Sindrom kompjuterskog vida, promene na očima usled upotrebe računara

Sadržaj teksta

CVS (Computer Vision Syndrome) ili sindrom kompjuterskog vida je zajednički naziv za skup tegoba, simptoma i poremećaja koji se na očima javljaju usled prekomernog rada izpred ekrana kompjutera.

autor: Dr Gordana Pantelić, Egzakta Medika, Ulica 22. oktobra br. 16, Zemun 381 65 261 55 44


O sindromu kompjuterskog vida govorim upravo iz ugla oftalmologa, praktičara, koji se u svom radu sreće sa tom osnovnom jednostavnom patologijom i kome se upravo ljudi sa nekim oblikom ovog sindroma i najčešće obraćaju.

Dolaze vrlo često, uplašeni, uznemireni, nekada posle čitavog niza snimanja, pregleda i laboratorijskih analiza, umesto da prvi pregled bude pregled oftalmologa.

Žale se na duge uporne i česte glavobolje sa osećajem težine u dubini očiju, promenjiv poremećaj kvaliteta vida kako na blizinu, tako i na daljinu posebno izražen u popodnevnim i večernjim satima, crvenilo, suzenje, pečenje i osećaj peska u očima.

Simptomi koji upućuju na sindrom kompjuterskog vida:

  • uporne i česte glavobolje
  • težina u dubini očiju
  • vid lošijeg kvaliteta
  • crvenilo oka
  • osećaj peckanja i peska u očima
  • pojačano suzenje očiju

Kada su nam potrebne naočari za rad?

Oko se ponaša kao mali, savršen fotoaparat koji prima, filtrira, prelama i prenosi svetlosne zrake do tačke, takozvane žute mrlje odakle se svetlosni zraci prenose do mozga gde se interpretiraju i pretvaraju u sliku predmeta gledanja.

Presorbija, staračka dalekovidost, je ružno i neadekvatno ime za prirodnu potrebu čoveka da u nekim godinama za jasan vid na blizinu, koristi naočari u vidu pomagala. Nastaje usled prirodne istrošenosti jednog malog, očnog mišića, cilijarnog mišića, čija snaga jednog momenta tokom godina, postaje nedovoljna da adekvatno prelomi i fokusira sliku, pa zato traži pomoć naočara.

Do skora je staračka dalekovidost tj. presorbija bila vezana isključivo za ljude starije od 45 godina međutim, u praksi se često suočavamo sa takozvanom ranom presorbijom.

Granica kada ljudi realno imaju potrebu za naočarima kao pomagalom za rad na blizinu, pomera se iz godine u godinu sve više unapred, na rane tridesete, čak i kasne dvadesete godine. To se događa upravo kod ljudi koji dugo i nekontrolisano rade za računarom pa se njihov cilijarni mišić, mnogo pre potroši.

Oni posebno u drugom delu dana imaju potrebu za pomoći u vidu naočara. Njihov problem su najčešće, glavobolje, treperenje, nejasan vid na blizinu kao i nejasan vid na daljinu posle dugog rada za ekranom.

Rešenje jesu kompjuterske naočari, u vidu male plus dioptrije, koji će tokom dugog rada na blizinu, delimično zameniti snagu cilijarnoig mišića i time mu pomoći da se tokom rada prekomerno ne troši. Ove naočare trebale bi da imaju antirefleks stakla koja pomažu da se masa nepravilno prelomljenih zraka, apsorbuje i time smanji refleksija i blještanje pa se kroz takva stakla i lakše gleda.

Kratkovidi ste a dosta vremena provodite ispred ekrana računara

Kada je oko prirodno kratkovido i čovek stalno nosi svoje naočari sa minus dioptrijom a pri tome dugo i često radi za ekranom, jako je bitno da nosi optimalnu čak i minimalnu jačinu naočara. Usled neadekvatne, prejake korekcije kod kratkovidih ljudi, nastaje spazam akomodacije, praćen glavoboljom i raznim senzacijama, kada dioptrija trenutno postaje veća nego što objektivno jeste. Ovo može dovesti do porasta kratkovidosti u godinama kada je rast realno završen a to je posle 25. godine.

Već ste dalekovidi a prekomerno ste za kompjuterom

Kod dalekovidih ljudi kojima je realno problem rad na blizinu, dugim i nekontrolisanim radom na računaru, naprezanje očnog mišića se višestruko uvećava, cilijarni mišić se prekomerno troši, tako da postoji opravdanost nošenja naočara kako za blizinu tako i za daljinu u sve mlađim i mlađim godinama.

Bez adekvatne korekcije na blizinu, tegobe koje su već opisane, glavobolje i poremećaj vida, jako su izražene a dioptrija realno raste više nego što bi, da nema rada za računarom.

 

U praksi problemi sa vidom ljudi koji radni dan provode za računarom i u radu na blizinu rešava se dobro prilagođenom i praćenom, korekcijom vida pomagalima, kako naočarima, tako i kontaktnim sočivima, zato su redovni sistematski oftalmološki pregledi neophodni.

Monofokalne ili bifokalne naočari?

Kada je o naočarima reč osim monofokalnih naočara postoje nešto zastarelije bifokalne ali i savremene multifokalne naočari čija je prednost neprocenjiva kod ljudi koji dugo rade za računarom a čija se dioptija za daljinu i blizinu razlikuju a koji pritom ne žele ili ne vole kontaktna sočiva.

Ovaj tip naočara omogućava da oko u svakom trenutku bude korigovano, posebno na srednju daljinu, što je realna udaljenost ekrana kompjutera (70cm). Tehnologija napreduje pa poslednjih godina u ponudi proizvođača dioptrijskih stakala imamo i Office progresive koji omogućavaju jasan vid na blizinu, srednju daljinu i na nekoliko bliskih distanci u okolini radnog mesta (do oko 1,5-2 m) što ljudima koji rade za računarom pruža dodatni komfor.

Da li se sindrom kompjuterskog vida može rešiti nošenjem kontaktnih sočiva?

Kada je reč o načinima korekcije vida, sem kompjuterskih naočara sa antirefleks staklima, moguća je i korekcija kontaktnim sočivima. Iako to nije preporučeni način korekcije vida u ovom slučaju, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva u radu sa kontaktnim sočivima smatram da kontaktna sočiva i računar, nisu nespojivi.

Sočiva su zaista doživela takvu ekspanziju po pitanju tehnologije, materijala i sigurnosti nošenja da odgovorno kažemo da je uz pomoć kontaktnih sočiva, moguće bezbedno i lako korigovati vid ljudima koji rade za računarom.

Naravno, kada su sočiva u pitanju, važi pravilo, obaveznih naočara kao alternative i obaveznog određenog režima nošenja i održavanja.

Sindrom kompjuterskog vida, na šta još treba obratiti pažnju?

Čest problemi ljudi koji radni dan provode za računarom jesu i crvenilo, suzenje i osećaj suvoće očiju koje oni opisuju kao osećaj grebanja i peska u očima. Posebno su izraženi posle čestog noćnog rada na računaru.

Veštačke suze – mesto im je na radnom stolu!

Crvenilo očiju je simptom koji jako uznemirava čoveka. Vrlo mu se često pridaje neadekvatno veliki značaj a ono što je nesporno, on upozorava!

Crvenilo u najvećoj meri i najčešće je posledica suvog oka koje je neminovnost i realnost svakog dugog i nekontrolisanog rada za računarom. Nastaje usled ređeg treptanja pri fokusiranju bliskih detalja što dalje dovodi do isparavanje i isušivanja površine oka. Crvenilo oka prati osećaj tipičnog grebanja, valjanja peska pod kapcima, refleksnog suzenja očiju.

Rešenje tog problema sem kompjuterskih naočara koje daju mehaničku zaštitu od isušivanja i svesnog čestog treptanja (kaže se pri svakom ENTER), jesu zapravo veštačke suze. Ima ih kod nas u poslednje vreme, dobrih i kvalitetnih, bez konzervansa i dodatnih sastavnih elemenanta i dugotrajnijih posle otvaranja. Mogu se upotrebljavati, više puta dnevno, praktično po potrebi a njihovo mesto je svakako na radnom stolu. Upotreba veštačkih suza posebno u drugom delu dana, potreba je a i higijenska mera pri radu za ekranom.

ishrana bogata antioksidansima

Svaki čovek neophodno je da u svoju ishranu uključi namirnice koje su bogate antioksidansima. Posebno mesto ovde zauzimaju bobičasto voće, zeleno povrće, agrumi.

Kada su oči u pitanju, možete uzimati i suplemente koji se posebno formulisani da pomognu zdravlju oka.

Granica kada ljudi realno imaju potrebu za naočarima kao pomagalom za rad na blizinu, pomera se iz godine u godinu sve više unapred, na rane tridesete, čak i kasne dvadesete godine. To se događa upravo kod ljudi koji prekomerno rade za računarom pa se njihov cilijarni mišić, mnogo pre potroši. Rešenje su kompjuterske naočari, upotreba veštačkih suza, ishrana bogata antioksidansima i naravno, odmor.

Tekst je prvi put objavljen: Jul 5, 2012

Revizija: novembar 2020. PhM tim

NAJNOVIJI TEKSTOVI
NL5078-01-Olynth-HA-Visine-Banner-300x600-px-