Naučnici su otkrili strukturu molekule DHX8 koja je značajna za proces diferencijalnog splajsovanja i nastanak karcinoma.
Alternativno spajanje je složen proces koji se odigrava u našim ćelijama, a koji je bitan za sintezu proteina neophodnih za zdravlje svake ćelije. Istraživači veruju da ćelije raka koriste isti ovaj proces za svoj rast i razvoj.
Proteini su veliki molekuli koji su neophodni za zdravlje svake pojedinačne ćelije u ljudskom organizmu. Procesi koji određuju koji tačno proteini i u kom broju će biti dostupni ćeliji su složeni i neke od njih istraživači još uvek ispituju.
Jedan takav proces je diferencijalno splajsovanje, kojim jedan gen praktično kodira više različitih proteina, od kojih svaki ima svoju specifičnu ulogu neophodnu za normalno funkcionisanje ćelije.
Kada dođe do greške u diferencijalnom splajsovanju to može dovesti do nastanka karcinoma, rasta, širenja i razvoja rezistencije na hemioterapiju.
Mnogi istraživači veruju da se regulisanjem diferencijalnog splajsovanja može pronaći način da se unapredi terapija karcinoma.
Istraživači sa Instituta za istraživanje raka u Londonu su došli do interesantnih otkrića o strukturi i funkciji molekula poznatog kao DHX8. Ovaj molekul igra važnu ulogu u diferencijalnom splajsovanju i njegova aktivnost može da pomogne u objašnjenju kako karcinom “otima” ovaj vitalni proces i koristi ga za svoje sopstvene svrhe.
DHX8 učestvuje u finalnom koraku spajanja, u kojem se genetska informacija dekodira, što dovodi do stvaranja različitih vrsta proteina. Sve do sada naučnici su imali vrlo ograničeno razumevanje određenih regiona DHX8 proteinske strukture, ali su sada uspeli da otkriju više informacija o tome kako oni rade.
“Naša strudija je bacila novo svetlo na strukturu i funkciju krucijalnog proteina uključenog u proces diferencijalnog splajsovanja, u kome je genetska informacija prvo izmiksovana, a zatim ponovo spojena tako da stvara različite proteinske molekule iz samo jednog gena,” kaže vođa studije dr sci. Rob van Monfort.
On veruje da bi ova otkrića mogla da dovedu do razvoja efikasnije terapije karcinoma u budućnosti.
“Ćelije raka,” kaže on, “koriste diferencijalno splajsovanje da se izmene, razviju i da izbegnu regulatorne mehanizme organizma.”
Naučnici dalje planiraju da istraže kako DHX8 doprinosi tome da karcinom postane teži za lečenje i nadaju se da će time otkriti i kako da blokiraju DHX8 i slične molekule. To bi mogla da bude obećavajuća strategija protiv širenja karcinoma i razvoja na lekove.
“Smatramo da naša otkrića otvaraju jedan novi put u mogućem načinu da se blokira dalji razvoj tumora i njegova rezistencija na lekove,” promećuje jedan od koautora studije, prof. dr Paul Workman.
“Ovo istraživanje obezbeđuje vredne informacije o tome kako karcinoma našim ćelijama “otima” jedan važan proces, menja ih i čini otpornim na terapiju. Iako je potrebno još istraživanja kako bi se potkrepila ova otkrića, rezultati sigurno otvaraju nove mogućnosti terapije karcinoma u budućnosti.”
