Koža je najveći organ ljudskog tela i čini 15-20% težine čoveka. Vrlo je elastična i otporna ali i osetljiva. Koža reaguje kako na spoljne uticaje tako i na sve procese koji se dešavaju u organizmu. Ogledalo je zdravlja ali i indikator bolesti.
Svaka promena u funkcionisanju organa kao i ravnoteže misli i osećanja ogledaju se na njenoj površini promenom boje, flekicama, bubuljicama ili drugim nepravilnostima.
Sa godinama menja se i koža
Koža beba je oko pet puta tanja od kože odrasle osobe. Površinski sloj je mnogo nežniji dok je potkožno masno tkivo tanje. Lojne i znojne žlezde nisu dovoljno razvijene pa samim tim ni aktivne. Sadržaj lipida (masti) je manji dok je sadržaj vode nešto veći u odnosu na odraslu dob. Zbog ovakve građe, koža beba odlikuje se većom permeabilnošću, propustljivošću za sva sredstva koja se na nju nanose (kreme, masti, losioni..). Kako čovek stari i koža se menja.
Ulaskom u pubertet lojne žlezde se nalaze na vrhuncu svoje aktivnosti, često izlučuju previše sebuma pa je koža tada nečista, preterano sjajna, javljaju se bubuljice, mitiseri, akne.
Kako godine prolaze koža se opet menja i postaje suva i osetljiva, lako reaguje na različite podražaje.
Prvi znaci starenja već u dvadesetim
U najboljoj formi, koža je u dvadesetim godinama života. Međutim, već tada, pojavljuju se i prvi znaci starenja u vidu malih nežnih bora koje prate mimiku lica. Prve bore nastaju na mestima gde je koža najtanja, oko usana i očiju, i licu daju zreliji izgled.
Starenjem, metabolizam ćelija postaje sve sporiji zbog čega se i obnavljanje ćelija usporava, smanjuje se lučenje lojnih žlezda kao i količina kolagena i elastina. Koža postaje osetljiva i dehidrirana, a kao posledica bore i tanke linije oko usta, očiju i na vratu, postaju izraženije. Koža postaje tanja i osetljivija.
Neprijatelji lepote
Smanjenje količine kolegena i elastina koje je sa godinama neminovno, čini da se odbrambena sposobnost kože smanjuje. Nedovoljno sna, stres i napetost koji se ranije nisu videli, sada već ostavljaju zapis.
Koža, bez mladalačke sposobnosti obnavljanja postaje reflektor stila života, funkcionalnog i duhovnog stanja.
Za starenje kože presudna su dva faktora: geni i uticaj spoljne sredine.
Protiv biološkog sata ne možemo učiniti ništa ali se promene koje nastaju usled uticaja okoline mogu bitno usporiti. Na prvom mestu, potrebno je dovoljno sna, kretanja na svežem vazduhu, uravnotežena ishrana, nega proizvodima koji su primereni starosti i stanju kože, izbegavanje sunčanja i obavezno, prestanak pušenja!
Duvanski dim najveći neprijatelj mladosti
Najveći neprijatelj kože je duvanski dim. Koža pušača ranije postaje izborana, suva, beživotna..Pod uticajem nikotina i drugih supstanci prisutnih u duvanskom dimu, krvni sudovi prisutni u koži se sužavaju što dovodi do samnjenja koncentracije kiseonika i neophodnih hranjivih materija. Takođe, smanjuje se i količina kolagena u koži. Udisanjem duvanskog dima, bez obzira da li je aktivno ili pasivno, oslobađa se u tkivu pluća više miliona molekula slobodnih radikala koji putem krvi deluju na funkciju ćelija u telu pa i na ćelije kože.
Karakteristike „PUŠAČKOG LICA”:
• Elastičnost kože se smanjuje i kao posledica javljaju se bore na licu ranije nego kod nepušača i to najčešće na gornjoj i donoj usni, oko očiju, duboke bore na obrazima i duž donje vilice.
• Siva prebojenost kože.
• Kosti lica postaju izraženijeZahvaljujući kondenzatima duvana, sunčevi zraci imaju izraženiji štetni uticaj na kožu pušača.
Koži ne prija zima
Koža ne voli česte promene temperature. Hladanoća, vetar, suv vazduh doprinose da lojne žlezde usporeno luče sebum pa koži nedostaje njena prirodna zaštitna supstanca.
Ona postaje isušena i osetljivija. Kožu treba negovati preparatima koji će nadoknaditi nedostatak prirodnog sebuma i sprečiti isparavanje vode iz kože. Ukoliko nega izostane ili nije adekvatna, osim promena koje ne izgledaju lepo moguća su i ozbiljna oštećenja.
Osetljiva i dehidrirana koža je crvena, svrbi, zateže i pecka. Na preparatima za negu ne treba štedeti ali isto tako i cena nije uvek merilo kvaliteta.
Često, žene međusobno razmenjuju informacije o kremovima za negu, takođe savet traže od zaposlenih u parfimerijama koji o kremama znaju onoliko koliko piše na kutiji i sve to vodi ka greškama u kupovini i trošenju novca na nešto što vam ne odgovara. Da bi ste izbegli greške prilikom kupovine kreme za savet se obratite dermatologu ili apotekaru.
