Bebi hrana, „domaća“ ili industrijska?

Da li je bebi hrana koja se priprema kod kuće zaista zdravija od gotove bebi hrane kupljene u prodavnicama?

Ako se nalazite u situaciji odvikavanja bebe od dojenja i prilagođavanja na čvrstu hranu a niste dobri u kuhinji, nemojte se plašiti. Najnovija istraživanja pokazuju da bebi hrana pripremljena kod kuće nije neophodno zdravija i kvalitetnija od hrane koja se može naći na rafovima supermarketa.

Odvikavanje bebe od dojenja i prilagođavanje na čvrstu hranu može biti veoma konfuzan period za roditelje propraćen velikim brojem različitih mišljenja i saveta sa interneta i od članova šire porodice, rodbine i prijatelja. Američka akedemija za pedijatriju (AAP) preporučuje dojenje kao glavni izvor hranljivih materija za bebu do starosti od 6 meseci posle čega glavni nutrijenti treba najvećim delom da potiču iz čvrste hrane.

Iako je uvođenje čvrste hrane veliki korak u razvoju deteta i može biti zabavno za dete koje otkriva nove ukuse i teksture, roditelji su zabrinuti jer ne znaju da li njihovo dete dobije prave nutrijente u pravim količinama?

Nova studija objavljena u časopisu Archives of Disease in Childhood koji se bavi bolestima najzastupljenijim u detinjstvu, pokušava da pomogne roditeljima da naprave izbor između domaće pripremljene hrane i gotovih formulacija za bebe. Tim stručnjaka u pomenutoj studiji procenjivao je da li gotova bebi hrana odgovara preporukama za nutritivni unos specifičan za uzrast za koji je namenjena ispitujući nutritivni sastav, cenu i raznovrsnost gotove hrane za bebe dostupne na tržištu Velike Britanije u poređenju sa domaće pripremljenom hranom za bebe iz tradicionalnih kuvara koji se koriste u Velikoj Britaniji.

Analiza je pokazala da se:

1. 16% domaće odnosno 27% gotove hrane bazira na piletini

2. 19% domaće odnosno 7% gotove hrane bazira na ribi

3. 21% domaće odnosno 35% gotove hrane bazira na mesu

4. 44% domaće odnosno 31% gotove hrane bazira na povrću.

Poređenja pokazuju da je u domaće pripremljenoj hrani uopšteno zastupljeno više vrsta povrća ali da se u gotovoj hrani nalazi više vrsta povrća po pojedinačnom obroku.

U studiji je pokazano da domaća hrana sadrži 26% više energije i čak 44% više proteina i masti ali je krucijalan ishod istraživanja činjenica da većina gotove hrane odnosno 65% prema nutritivnim vrednostima odgovara zahtevima za specifičan uzrast deteta kome je namenjena dok čak 50% domaće hrane premašuje maksimalno preporučen dnevni nutritivni unos.

Istraživači naglašavaju da je za dečiji uzrast u kome su rast i razvoj svih grupa organa i njihove funkcionalnosti najzastupljeniji u toku života od izuzetne važnosti da hrana koja se unosi odgovara postojećim preporukama kako bi se stvorila zdrava osnova za razvoj i rast deteta i sprečila mogućnost za razvoj gojaznosti i određenih metaboličkih bolesti.

Kao zaključak iznosi se da je kombinacija gotove i domaće bebi hrane u pravom odnosu najbolja preporuka koja se može pružiti roditeljima u ovom periodu s tim da roditelji mora biti oprezni prilikom izbora gotove hrane i pažljivo čitati deklaracije.