Rak dojke je najčešći maligni tumor i jedan je od vodćih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji. Može se javiti i kod muškaraca, ali češće obolevaju žene. Javlja se u bilo kojoj životnoj dobi, ali verovatnoća njegovog pojavljivanja raste sa godinama starosti.
Porast obolevanja od raka dojke beleži se u u svim razvijenim zemljama i zemljama u razvoju i pripisuje se porastu standarda i promeni načina života.
Kod žena u Srbiji rak se najčešće otkriva u odmakloj fazi. U trenutku postavljanja dijagnoze kod više od polovine žena došlo je do širenja bolesti iz dojke u regionalne limfne žlezde ili već postoje udaljene metastaze, što značajno smanjuje mogućnost za izlečenje.
Svake godine se u našoj zemlji regisruje oko 4000 novoobolelih žena od maligne bolesti, a od raka dojke godišnje umre oko 1600 žena.
Uzroci koji dovode do nastanka raka dojke još uvek nisu u potpunosti poznati. Postoji više faktora koji povećavaju rizik za nastanak ove malogne bolesti, ali se ne može sa sigurnošću reći šta uzrokuje nastanak. Najverovatnije se radi o kombinaciji različitih faktora. Rak dojke se češće javlja kod žena čiji su najbliži srodnici po ženskoj liniji (mama, sestra, baba) bolovale od ove bolesti. Žene koje su koristile substitucionu hormonsku terapiju, koje nisu rađale, koje su imale prvi porođaj posle tridesete godine života takođe češće obolevaju od ove bolesti. Najvažniji faktori rizika su oni koji proizilaze iz nezdrave životne sredine i stila života. Na ove faktore možemo uticati u pogledu prevencije i tako smanjiti mogućnost obolevanja.
Posle dvadesete godine života svaka žena treba jednom mesečno da uradi samopregled dojki. Uvek istog dana u ciklusu, najbolje od 7 do 12 dana od početka menstruacije.
Samopregled dojki
Samopregled dojki je rutinski pregled dojki koji treba da se obavlja uvek istog dana menstrualnog ciklusa kako bi se promene otkrile što ranije. Ovom metodom žene bi trebalo da nauče šta je normalno za njihove dojke, da bi mogle da prepoznaju sve promene u tkivu.
• Pregled započeti ispred ogledala. Upotreba svetla i ogledala olakšava pregled i otkrivanje nepravilnosti (abnormalnosti).
• Ruke staviti na struk, i pritisnuti ka unutra. Okrenuti se u jednu pa u drugu stranu i gledati u ogledalu.
• Obe ruke podići i ukrstiti iza glave, okrenuti na jednu pa na drugu sranu i tražiti nepravilnosti.
• Blago se saviti napred ka ogledalu sa rukama na struku, i tražiti promene oblika dojki.
• Leći ravno na leđa, sa jasukom ispod ramena, levu ruku staviti ispod glave a desnom rukom pregledati levu dojku. Zatim ponoviti pregled sa drugom rukom.Vrhovima srednja tri prsta ispitati svaki deo tkiva dojke. Važno je koristiti uvek isti način pregleda da bi se što lakše prepoznala svaka promena.
• Koristiti sledeći obrazac za pretragu tkiva dojke. Pažljivo opipati i deo ispod bardavice. Žene koje su imale operacije dojki i dalje treba da ispituju celu oblast dojki i ožiljak. Početi od pazuha pa na dole. Pritiskom na bradavice proveriti da li se pojavljuje iscedak. Iscedak ne predsatvlja obavezan znak bolesti.
Svaka novozapažena asimetrija u tkivu dojke, pojava čvorića, promena boje kože dojke, zadebljanje kože, pojava sekreta iz bradavice , uvlačenje bradavice su razlozi zbog kojih žena treba da se obrati lekaru.
Kada se rak otkrije na vreme šanse za izlečenje su do 90% zato preuzmite odgovornost za vaše zdravlje i ne dozvolite da bude kasno.
Preporučene mere prevencije raka dojke su:
• Mesečni samopregled dojki.
• Klinički pregled dojki kod lekara specijaliste jednom godišnje.
• Ultrazvučni pregled dojki jednom godišnje.
• Mamografski pregled posle četrdesete godine života.
• Održavanje telesne težine u granicama normale, posebno posle menopauze, jer gojaznost povećava rizik za nastanak raka.
• Fizička aktivnost. Fizičkom aktivnošću četiri do pet sati nedeljno, održava se normalan nivo hormona što smanjuje rizik za nastanak raka.
• Hormonsku terapiju sprovoditi isključivo pod kontrolom lekara nikako samoinicijativno.
napisala: dr Milena Drašković
