Po učestalosti karcinom jajnika je na četvrtom mestu, posle karcinoma dojke, pluća i kolorektalnih karcinoma. Težak je za dijagnostiku i u oko dve trećine slučajeva se simptomi javljaju u uznapredovalom, kasnom stadijumu.
autor: Dr Lazar Nejković, Ginekološko akušerska klinika Narodni front
Karcinom jajnika-simptomi
Simptomi maligniteta jajnika zavise od vrste tumora i njegove proširenosti, odnosno stadijuma u kom je dijagnostikovan.
Simptomi perioda A su simptomi postojanja tumorske mase u maloj karlici koji mogu i ne moraju biti primetni, najčešće su nespecifični. Smatra se da oko 0.4 % žena nema nikakve simptome. Mogu biti prisutni: osećaj punoće, češće mokrenje ili otežana stolica praćeni bolovima u krstima. U redovnom pregledu od strane ginekologa se karcinom jajnika se otkriva kao sporedan nalaz.
Za period B je karakteristično da tumori napuštaju malu karlicu i zahvataju organe abdomena, pa su prisutni: nadimanje, gorušica, loš san, krvarenje iz materice, pojava tečnosti u trbuhu koja je praćena osećajem nadutosti, bolovi, osećaj pritiska na dnu karlice…
Period C označava uznapredovalu bolest, gubitak apetita, slabljenje, povećanje obima, izmena izgleda lica, otežano funkscionisanje, kašalj, teško disanje, otežan rad srca, pojava šara na stomaku…
Karcinom jajnika-uzroci i faktori rizika
- Godine starosti: Rizik se povećava sa godinama starosti, najveći je kod žena starijih od 50 godina.
- Nasleđe: Približno 10% do 15% karcinoma jajnika se razvijaju pod uticajem BRCA1 i BRCA2 gena, čije mutacije povećavaju rizik za nastanak karcinoma jajnika. Ove mutacije su prisutne u preko 90% naslednih karcinoma jajnika.
- Lična istorija malignih oboljenja: Pacijentkinje sa anamnezom o oboljenju dojki imaju veću sklonost ka dobijanju malignog oboljenja jajnika. Zabeleženi slučajevi karcinoma dojke ili jajnika u porodici takođe predstavljaju faktor rizika.
- Broj trudnoća, porođaja i pobačaja: Osobe koje su više puta rađale ređe oboljevaju od karcinoma jajnika. Češće oboljevaju one koje ostaju trudne u poznijim godinama, sa manjim brojem trudnoća, žene koje nisu nikada rađale, kao i žene sa većim brojem pobačaja.
- Uticaji hormona: Oralna kontracepcija smanjuje rizike oboljevanja dugotrajnim korišćenjem. Dužina korišćenja direktno je proporcionalna dužini ne oboljevanja. Sa druge strane, hormonska supstituciona terapija (npr. u toku pripreme za proces veštačke oplodnje) povećava rizik od pojave karcinoma jajnika.
- Faktori sredine: Primećeno je da osobe koje u ličnoj intimnoj higijeni koriste talk, češće obolevaju od maligniteta jajnika. Takođe su pronađene čestice talka u jajniku obolelih, kod osoba koje češće odlaze ginekologu na pregled ili koje su negovane od strane osoblja koje koristi rukavice sa talkom. Talk se nalazi na površini dijafragmi, rukavica, prezervativima…
- Posebnost ishrane: Žene koje koriste više životinjskih masti od biljnih češće oboljevaju od karcinoma jajnika. Takođe, gojazne žene ima- ju povećani rizik od pojave karcinoma jajnika.
Karcinim jajnika-dijagnoza
Početak dijagnostike predstavlja ginekološki pregled. Dalja dijagnostika u okviru rutinskog pregleda bi bila transvaginalni i transabdominalni ultrazvuk, koji po nekima treba kombinovati sa rektalnim ultrazvukom. Ukoliko je potrebno detaljnije se informisati o stepenu raširenosti oboljenja, pregled dopuniti kompjuterizovanom tomografijom (CT) i magnetnom rezonancom, kao i eventualno PET CT
(pozitronska emisiona tomografija) pregledom.
Zbog mogućnosti širenja tumora jajnika na telo materice i obratno, kod pacijentkinja obolelih od karcinoma jajnika koje krvare, preporuka je uraditi i dijagnostičku kiretažu tela materice, kolposkopski pregled grlića i PA razmaz. Operativno dobijeni materijal se histološki pregleda pri čemu se postavlja definitivna dijagnoza.
U novije vreme se sve više razvija biohemijsko ispitivanje u cilju procene vrste promene. Kod nas se najčešće koristi određivanje nivoa CA-125 u krvi, jer su njegovi nivoi obično veći kod žena sa karcinomom jajnika. Merenje nivoa CA-125 se može koristiti i radi praćenja efikasnosti terapije. Visok nivo CA-125 ne znači uvek da imate karcinom jajnika, jer Ca 125 tumor marker nije strogo specifičan marker samo za oboljenja jajnika i samo za maligna oboljenja.
Karcinom jajnika-Lečenje
Lečenje karcinoma jajnika se sastoji od hirurgije, hemioterapije i zračne terapije. U zavisnosti od stadijuma bolesti, koriste se zasebno ili se pojedini oblici lečenja kombinuju.
Hirurgija
Cilj operativnog lečenja je uklanjanje tumora (ukoliko je to moguće) i određivanje proširenosti bolesti. Odluka o vrsti operacije se donosi na osnovu podataka o vrsti tumora, proširenosti oboljenja i starosti pacijentkinje.
