Ko se bolje snalazi u prostoru, niski ili visoki ljudi?

Sposobnost da dohvate namirnice sa najviših polica u supermarketu nije jedina prednost visokih ljudi. Istraživanje objavljeno u časopisu Science Advances pokazuje da visoki ljudi imaju i bolju orjentaciju u prostoru u odnosu na niske ljude.

“Sve životinje su jednake, samo su neke jednakije od drugih” kako je napisao George Orwell. Jedna od najuočljivijih razlika među ljudima je njihova visina. S obzirom na jasno vidljivu prirodu ove razlike, ljudi se od vajkada pitaju kakav uticaj ova karakteristika ima na druge psihičke i fizičke segmente organizma.

Prema velikom broju studija, visoki ljudi zarađuju više novca od svojih nižih kolega, a visoki lideri su okarakterisani kao harizmatičniji od svojih nižih protivnika.

Studije pokazuju i da niži ljudi imaju veću prevalencu od srčanih bolesti i to sa većom učestalošću ozbiljnijih stanja a pokazano je i da je životni vek niskih ljudi kraći, kao i da češće oboljevaju od glaukoma otvorenog ugla nego što je to slučaj kod visokih individua.

Da dodaju so na ranu potrudili su se istraživači sa Ohio Državnog Univerziteta koji tvrde da visoki ljudi imaju bolju orjentaciju u prostoru od niskih ljudi. Orjentacija u prostoru definisana je kao sposobnost povezivanja prosornih relacija objekata, jednog objekta u odnosu na objekte oko njega.

Studija koja je uključivala ispitanike različite visine, merila je sposobnost ljudi da ispravno definišu lokaciju zadatog objekta na udaljenosti od 3 – 20m. Istraživački tim predvodio je profesor Teng Leng Ooi, profesor optometrije na univerzitetu Ohio.

Prema rečima prof. Ooi-a, naše oči, ma koliko bile neverovatne, nisu u stanju da samostalno definišu prostor i udaljenost u našoj okolini pa tako mozak popunjava praznine koje oči ne mogu da dokuče u definisanju prostorne orjentisanosti koristeći znanja iz prethodnih iskustvenih situacija.

Studija je sprovedena na 24 ispitanika od kojih su polovina bili visoki (prosečna visina 173,4 cm) i polovina niski ljudi (prosečna visina 149,3 cm). U obe grupe bili su jednako zastupljeni muški I ženski pol. Svi ispitanici su imali normalan ili korigovan-normalan vid.

Svaki ispitanik je trebalo da prema zadatku studije definiše udaljenost ciljnog objekta u tri različite situacije:

• Pod punom svetlom

• U kosoj crnoj sobi sa zelenim LED svetlom

• U tamnoj sobi sa zagasitim lit LED markerima na plafonu i podu.

U studijama u mraku, nakon što je ispitanicima dato da procene položaj ciljnog objekta, objekat je uklonjen pa su ispitanici hodali do mesta za koje su mislili da je pozicija ciljnog objekta. Iako niko od ispitanika nije postigao sjajne rezultate, visoki ispitanici su se pokazali mnogo bolje od niskih ispitanika.

Prof. Ooi veruje da su rezultati visokih ljudi posledica toga što ceo život gledaju objekte na zemlji sa višeg pozicionog mesta.

Studije sprovedene u mraku potvrđuju da visoki ljudi mogu da procene gde se objekti nalaze u prostoru što govori o tačnosti dugo održavane teorije da su se ljudi oslanjali na vizualne informacije sa tla kako bi definisali položaj objekata u prirodi.

Kako bi uklonili direktan fizički uticaj visine na uspešnost eksperimenta, eksperiment je ponovljen tako što su visoki ljudi sedeli a niski ljudi stajali na kutiji pri definisanju položaja ciljnog objekta, ali rezultati su bili identični.

Zaključak studije je da visoki ljudi imaju bolju prostornu orjentaciju u različitim spoljnim uslovima što je najverovatnije posledica sakupljenog iskustva u životu sa visinom koji individua poseduje.

Zaključci studije su fascinantni ali ne treba zaboraviti da je u studiji učestvovalo samo 24 ispitanika i da nije ispitivana činjenica da su se viši ljudi možda češće bavili sportom nego niži ljudi a što je iskustvo koje bi doprinelo boljem definisanu prostornih distanci i rasporeda.