Sve više se govori o tome u kojoj meri stres utiče na naš organizam. Stres kao faktor rizika za nastanak mnogih bolesti nije deo našeg genetskog nasleđa, ali je deo kulturnog nasleđa savremenog društva.
Stres je nešto sa čime se susrećemo svakodnevno. Postaje način rada, deo svakodnevnog, uobičajenog, normalnog.
Postavlja se pitanje da li je došlo do opšte inverzije prioriteta i da li je društvo, ili smo mi kao individue odgovorni što smo svoje zdravlje postavili na poslednje mesto i ispred njega stavili društvene i poslovne obaveze?
Da li uopšte znamo koliko stres negativno utiče na naš organizam?
Pozitivan iskorak medicine poslednjih godina je što se stres sve ozbiljnije posmatra kao uzrok mnogih bolesti i sve više se priča o tome. U prilog ovome su i brojne studije o efektima stresa na zdravlje ljudi i odgovoru na terapiju depresije.
Na ECNP kongresu u Beču, predstavljena je međunarodna studija koja se bavila uticajem poslovnog statusa na medikamentoznu terapiju depresije odnosno njenu efikasnost.
U studiji su učestvovali istraživači iz Belgije, Italije, Izraela i Austrije. Oni su otkrili da viši položaj na poslu može prouzrokovati slabiji odgovor na antidepresive (terapiju depresije).
Studijom su obuhvaćena 654 pacijenta koji su posećivali klinike zbog terapije depresije.
Podeljeni su u tri grupe na osnovu poslovnog statusa: najviši status (336 pacijenata), srednji status (161 pacijent) i najniži (157 pacijenata). Kao terapiju su dobijali uglavnom inhibitore preuzimanja serotonina (SRI), mada su po potrebi dobijali i druge antidepresive i psihoterapiju.
Analizom rezultata primećeno je da:
55,9 % osoba najvišeg poslovnog statusa nije imalo odgovor na terapiju, dok je taj broj manji kod ostale dve grupe: 40,2% srednji i 44,3% najniži status.
Ova razlika je značajna i u procentu onih koji uđu u period remisije. Za prvu grupu taj broj je 1 od 6 pacijenata dok je za druge dve 1 od 4 pacijenta.
Ove rezultate bi trebalo analizirati sa mnogih drugih aspekata, ali oni svakako ukazuju na to da osobe na višim poslovnim pozicijama slabije reaguju na terapiju depresije. Da li je to posledica stresa u njihovim okruženju, lošijeg prihvatanja svog stanja i potrebe za terapijom, ili se radi o razlikama u kognitivnim funkcijama, tipu ličnosti ili razlika u ponašanju, ostaje da se utvrdi. Ono što je činjenica je da se prilikom određivanja terapije, pacijentu mora pristupiti individualno i da se ne sme zanemariti njegovo okruženje niti njegov poslovni status, komentari su stručnjaka nakon objavljivanja ove studije.
Profesor Eduard Vieta, izvršni član komiteta ECPN i profesor na Odseku za psihijatriju i psihologiju na Univerzitetu u Barseloni rekao je da rezultati ove studije mogu zvučati kontraintuitivno ali je činjenica da su osobe na višim položajima više izložene stresu i da im je kada dožive krah i depresiju, mnogo teže da se vrate svom prethodnom načinu života.
Vodeće svetske kompanije se sve više takmiče u tome da obezbede što prijatnije i bolje uslove za rad svojih zaposlenih.
Da li i u kojoj meri ovo može pomoći u prevenciji depresije i drugih bolesti za koje stres predstavlja vażan faktor rizika, nadajmo se da će biti predmet neke naredne studije.