Operativno se tretiraju pacijentkinje kod kojih je moguće ostatak bolesti svesti ispod 0,5 cm. Sama operacija podrazumeva osnovno otklanjanje dela ili svih unutrašnjih genitalija: materica, jajnici i jajovodi, shodno proširenosti bolesti i vrsti tumora, uz evakuaciju ascitesa. Ukoliko su okolne strukture i trbušni organi zahvaćeni malignim procesom, pristupa se proširenom hirurškom zahvatu. To podrazumeva otklanjanje trbušne maramice, slezine, dela tankog ili debelog creva, dela bešike, dela pankreasa, delova jetre, limfnih čvorova male karlice i van nje do nivoa nadbubrežne žlezde. Tkivo otklonjeno tokom operacije se sakuplja i šalje na histološku analizu.
U okviru operativnog rada je moguće započeti sa hipertermnom intraperitonealnom hemioterapijom. Hipertermna intraperitonelana hemioterapija-IP HT, podrazumeva primenu hemijskih sredstava nakon operacije, a u toku iste pre zatvaranja stomaka. Izvodi se na posebnim stolovima sa zagrejanim rastvorima kojima se trbuh ispira određeno vreme.
Operativni zahvat se, u zavisnosti od stanja pacijentkinje i potreba daljeg lečenja, može ponoviti.
Hemioterapija
Hemioterapija je primena lekova koji uništavaju tumorske ćelije, a naziva se još i sistemska terapija, jer lekovi krvotokom deluju na čitav organizam. Upotrebljava se kad se tumor proširio po telu ili kad ga nije moguće u potpunosti odstraniti.
Hemioterapija se decenijama smatra standardnim pristupom u lečenju karcinoma jajnika. Sprovodi se nakon hirurgije, sa ciljem smanjenja i zaustavljanja rasta preostalog tumora. Primena hemioterapije zavisi od tipa tumora. Neki tipovi tumora nisu osetljivi na hemioterapiju. Kada se proceni da bi prethodna primena hemioterapije imala više efekta, prvo se sprovodi hemioterapija, a nakon toga hirurški zahvat, tkzv. neoadjuvantna hemioterapija.
Ukoliko postignuti efekat lečenja nije zadovoljavajući, moguće je ponoviti hemioterapiju različitim agensima, ukoliko to zdravstveno stanje pacijentkinje dozvoljava.
Hemioterapija najčešće podrazumeva primenu više različitih lekova (ciostatika), u određenim vremenskim razmacima (ciklusima) kako bi se omogućio oporavak zdravih ćelija. Iz tog razloga se lečenju dodaju faktori koji ubrzavaju rast i sazrevanje zdravih ćelija, čija vrednost se u krvi proverava. Dužina lečenja zavisi od vrste hemioterapije i stadijuma bolesti, i najčešće traje tri do šest meseci. U periodu primanja ovih lekova mogu se javiti neželjena dejstva: gubitak kose, proliv, mučnina i povraćanje, osip, poremećaji krvi, zamor i malaksalost. Odluku o primeni hemioterapije donosi lekarski konzilijum, uz saglasnost pacijentkinje.
Radioterapija
Radioterapija se može koristiti kao dodatak hirurškom lečenju radi uništavanja preostalih tumorskih ćelija. Kao i hirurško lečenje, ovo je lokalna terapija jer deluje na ćelije područja koje se leči.
Ciljana terapija
Biološka terapija je relativno novi pristup lečenju malignih bolesti i podrazumeva primenu monoklonskih antitela ili malih molekula. Monoklonska antitela su veliki molekuli koji svoje dejstvo ispoljavaju na površini maligne ćelije, dok tzv. mali molekuli ulaze u nju.
Biološka terapija naziva se još i ciljanom terapijom jer ciljano uništava maligne ćelije, bez negativnog uticaja na zdrave. Primena bioloških lekova nije povezana s nuspojavama karakterističnim za primenu hemioterapije.
Neke tumorske ćelije na svojoj površini imaju izražene antigene na koje se može ciljano delovati monoklonskim antitelima. Vezivanjem monoklonskih antitela za molekule koji se specifično nalaze na površini maligne ćelije aktivira se imunski sistem koji uništava tumorske ćelije. Postoje i monoklonska antitela koja ciljano uništavaju tumor delujući na proces stvaranja krvnih sudova.
Inhibicija angiogeneze
Angiogeneza je proces stvaranja novih krvnih sudova. Ovaj proces uključuje različite vrste ćelija i zahteva balans između mnogih faktora u organizmu – sa jedne strane onih koji pospešuju angiogenezu (proangiogenih), a sa druge strane onih koji je stopiraju (antiangiogenih).
Solidni tumor ne može da poraste preko veličine od 1-2 mm ukoliko ne razvije sopstvenu mrežu krvnih sudova putem koje će se snabdevati hranom i kiseonikom.
Porast koncentracije proangiogenih faktora u odnosu na antiangiogene faktore dovodi do „angiogenog okidanja”, tj. stvaranja krvnih sudova u tumoru, čime se omogućava dalji znatno brži rast, kao i širenje tumora u druge organe (metastaziranje) putem krvi.
Anti-angiogena terapija se zasniva na sprečavanju (inhibiciji) rasta novih krvnih sudova i povlačenju (regresiji) novonastalih nezrelih krvnih sudova tumora blokiranjem proangiogenih faktora.
U terapiji karcinoma jajnika se mogu koristiti agensi kontrole rasta i razvoja krvnih sudova koji ishranjuju tumor.
