Matične ćelije u terapiji oštećenja oka
Na nedavno održanom simpozijumu „Regenerativna medicina – evropske tendencije” u Beogradu kome je prisustvovao veliki broj priznatih stručnjaka iz zemlje i inostranstva, izneti su između ostalog, i rezultati primene matičnih ćelija u terapiji bolesti oka. Ovom problematikom godinama se već bavi Dr Majlinda Lako sa Univerziteta u Njukastlu. Veliki broj ljudi pati od katarakte i glaukoma, bolesti koje se manifestuju progresivnim slabljenjem vida koje može dovesti do slepila. Takođe vrlo čest uzrok gubitka vida su i povrede na radu, usled rukovanja hemikalijama. Osam pacijenata kod kojih je došlo do povrede na radu pri rukovanju hemikalijama i kod kojih je kao posledica nastalo slepilo na jednom oku uključeni su u kliničku studiju i lečeni su primenom matičnih ćelija. Matične ćelije su ekstrahovane iz zdravog oka i nakon njihovog umnožavanja, izvršena je transplantacija u povređeno oko. Postoperativno dobijena je zadovoljavajuća rekonstruisana očna površina sa stabilnim epitelom rožnjače kod svih pacijenata. Uspešnost je bila 100%. Kako bi lečenje bolesti i oštećenja oka moglo da bude široko primenjivano neophodno je uspostaviti jasne i precizne protokole na čemu se trenutno radi.
Za manje od dvadeset godina matične ćelije su prešle trnovit put, od ignorisanja na početku, do toga da se danas proglašavaju budućnošću medicine. Još u devetnaestom veku čuveni nemački naučnik Rudolf Virchow je utvrdio da sve bolesti imaju svoj početak na nivou ćelije. Danas dva veka kasnije sa sigurnošću možemo reći da je era regenerativne medicine konačno počela.
Do skoro koštana srž se smatrala jedinim izvorom matičnih ćelija, s napretkom medicinskih nauka kroz razne studije saznalo se da su one dostupne i iz krvi pupčane vrpce. Pri tom se one nakon porođaja sakupljaju na jedan bezbolan, brz i lak način. Matične ćelije koštane srži stare kao i sam organizam, gubeći svoju vitalnost i upotrebljivost. Za razliku od njih, matične ćelije iz pupčane vrpce su mlade, svežije i relativno neizložene bolestima. Krv iz pupčanika takođe sadrži i širi spektar matičnih ćelija nego koštana srž.
U svetu odavno postoji mogućnost da ljudi čuvaju matične ćelije u javnim ili privatnim bankama i koriste ih u slučaju bolesti. U privatnim bankama matične ćelije je do sada sačuvalo oko milion ljudi širom sveta, ali uzimajući u obzir ukupan broj ljudi, broj sačuvanih matičnih ćelija je mali. U Srbiji se čuvanjem matičnih ćelija bavi nekoliko stranih kompanija među kojima je i najveća evropska banka matičnih ćelija „Cryo save”, čiji je ovlašćeni zastupnik firma „Lajf R.F.” Do sada je oko 2000 građana Srbije sačuvalo matične ćelije u ovoj banci. Javne banke u Srbiji još uvek nisu osnovane ali postoji jasno opredeljenje da do njihovog osnivanja uskoro dođe.
Koja je razlika između javne i privatne banke?
U pogledu same procedure sakupljanja i čuvanja matičnih ćelija nakon porođaja žene, ne postoji razlika. Razlika postoji u tome na koji način se postupa sa matičnim ćelijama nakon toga. U slučaju javnih banaka matične ćelije pupčane vrpce mogu se koristiti u istraživačke svrhe (što je slučaj kod profitnih javnih banaka) ili se daju pacijentima kojima su potrebne (u slučaju neprofitnih javnih banaka). Što znači da kad donirate matične ćelije neprofitnoj javnoj banci, te ćelije se daju prvom pacijentu kome su potrebne i odgovarajuće. One nisu rezervisane za vašu porodicu.
Privatne banke matičnih ćelija, obezbeđuju roditeljima mogućnost čuvanja matičnih ćelija deteta. One su rezervisane samo vašu porodicu. Ukoliko se javi potreba za njima, one se dostavljaju na vaš zahtev, u najkraćem mogućem roku.
Finansiranje banaka je takođe različito. Čuvanje u privatnim bankama se plaća, dok se javne banke, ukoliko su neprofitne finansiraju od strane države, humanitarnih donacija itd, a profitne, prodajom matičnih ćelija naučnicima, istraživačkim institucijama…
Da li je moguće sačuvati matične ćelije u privatnoj banci ali ih i donirati javnoj?
Količina matičnih ćelija koja se uzima iz krvi pupčane vrpce nije velika. Danas se intenzivno radi na tome da se ta količina poveća u vantelesnim uslovima. Što bi omogućilo da jedna količina krvi bude data na čuvanje privatnoj banci, a druga, ukoliko to poželite, bude donirana javnoj banci. Na ovaj način bi se izbegao bilo kakav konflikt interesa javne i privatne banke, a stvorili uslovi da odgovarajuće matične ćelije budu dostupne najvećem broju pacijenata.
napisala: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković
