Tikovi su iznenadni, kratki, nevoljni i nesvrsishodni pokreti ili zvukovi. Predstavljaju glavni simptom Turetovog sindroma. Intenzitet im može varirati od blagog do jako izraženog. Jako izraženi tikovi mogu začajno uticati na komunikaciju, dnevne aktivnosti i kvalitet života.
autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar
Osoba ne može da kontroliše pojavljivanje tikova. Njihovoj pojavi obično predstoji osećanje potrebe da se napravi određeni pokret i sledi ga osećaj olakšanja nakon što je pokret napravljen. Uz veliki napor tik može biti zaustavljen ili odložen.
Tikovi su brzi i iznenadni, pojavljajući, neritmični i nesvrsishodni. Delimo ih na proste i složene. Prosti su iznenadni, kratiki i ponavljajući pokreti koji obuhvataju manju grupu mišića. Složeni uključuju kompleksnije obrasce pokreta koji zahvataju više mišićnih grupa. Kada uključuju pokret, onda su to motorni, a kada uključuju zvuk – vokalni tikovi.
Prosti motorni tikovi su treptanje, namigivanje, nabiranje nosa, oblizivanje, sleganje ramenima, trzanje glave i/ili vrata…
Složeni motorni tikovi su grimasiranje, ponavljanje tuđih pokreta, dodirivanje ili mirisanje objekata, udranje rukom, specifičan obrazac hodanja, skakutanje, naginjanje, ljuljanje, šutiranje…
Prosti vokalni tikovi su nakašljavanje, pročišćavanje grla, zevanje, šmkanje…
Složeni vokalni tikovi podrazuevaju ponavljanje sopstvenih ili tuđih slogova, reči ili fraza, izgovaranje vulgarnih reči ili psovanje…
Tikovi-uzroci nastanka i faktori rizika
Tačan razlog nastanka tikova nije utvrđen. Verovatno predstavlja kombinaciju naslednih i faktora okoline. Smatra se da ulogu ima poremećaj neurotransmitera dopamina i serotonina. Faktori rizika uključuju postojanje oboljenja u porodci i muški pol.
Turetov sindom kod dece
Turetov sindrom (Gilles de la Tourette sindrom) je poremećaj koji je karakterisan postojanjem tikova. Počinje najčešće između četvrte i šeste godine. Češće se javlja kod dečaka.
Tikovi kod dece su česti, jedno od petoro dece može imati ovaj problemu nekoj dobi. Međutim, dijagnostički kriterijumi definišu Turetov sindrom postojanjem više od jednog tika, uključujući obavezno vokalni tik.
Oni mogu biti prosti i/ili složeni i moraju trajati najmanje godinu dana. Za postavljanje dijagnoze neophodno je i da tikovi počnu pre 18. godine.
Osobe sa Turetovim sindromom mogu voditi aktivan i kvalitetan život. Na žalost često se javljaju problemi ponašanja i socijalnog uklapanja koji mogu uticati na kvalitet života. Takođe poremećaj je praćen i drugim psihijatrijskim stanjima od kojih su najčešći poremećaj deficita pažnje i hiperaktivnosti, opsesivno kompulsivni poremećaj, poremećaji iz autističnog spektra, problemi učenja, poremećaj spavanja, depresija, anskiozni poremećaji, problem kontrole besa…
Postavljanje dijagnoze
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i istorije javljanja tikova. Dijagnostički postupak se može dopuniti laboratorijskim ispitvanjima i magnetnom rezonancom glave da bi se isključio organski uzrok javljanja tikova.
Lečenje turetovog sindroma
Ne postoji specifičan lek za tikove i Turetov sindrom. Ukoliko pacijentima tikovi ne smetaju i ne ometaju svakodnevne životne aktivnosti potrebna je samo podrška i edukacija ne samo pacijenta nego i njihove okoline. Pacijent i njegova okolina se edukuju o prirodi tikova koji su nevoljni i pacijent ne može uticati na njih. Na taj način će se izbeći pritisak okoline i dodatna stigmatizacija koja može značajno pogoršati pacijentovo stanje i smanjiti mu samopouzdanje.
Ukoliko tikovi ili Turetov sindrom utiču na svakodnevni život, izazivaju značajan stres, socijalno povlačenje, maltretiranje okoline… neophodno je razmotriti aktivno lečenje koje podrazumeva psihoterapijske tehnike i lekove.
Primenjuje se kognitivno bihejvioralna terapija za tikove. Fokus ove terapije je i na prepoznavanju napetosti pred nastajanje tika i uključivanju voljnog pokreta uz koji tik istovremeno nije moguć. Psihoterapijske tehnike se koriste i u lečenju pormećaja kao što su anksioznost ili depresija koji prate Turetov sindrom.
Ne postoji ciljana farmakoterapija. Koriste se lekovi koji utiču na dopamin–antipsihotici koji smanjuju pojavljivanje tikova. Zbog mogućih neželjenih dejstava neophodno je psihijatrijsko praćenje. Koriste se i centralni inhibitori adrenalina, antiepileptici.
Kod jednostavnih tikova od pomoći mogu biti injekcije botulinus toksina. Takođe i pridružena oboljenja zahtevaju lečenje anksioliticima, antidepresivima…
Tikovi najčešće prolaze bez lečenja. Turetov sindrom i tikovi imaju tendenciju da slabe s vremenom i kod najvećeg broja osoba potpuno nestaju do odrasle dobi.
