Britanski i italijanski naučnici su napravi prvi korak ka razvoju testa za autizam koji bi mogao da doprinese da se dijagnoza autizma što ranije postavi i započne terapija.
Tim sa Univerziteta Warwick i Univerziteta Bolonja testirao je 38 dece sa autizmom i 31 dete bez autizma uzrasta 5 do 12 godina. Tragali su za razlikama u uzorcima krvi i urina između ove dve grupe dece. Ono što su uočili u plazmi dece sa autizmom jesu brojna oštećenja proteina i visoki nivoi oksidacionog markera ditriozina i štetnih završnih produkata glikacije. Studija je upravo objavljena u časopisu Molecular Autism.
Međutim, stručnjaci naglašavaju da sa izvođenjem zaključaka treba biti oprezan i da su ovi testovi još uvek daleko od upotrebe u kliničkoj praksi.
“Ova studija nam može dati ideju zašto su autistične osobe drugačije, ali nam ne daje i novu dijagnostičku metodu,” kaže James Cusack, direktor za nauku britanske istraživačke ustanove Autistica.
“Potrebna su dalja istraživanja na većem uzorku i uz postojanje kontrolnih grupa. Studija nam ne govori ni koliko efikasno ova merenja mogu da diferenciraju autizam od anksioznosti ADHD sindroma i drugih sličnih stanja.
Autizam je razvojni poremećaj koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija, što dovodi do brojnih problema u ponašanju poput hiperaktivnosti, anksioznosti i poremećaja govora.
U oko 30% slučajeva uzrok autizma je genetske prirode, dok se u čak 70% slučajeva smatra da je izazvan kombinacijom genetskih faktora i faktora sredine.
DIJAGNOZA AUTIZMA
Danas, ukoliko se sumnja da dete ima autizam, lekari sprovode seriju testova ponašanja za koje je potrebno određeno vreme i koji ne moraju dati tačnu dijagnozu. Biološki test, poput testa krvi, bi omogućio značajno bržu i izvesniju dijagnozu.
Naila Rabbaini, istraživač u studiji i njen ko-autor se nada da će buduća testiranja na većem broju dece, po mogućnosti uzrasta oko 2 godine i mlađe, omogućiti da se otkriju i neki do sada nepoznati uzroci autizma, kao i da se unapredi dijagnoza autizma i sam terapijski pristup. “Ovo je oblast koja obećava, ali je pred nama dug put,” kaže dr Max Davie, sa Kraljevskog koledža pedijatrije i dečijeg zdravlja.
“Važno je da ne preteramo u entuzijastičnim očekivanjima. Ako se primeni na većoj populaciji, test će dati i više lažno pozitivnih rezultata, što će stvoriti ogromnu brigu i potencijalnu štetu i deci i njihovim porodicama.”
