Regenerativna medicina je nova grana medicine kojom je započeo 21. vek, vezuje se za matične ćelije i njihovu sposobnost da se diferenciraju u druge ćelije i tkiva stvarajući tako mogućnost za terapiju nekih jako teških oboljenja.
Matične ćelije mogu na mnogo načina da se koriste u istraživačke i kliničke svrhe. Najvažnija potencijalna primena matičnih ćelija leži u generisanju ćelija koje bi se koristile za ćelijsku terapiju. Danas se donirani organi i tkiva često koriste za zamenu oslabljenih ili uništenih tkiva, pri čemu su potrebe za tkivima i organima pogodnih za transplataciju neuporedivo veće od rapoloživih.
Regenerativna medicina zasniva se na sposbnosti matičnih ćelija da se dele i diferenciraju u 220 različith tipova ćelija u ljudskom organizmu. Matične ćelije imaju krucijalnu ulogu u regenerativnoj medicini, u kojoj bolesti poput dijabetesa, kancera, osteoporoze i oboljenja srca, mogu biti lečene zamenom oštećenih ćelija novim zdravim ćelijama, samim tim bi i potrebe za transplatcijom oragana bile znatno smanjene.
IZVORI MATIČNIH ĆELIJA
Postoji tri tipa matičnih ćelija.
To su: embrionalne, adultne i ćelije izolovane iz pupčane vrpce novorođenčeta.
Embrionalne matične ćelije nastaju nakon začeća. Jedino su dostupne ukoliko se embrion razori u laboratoriji, što je totalno neprihvatljivo i sa etičke i sa pravne tačke gledišta. Adultne (zrele) matične ćelije su one koje nakon rođenja, ostaju u našem organizmu i učestvuju u reparaciji oštećenog tkiva. Ove ćelije stare kao i sam organizam pa tako vremenom gube na vitalnosti. Dobijaju se punkcijom koštane srži, a manje populacije se mogu naći i u krvi, mozgu, jetri, itd.
Uzimanje matičnih ćelija iz koštane srži nije nimalo jednostavno. Po nekad je potrebno više od 300 puta ubosti bedrenu kost radi uzimanja. Zbog svega ovoga u polednjih 10 godina prednost se daje čuvanju matičnih ćelija koje su dobijene iz krvi pupčanika, koja se inače smatra biološkin otpadom.
Matične ćelije iz pupčane vrpce su mlade i vitalne, kategorišu se kao adultne ali pošto su stare svega nekoliko meseci plastičnost tj mogućnost diferentovanja je slična onoj koja se sreće kod embrionalnih. One se mogu zamrznuti za eventualnu dalju primenu u tretmanu donora ćelija ili drugih pacijenata.
ČUVANJE MATIČNIH ĆELIJA
Matične ćelije se čuvaju u bankama matičnih ćelija koje mogu da budu privatne i javne.
Bez obzira da li se radi o privatnoj ili javnoj banci same procedure sakupljanja i čuvanja matičnih ćelija nakon porođaja su iste.
Razlika postoji u tome na koji način se postupa sa matičnim ćelijama nakon toga. U slučaju javnih banaka matične ćelije se mogu koristiti u istraživačke svrhe ili se daju pacijentima kojima su potrebne. Što znači da kad donirate matične ćelije javnoj banci, te ćelije nisu rezervisane za vašu porodicu. Privatne banke matičnih ćelija, obezbeđuju roditeljima mogućnost čuvanja matičnih ćelija deteta i one su rezervisane samo vašu porodicu. Ukoliko se javi potreba za njima, one se dostavljaju na lični zahtev, u najkraćem mogućem roku.
Javne banke matičnih ćelija u Srbiji još uvek nisu osnovane. Što se privatnih tiče, u Srbiji je prisutna vodeća evropska banka za čuvanje matičnih ćelija iz pupčane vrpce, Cryo-Save, koja ima laboratorije u Belgiji, Nemačkoj i Dubaju i servisnu mrežu u 36 zemalja sveta na tri kontinenta. Ekskluzivni autorizovani agent Cryo-Save za Srbiju je preduzeće LIFE R.F.
