napisala: Dr Mirjana Ilić, specijalista dermatovenerolog
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije od nekog oblika tumora kože u svetu godišnje oboli 2-3 miliona ljudi. Od melanoma, najzloćudnijeg oblika, oboli 132 000 a umre 41 000 ljudi. Stopa rasta obolelih u svetu je 3-7% godišnje zavisno od područja.
Prema podacima Registra za rak Centralne Srbije učestalost melanoma je 2008. u odnosu na 2001. godinu povećana za više od 20%. Godišnje se u Srbiji melanom otkrije kod oko 400 osoba, od čega samo 20% u ranom stadijumu, za razliku od na primer Nemačke gde se polovina otkrije u ranom stadijumu zahvaljujući dugogodišnjoj edukaciji stanovništva o tome kada da se jave na pregled lekaru. Bolest pogađa najčešće osobe od 50-60 godina starosti, ali se relativno često javlja i kod osoba pre 40-te godine.
Zna se da je melanom drugi po učlestalosti malignitet kod mladih starosti od 15-29 godina i u ovoj populaciji je češći kod devojaka, veruje se zbog češćeg sunčanja, upotrebe solarijuma i želje za tamnim tenom koji je još uvek simbol „dobrog izgleda”, uprkos opasnostima koje nosi.
Zaštitite kožu dece
Pojava opekotina od sunca (i to samo crvenila i bolnosti kože, čak i bez plikova) u detinjstvu je direktno povezana sa pojavom većeg broja mladeža i sa povećanjem rizika za nastanak karcinoma kože i melanoma u odrasloj dobi. Decu do prve godine života ne treba izlagati sunčevim zracima. Ukoliko je boravak na letnjem suncu neizbežan preporučuju se kreme sa fizičkim filterima (cink-oksid i titanijum-dioksid) i treba ga svesti na rane jutarnje i kasne popodnevne časove. Na ovaj način se, uz pravilnu i zdravu ishranu obezbeđuje dovoljna količina vitamina za rast i razvoj bez opasnosti od sticanje rizika za rak kože.
Kada se kaže zaštita od sunca prvo se pomisli na boravak na plaži. Međutim, od sunčevih zraka gotovo da nigde niste sigurni. U hladovini zbog refleksije zraka od okolnih površina, možete izgoreti skoro kao i na suncu. Boravak u vodi takođe nije zaštita, čak 40% zraka prodire kroz vodu do dubine od pola metra. Zato, zaštitite kožu kremom sa zaštitinim faktorom čak i ako ste ispod suncobrana, tende ili krošnje. Kako bi zaštitili lice, uši i vrat nosite kape sa širokim obodom napravljene od čvrste tkanine ili gusto pletene. Adekvatna „pokrivala” za glavu mogu zaustaviti čak 70-80% sunčevih zraka.
Šta je to SPF
SPF (Sun protection factor) naveden je na svakoj kremi za sunčanje i predstavlja odnos između doze UV zračenja, koja dovodi do pojave crvenila kod zaštićene kože i doze zračenja koja uzrokuje crvenilo kada zaštite nema. Praktično, SPF pokazuje koliko dugo možete ostati na suncu bez opasnosti od nastanka opekotina u odnosu na okolnosti kada niste koristili zašitnu kremu. Na primer, ako bez zaštite opekotine dobijete za 10 minuta, sa kremom koja ima SPF 30 na suncu možete ostati 300 minuta. Naravno ovo je teorija, morate poznavati svoju kožu i znati kako reaguje.
Što je SPF viši to je i zaštita dugotrajnija odnosno krema blokira veći procenat sunčevih zraka. Logično bi bilo da kreme sa dvostruko višim SPF-om imaju i dvostruko veću zaštitu. Međutim, nije tako. Na primer, SPF 2 može da apsorbuje oko 50% prispelog zračenja; SPF 15 – 93%; SPF 45 – 98% sunčevog zračenja, odnosno UVB zraka. Ukoliko kreme ne koristite na pravilan način, zaštita može u znatnoj meri da bude umanjena.
Kako odabrati kremu?
Zaštitne kreme trebalo bi kupovati prema fototipu kože kao i prema zaštiti koju pruža. Osobe vrlo svetle kože, kose i očiju koje izgore već posle desetak minuta i kod najkraćih izlaganja suncu trebale bi koristiti najvišu fotozaštitu ( SPF 50). Osobe nešto tamnije puti od fototipa 1 a takođe svetle kose, koje na suncu dobijaju pegice i izgore posle 10-20 minuta trebale bi koristiti kreme sa SPF 30-50. Fototipu 3 pripadaju osobe sa srednje tamnom kožom, tamnijom kosom i očima. Opekotine nastaju za oko 30 minuta. Preporučuje se SPF 20-30. Osobama tamnije puti, očiju i kože takođe je neophodna zaštita. Preporučuje se SPF minimum 12. Individualna podnošljivost sunčevog zračenja za većinu Evropljana je 10 – 30 minuta.
Ljudi često koriste preparate za sunčanje mnogo ređe i u mnogo tanjem sloju nego što je preporučeno. Kremu za sunce treba naneti oko 20 minuta pre izlaganja suncu i mazanje ponavljati na svaka 2 sata kao i nakon plivanja ili tuširanja.
Realna fotozaštita (SPF) koju ostvaruju preparati za zaštitu od sunca sa UV filterima zavise i od količine proizvoda koja se nanosi na kožu, odnosno debljine filma. Približno dve kafene kašičice kreme potrebno je da biste zaštitili lice i vrat a dve supene za telo. Ako se koriste prema preporuci – jedna bočica od 170 g losiona dovoljna je za 5 aplikacija.
Alergije na sunce sve su češća pojava. Najčešće se javljaju na delovima tela koji su izloženi suncu i to već nakon kratkog izlaganja. Najčešći oblik je solarni osip, koji iritiran znojem jako svrbi. Za ublažavanje tegoba preporučuju se hladne obloge i antihistaminski kremovi. U slučaju da su promene na koži jako izražene, da postoje otoci, crvene mrlje ili plikovi neophodan je savet lekara. Alergiju na sunce mogu pojačati i neki lekovi, parfemi i kozmetički preparati. Zato, prilikom izbora kreme za sunčanje potražite onu na kojoj je nedvosmisleno navedeno da ima hipoalergijsko dejstvo.
