Katarakta ili siva mrena je vodeći uzrok slepila u svetu. Ona predstavlja zamućenje prirodnog sočiva oka. Očno sočivo je providna struktura koja se nalazi iza zenice i koja je odgovorna za prelamanje i fokusiranje svetlosnih zraka na mrežnjači, omogućavajući time jasan vid. Ukoliko sočivo postane zamućeno i vid postaje nejasan.
autor: mr sc. med. dr Gordana Suvajac, očna bolnica „Profesional dr Suvajac“
Za većinu ljudi (oko 90% pacijenata) katarakta je prirodna posledica starenja. Starenjem dolazi do smanjenja procenta vode u sočivu, zamućenja sočiva i smanjenja njegove providnosti. Iz tog razloga svetlosni zraci teže prolaze kroz sočivo i pacijenti polako primećuju da slabije vide.
Kako katarakta sve više napreduje tako se i vid sve više pogoršava. U jako uznapredovalim slučajevima, kod kojih je katarakta prisutna više godina, dolazi do kompletnog zamućenja sočiva i potpunog pada vida.
Praktično sve osobe u toku svog života dobiju manje ili više izraženu kataraktu, ali u zavisnosti od stepena zamućenja sočiva nekima će uticati na kvalitet vida, a nekima ne. Zato potrebu za operacijom nemaju sve stare osobe, već one kod kojih je katarakta više izražena.
Pored starenja, katarakte mogu da se jave i kod dece kao urođene, kongenitalne katarakte. Mogu se javiti i u sklopu nekih bolesti kao što su dijabetes, hronične upale oka, visoka kratkovidost i slično. Mogu se javiti i kod dugotrajne primene određenih lekova (kortikosteroida).
Često mogu biti posledica traume i udarca u oko.
Povrede oka, kako pružiti prvu pomoć
Katarakta-simptomi i subjektivne smetnje
Najvažniji simptom katarakte je smanjenje oštrine vida. Često pacijenti odu na oftalmološki pregled zbog lošijeg vida misleći da im je porasla dioptrija, da bi im se na pregledu utvdilo da je problem u nastanku katarakte a ne dioptriji.
Ostale značajne tegobe su:
- problemi sa vidom noću
- osetljivost na svetlost i bljesak
- česte promene dioptrije odnosno naočara i kontaktnih sočiva
- dupla slika
- nejasne boje sa povećanjem žutila.
Smanjena vidna oštrina otežava vožnju i čitanje, dovodi do pada kontrastnog vida i osećaja za boje. Veoma je značajno da nastaju i teškoće pri kretanju, posebno niz stepenice, što je često uzrok padova i teških povreda.
Upravo zato operaciju ne treba odlagati.
 |
 |
Prirodno očno sočivo je prozirno međutim, kod katarakte dolazi do njegovog zamućenja.
Pripremni pregledi, operacija i njen ishod
Jedini način za lečenje katarakte je hirurško uklanjanje zamućenog sočiva i ugradnja veštačkog sočiva na njegovo mesto. Ne postoje kapi ili drugi lekovi koji mogu da izleče i uklone kataraktu.
Do pre dvadesetak godina, dok nije postojalo ultrazvučno uklanjanje katarakte, čekalo se da katarakta potpuno sazri, jer je jedino tad bilo moguće uklanjanje zamućenog sočiva.
Pre same operacije potrebno je odrediti jačinu sočiva koje se ugrađuje. Obično se u toku operacije pacijentima ugrađuje sočivo koji će im omogućiti dobar vid na daljinu bez nošenja naočara. U tom slučaju, pacijenti posle operacije vide dobro na daljinu bez naočara (pod daljinom se podrazumeva sve dalje od jednog metra), dok za čitanje i rad na blizu nose naočare.
Kod pacijenata koji su ceo život bili kratkovidi i koji su navikli da vide na blizinu bez nošenja naočara, se obično ugrađuje sočivo koje im to omogućuje i posle operacije katarakte, dok za gledanje na daljinu i posle operacije nose naočare.
Sve ovo se radi u dogovoru sa pacijentom i da li će pacijentu biti ugrađeno sočivo koje će mu omogućiti da dobro vidi na daljinu ili na blizinu bez nošenja naočara, zavisi od njegove želje i svakodnevnih aktivnosti koje upražnjava.
Pored ovih sočiva, kod nekih pacijenata je moguće ugraditi i specijalna multifokalna sočiva, koja omogućavaju pacijentima dobar vid na svim udaljenostima bez nošenja naočara.
Kada je pravo vreme za operaciju?
Danas, fakoemulzifikacija, ili ultrazvučno uklanjanje katarakte se radi čim pacijent primeti da mu je pao vid i da mu to smeta u svakodnevnim aktivnostima.
Kad će katarakta zasmetati pacijentu i kad će se on odlučiti na operaciju je prilično individulana stvar. Ono što treba znati je da nikako ne treba čekati da katarakta potpuno sazri i da pacijentu potpuno padne vid, zato što je u tom slučaju znatno teže odrediti dioptriju sočiva koje se ugrađuje u toku operacije. Takođe su i komplikacije u toku operacije katarakte, iako veoma retke, ipak češće kod uznapredovalih i zrelih katarakti.
Savremeni pristup uklanjanja katarakte
Operacija katarakte je je najčešća intervencija koja se obavlja na ljudskom telu.
Uspešnost operacije je čak 99%. Savremene ultrazvučne operacije katarakte su izuzetno bezbedne procedure, sa učestalošću komplikacija manjom od 1%.
Kako bi se osigurala visoka bezbednost operacija neophodno je uraditi detaljan preoperativni pregled za operaciju katarakte. Taj pregled podrazumeva pre svega detaljan oftalmološki pregled za širenjem zenica. Svakom pacijentu se pre operacije uradi internistički pregled, kompletna biohemijska analiza krvi i urina, EKG i po potrebi dodatne analize. Sve navedene dijagnostičke procedure, kao i operacije katarakte pomenutom najsavremenijom ultrazvučnom metodom deo su delatnosti i Očne bolnice Profesional dr Suvajac.
Koliko traje operacija i da li je bolna?
Operacija katarakte traje desetak minuta, radi se u lokalnoj, kapljičnoj anesteziji i potpuno je bezbolna. Pacijent posle operacije ide kući i dolazi sutradan na kontrolu. Ukupan boravak pacijenta u bolnici iznosi oko dva sata.
Značajno poboljšanje vida je kod većine pacijenata primetno već prvog dana posle operacije.
Sočiva koja se ugrađuju su inertna, to jest ne izazivaju nikakvu reakciju oka, ne mogu biti odbačena i ostaju u oku do kraja života. Obzirom da se radi o jakom malom rezu ne stavljaju se nikakvi konci.
Operacija katarakte predstavlja jednu od najčešćih hirurških procedura koje se danas izvode na ljudskom telu. S obzirom na dug životni vek sve je veći broj pacijenata koji će u nekom momentu imati potrebu za ovom vrstom intervencije. U rukama iskusnog hirurga ova procedura postaje rutinski zahvat sa gotovo zanemarljivim procentom komplikacija u najvećem broju slučajeva.
