Polifazno spavanje je obrazac spavanja koji se sastoji iz više delova u toku jednog dana. U kulturi u kojoj živimo uobičajen način spavanja je iz jednog dela, noću. Uče nas od malena da je noć za spavanje, da treba leći u jednom danu, a ustati u drugom.
autor: dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar
Način spavanja jednom dnevno iz jednog dela naziva se monofaznim. Međutim, postoje i drugi obrasci spavanja koji se sastoje iz više delova u toku jednog dana i nazivaju se polifaznim. Postoje gledišta da su ljudi suštinski polifazni spavači. U zavisnosti od kulture to može biti segmentirano noćno spavanje ili kraći san toku dana. Neka mišljenja su i da je monofazno spavanje zapravo nefiziološki ustupak radnom vremenu od 9 do 17h. Kao prednosti polifaznog spavanja navode se poboljšanje čvrstine spavanja, stabilnost sna i smanjenje ukupnog vremena potrebnog za spavanje. Smatra se da se ovo postiže procentualnim smanjenjem vremena plitkog spavanja, a povećanjem vremena dubokog spavanja i spavanja u kome se sanja. Kao dodatni argument se navodi i da osoba koja u kontinuitetu spava 8 sati provede oko 65% vremena spavanja u plitkom spavanju.
Vrste polifaznog spavanja
Monofazno spavanje je samo jedan od 5 modela spavanja. Ostala 4 su polifazna i razlikuju se prema broju spavanja u toku dana. Smatra se da se prelaskom na polifazno spavanje nedostatak sna kompenzuje gotovo trenutnim ulaskom u fazu čvrstog spavanja (REM faza) dok je kod monofaznog za to potrebno 45 do 75 minuta. Na ovaj način polifazni spavači “uzimaju nabolje od spavanja”.
Uberman ciklus
Uberman ciklus je vrlo specifičan način spavanja koji podrazumeva 20 do 30 minuta sna svaka 4 sata. Ovo daje spavanje u trajanju od 120 do 180 minuta iz 6 delova u toku dana, odnosno najmaje 21 sat budnog vremena. Praktikanti ovog modela polifaznog spavanja navode da su povećali svoju efikasnost, osećaju se odmornima nakon buđenja i imaju veoma žive snove. Krutost ovog rasporeda čini ga prilično teško izvodivim u uobičajenim životnim okolnostima i značajno odstupa od modela većine ljudi. Izostanak jednog spavanja u toku dana dovodi do velikog osećaja umora i neefikasnosti.
Everyman ciklus
Ovaj ciklus se sastoji iz jednog nešto dužeg “glavnog” spavanja i više kraćih u toku dana. Najpopularniji su jedno duže spavanje u trajanju od tri sata i tri dvadesetominutna ili duže spavanje od 1.5 sat i 4 do 5 dvadesetominutnih. Razmak između faza je svakodnevno isti. Kvalitet polifaznog sna u ukupnom trajanju od 4 sata smatra se boljim od 4 sata monofaznog spavanja. Ovaj ciklus daje oko 20 sati budnog aktivnog vremena u toku dana i mnogo je lakši za primenu od Uberman ciklusa.
Dymaxion ciklus
Dymaxion ciklus je najnoviji i najređe primenjivan model polifaznog spavanja. On podrazumeva 30 minuta sna na svakih 6 sati. Sa svoja 2 sata spavanja on daje najviše budnog vremena u toku dana.
Bifaznični ciklus
Bifazično spavanje je najčešća vrsta polifaznog spavanja i mnogi ga primenjuju intuituvno. Sastoji se od dužeg noćnog sna, ali kraćeg od onog u polifaznom spavanju i jednog dnevnog sna (u španskom jeziku naziva se siesta). Najčešće varijante su 4 do 4.5 sati noću i oko 90 minuta oko podneva i 5-6 sati u toku noći i 30 min u toku dana.
Prednosti polifaznog spavanja
Zagovornici polifaznog spavanja kažu da im ova vrsta spavanja obezbeđuje više aktivnog vremena u toku dana. Izračunali su tako da prelazak sa devetočasovnog bloka na bifazno spavanje dodaje 40 dana godišnje aktivnog vremena. Nasuprot uobičajenom verovanju da je 8 sati sna optimalno za dobro zdravlje šestogodišnja sudija preko milion odraslih ljudi je pokazala da je najniža stopa oboljevanja i smrtnosti kod onih koji spavaju 6-7 sati. Monofazno spavanje više od 8 ili manje od 4 sata značajno povećava rizik po zdravlje. Polifazno spavanje se preporučuje kod učenja jer kraći san u toku dana značajno poboljšava učenje i zapamćivanje. Mnogi polifazni spavači navode bolje raspoloženje i osećanje veće životne energije nakon prelaska na ovaj model spavanja.
Prelazak na polifazno spavanje
Prelazak na polifazno spavanje sa više od dve faze zahteva 2-3 nedelje prilagođavanja i promenu radnih i životnih navika koje najčešće nisu u skladu s okolinom. Iako su prema njihovim rečima bili značajno efikasniji i bolje se osećali mnogi polifazni spavači su se vraćali na bifazno ili monofazno spavanje jer njihova porodica i/ili poslovno okruženje nisu bili u istom ritmu. Bifazno spavanje, mada ne ostavlja toliko aktivnog vremena u toku dana, je najfleksibilniji i najlakše primenjiv način polifaznog spavanja.