Potres mozga nije razlog za paniku ali ga ne treba ni olako shvatiti. Ako potres mozga ostane neprepoznat ili se ne ispoštuje preporuka lekara i povređeni se prevermeno vrati uobičajenim aktivnostima, može imati negativne posledice.
autor: dr Slavica Milovanović-Đorović
Potres mozga je poremećaj funkcije mozga bez vidljivih oštećenja moždanog tkiva. Ova povreda može da nastane direktnim udarcem u glavu, padom, ili nekom drugom traumom koja dovodi do pomeranja mozga unutar lobanje. U većini slučajeva potres mozga ne ugrožava povređenog ali može biti uzrok velikog broja kratkoročnih ili dugoročnih smetnji. Potres mozga može biti praćen gubitkom svesti kao i poremećajem pamćenja događaja neposredno pre povrede. Najveći broj povređenih se oporavi bez posledica ali je brzina oporavka individualna pa se tako neki pacijenti osećaju dobro već nakon kratkog vremena dok je drugima potrebno i nekoliko nedelja. Retko, potres mozga može izazvati ozbiljne probleme.
ZAŠTO SE MOZAK „POTRESE“?
Mozak je mekan organ koji pliva u kičmenoj tečnosti i zaštićen je koštanim strukturama lobanje. Kičmena tečnost predstavlja „jastuk“ odnosno amortizer koji sprečava da mozak udara u lobanju. Međutim, u slučaju udarca, koštana tečnost se pomera, mozak udara u lobanju, nastaje potres.
Uzroci koji mogu dovesti do potresa mozga su mnogobrojni: saobraćajne nesreće, padovi, povrede prilikom fizičkih/sportskih aktivnosti, tuče itd. Pod povećanim rizikom su deca, sportisti i starije osobe.
SIMPTOMI POTRESA MOZGA
Potres mozga nije uvek lako prepoznati jer do gubitka svesti i problema sa pamćenjem može ali i ne mora da dođe. Simptomi su vrlo raznoliki i individualno uslovljeni. Mogu biti blagi, jedva primetni koji traju svega nekoliko sati ali i vrlo burni i jako izraženi koji traju znatno duže.
Najčešće su to zamućen vid, vrtoglavica, problemi sa pamćenjem i koncentracijom, razdražljivost, glavobolja, povraćanje, mučnina, malaksalost, osetljivost na svetlost i buku, osećaj umora itd. Potres mozga može biti uzrok i problema sa spavanjem-od prekomerne pospanosti do nesanice.
POTRES MOZGA KOD DECE
Zbog učestalih padova sa jedne strane i nemogućnosti da jasno izraze tegobe koje osećaju, deca spadaju u posebno osetljivu kategoriju, teško je proceniti da li je došlo do potresa mozga i kog je on stepena. Kod dece se pored uobičajenih simptoma javljaju se i pojačan plač, češći napadi besa, glavobolja. Roditelji mogu zapaziti promene u načinu igranja, panašanju, gubi se interesovanje za stvari koje su ih ranije privlačile. Može doći i do poremećaja pažnje, problema sa ravnotežom, hodanjem, ishranom (dete odbija da jede), spavanjem itd. Zato, svaki put kada dete povredi glavu trebalo bi obaviti konsultacije sa lekarom i pažljivo pratiti ponašanje.
POTRES MOZGA KOD STARIJIH PACIJENATA
Stariji pacijenti zbog prisustva hroničnih bolesti takođe su pod povećanim rizikom od komplikacija posebno ako su na terapiji lekovima protiv zgrušavanja krvi. Starija osoba treba da poseti lekara posle svake povrede glave bez obzira da li ima klasične simptome potresa mozga ili ne.
POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Nema egzaktnih metoda, kojima bi se potvrdilo da je reč o potresu mozga. Lekar na osnovu simptoma koje povređeni oseća kao i na osnovu razgovora sa povređenim postavlja dijagnozu. Od velike pomoći je i razgovor sa očevicima povrede. Kada lekar ne može tačno da proceni težinu povrede, radi se rendgensko snimanje glave, EEG, CT ili MR glave. Ove dijagnostičke metode prvenstveno se rade da bi se isključile teže povrede mozga.
LEČENJE POTRESA MOZGA
Lečenje potresa mozga zasniva se na mirovanju u trajanju od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Povređeni kod kojih nema sumnji na neke ozbiljne posledice povrede glave otpuštaju se na kućnu negu dok je u slučajevima težeg potresa neophodna hospitalizacija.
U periodu oporavka treba izbegavati bilo kakvu fizičku aktivnost kao i mentalno naprezanje uljučujući i rad po kući, video igrice, rad na kompjuteru. Preporučuje se da povređeni bude pod stalnim nadzorom ukućana kako bi se na vreme primetile promene u ponašanju. Odmor bi trebao da bude u zatamljenoj prostoriji. Povređenog treba povremeno probuditi iz sna jer otežano buđenje može ukazivati na ozbiljnije oštećenje mozga.
Pojava masnice i čvoruge uobičajena su pojava i povlače se posle nekoliko dana. Oporavak može ubrzati stavljanje leda pri čemu treba izbegavati direktan kontakt sa kožom. Led uviti u krpu i prisloniti na povređeno mesto. Hladne obloge držati 20 minuta do pola sata i proces ponavljati na svaka 3-4 sata. Kao zamena za obloge od leda može se koristiti zamrznuto povrće.
PREVENCIJA
Od potresa mozga ne postoji apsolutna zaštita. Nezgode se dešavaju ali se rizik može smanjiti nošenjem zaštitnih kaciga pri vožnji bicikla, motora, na gradilištima, tokom sportskih aktivnosti, vezivanjem pojasa tokom vožnje. Mala deca se mogu zaštititi ako u automobilu sede u sedištima koja su prilagođena njihovom uzrastu, igraju se na igralištima gde su rekviziti ispravni itd. Za starije osobe od pomoći može biti izbacivanje iz kuće klizavih tepiha i prostirki.
Potres mozga nije razlog za paniku ali ga nipošto ne treba olako shvatiti. Odmor i disciplina najčešće su dovoljni za potpun oporavak.
U KRATKIM CRTAMA
-
Oporavak zavisi od jačine potresa i ponekad je dovoljno par dana a ponekad nekoliko nedelja
-
Odmor i pošteda od napora moraju biti dovoljno dugi. Ako se ispoštuju preporuke lekara, potres mozga uglavnom neće ostaviti nikakve posledice.
-
Kod nekih ljudi nakon oporavka kao kasna posledica se mogu javiti vrtoglavica, zaboravnost, slabija koncentracija, teskoba što su simptomi postkomocijskog sindroma. Tegobe mogu trajati i nekoliko nedelja pri čemu ometaju rad, učenje i druge svakodnevne aktivnosti. Ponekad je potrebna i intervencija psihijatra.
KADA JE POTREBNO POTRAŽITI MEDICINSKU POMOĆ?
Ukoliko je osoba nakon potresa mozga otpuštena na kućnu negu, neophodno je da bude ukućanima na „oku” kako bi se prepoznali simptomi koji zahtevaju medicinsku pomoć:
-
Uporna glavobolja sa tendencijom pogoršanja,
-
poremećaj koordinacije pokreta,
-
povraćanje i/ili vrtoglavica,
-
nerazumljiv govor, zbunjenost, nemir
-
pospanost ili povređeni ne može da se probudi,
-
uvećanje jedne zenice,
-
grčevi tela,
-
gubitak svesti.
