku terapiju. Ponekad je dovoljna samo jedna od navedenih terapija a nekada su potrebne sve.
Statistike pokazuju da pet i više godina nakon operacije, preživi 58% operisanih od raka prvog stepena (bez ranice), dok u slučaju raka drugog stepena, stopa preživljavanje je niža, 38%.
Prodiranje raka u unutrašnjost organizma odnosno metastaziranje se mnogo brže dešava kod muškaraca nego kod žena jer dojka muškarca ima mnogo manje žlezdanog tkiva, ćelije raka brže zahvataju kožu i prodiru u prsni mišić, kosti i jetru.
Rano otkrivanje raka dojke kod muškarca je jako važno pa bi i oni kao i žene morali da jednom mesečno rade samopregled. Samopregled podrazumeva pažljivo pipanje dojki, pazušnih jama, i područja iznad ključne kosti, zatim posmatranje izgleda dojki i bradavica i njihovo blago stiskanje, kako bi se otkrila eventualna sekrecija. Ukoliko se prilikom pregleda napipa čvorić ili primeti bilo kakva promena u dojkama, na koži ili bradavicama neophodno je obratiti se lekaru.
