Prva beba rođena pomoću kontraverzne tehnike koja kombinuje genetski materijal tri osobe, danas je pet meseci star dečak. Geni dečaka rođenog u aprilu ove godine su genetski materijal njegovih zvaničnih roditelja, Jordanskog bračnog para a delom potiču i njegove „druge mame“ genskog donora – osobe ženskog pola.
autor: mr ph. Aleksandra Dumić
Kako objavljuje New Scientist, tehnika kombinovanja DNK materjala poreklom od više osoba, dizajnirana je kako bi bračnim parovima koji su nosioci letalnih genskih mutacija, omogućila da dobiju zdravo potomstvo.
Dok kritičari pomenute metode smatraju da je to „igranje Boga“, nazivajući metodu neetičkom i neodgovornom, oni koji metodu podržavaju, smatraju da je to način da bračni parovi koji nose defektne gene, dobiju zdravu decu koja će i dalje nositi osnovu njihovog genetskog materijala.
Jordanski bračni par, kako se navodi, odlučio se na metodu kombinovanja gena jer su prethodno izgubili dvoje dece od posledica Leigh-ovog sindroma koji je uzrokovan mutacijom na mitohondrijalnoj DNK koju su nasledili od majke. Leigh-ov sindrom, poremećaj u razvoju centralnog nervnog sistema, nasleđuje se isključivo od majke. Letalni ishod je nažalost izvestan, a dužina života dece je u najboljim slučajevima 7 do 8 godina i u izuzetno rekim slučajevima dostignu tinejdžersku dob. Prema navodima naučnika, donji prag da bi se Leigh-ev sindrom razvio je oko 18 % gena sa ovom genskom mutacijom.
Doktor John Zhang, iz New Hope Fertility centra sa Menhetna, predvodio je tim koji se odvažio da sprovede „pronuklearni transfer“ čiji je rezultat rođenje bebe sa tri roditelja. Kako ova metoda nije zvanično odobrena u SAD-u, tim je ceo zahvat sproveo u Meksiku gde nisu definisana pravila o tehnikama genskog kombinovanja prilikom oplodnje. Tehnika koju je koristio tim Dr Zhang-a, podrazumeva upotrebu dve jajne ćelije: ćeliju majke i ćeliju ženskog donora. Jedro sa kompletnim DNK materijalom iz jajne ćelije majke, izoluje se i zatim insertuje u jajnu ćeliju žene donora. Nakon toga je vrši se oplodnja spermom oca. Na taj način, embrion nasleđuje DNK svojih roditelja, dok je mitohondrijalna DNK poreklom od žene donora. U ovom slučaju dobijeno je 5 embriona od kojih se samo jedan razvijao normalnim putem pa je implementiran u telo majke koja je nosila trudnoću do kraja. Ova tehnika prema navodima New Scientist-a u nije u sukobu ni sa religijom jordanskog bračnog para jer nije podrazumevala destrukciju ni jednog embriona.
Prema testovima koji su sprevedeni na ćelijama rođenog dečaka, utvrđeno je da je manje od 1% mutiranih gena, što je višestruko manje od praga koji vodi razvoju Leigh-evog sindroma. Takođe, korišćen je muški embrion, tako da defektni geni neće moći da ugroze njegovo potomstvo.
Doktor Zhang polaže velike nade u upotrebu ove tehnike u budućnosti, kako u izbegavanju prenošenja defektnih gena koje roditelji nose, tako i u omogućavanju ženama u četrdesetim i pedesetim godinama života da dobiju sopstveno potomstvo.
Takozvana metoda „tri roditelja“ je zvanično odobrena samo u Velikoj Britaniji, i veliki broj lekara je skeptičan prema rezultatima. Doktor Bert Smeets, ekspert za oplodnju univerziteta Maastricht u Holandiji, smatra da se beba mora pratiti duže, da bi se uočilo da li će doći do umnožavanja defektnih gena i nastanka drugih problema prilikom razvoja.
Metoda „tri roditelja“ će biti jedna od tema godišnjeg okupljanja Američkog društva za reproduktivnu medicinu u Salt Lake Cuty-ju u oktobru gde će biti detaljno obrazložena i diskutovana, nakon se može očekivati i zvaničan stav stručne javnosti po ovom pitanju.
