Matične ćelije u terapiji oštećenih zglobnih hrskavica

Sadržaj teksta

13. oktobra je održan 4. Međunarodni simpozijum u organizaciji Cryo-Save-a, IMGGI-a Nacionalne asocijacije za unapređenje i razvoj regenerativne medicine. Tema simpozijuma je bila regenerativna medicna, tkivno i genetsko inženjerstvo. Brojni predavači iz Srbije i inostranstva su ukratko predstavili najnovija dostignuća iz oblasti regenerativne medicine i terapijske primene matičnih ćelija u lečenju mnogih bolesti, kao što su srčana oboljenja, hematološka, oštećenja hrskavice i nova FAMI tehnika u plastičnoj i rekonstruktivnoj hirurgiji.


napisala: Dr Neda Dragićević – specijalista genetike

Pre trideset godina, kada su započeta prva istrživanaja u oblasti regenerativne medicine i upotrebe matičnih ćelija u terapijske svrhe, današnja dostignuća su izgledala kao daleka budućnost. Danas su već matične ćelije u širokoj upotrebi u lečenju mnogih hematoloških, degenerativnih, kardioloških bolest, trauma, itd. Smatra se da će matične ćelije, kao terapijski izbor, u veoma bliskoj budućnosti naći svoje mesto u svim granama medicine.

Osteoartritis je degenerativno oboljenje zglobova. Karakteriše se propadanjem hijaline hrskavice i subhondralnog dela kosti. Predstavlja najčešći uzrok invaliditeta. Pojava osteoartritisa je u direktnoj vezi sa godinama starosti, ali podjednak uticaj na pojavu ovog poremećaja imaju i genetski, metabolički i fizički faktori. Kapacitet samostalne popravke unutar zglobne hrskavice je veoma ograničen jer se radi o tkivu koje nije prokrvljeno, pa shodno tome progenitorne ćelije iz koštane srži, putem krvi, nisu u mogućnosti da dospeju do oštećenog regiona i doprinesu procesu regeneracije. Lezije hrskavice kolena su česte i stvaraju funkcionalna ograničenja i razvoj artroze. Do skoro se lečenje artroza zasnivalo na ugradnji proteza koje su sa sobom nosile brojne komplikacije, a i troškovi ovog lečenja su visoki. Novi terapijski pristup u lečenju fokalnih lezija osteoartritisa predstavlja ćelijska terapija, koja uključuje implantaciju ćelija hondrocitnog kapaciteta, tačnije koje mogu da produkuju hrskavicu. Do danas ni jedna tehnika i terapijski pristup nije bio u mogućnosti da dosledno obnavlja hijalinu hrskavicu. Cilj ovog terapijskog pristupa je da se oštećenom tkivu vrati struktura, funkcija i biohemijske karakteristike.

Kod mlađih pacijenata, do 40 godina, koji imaju manja fokalna oštećenja hrskavice koristi se metoda mikroperforacija subhondralne kosti. Hirurški se izazivaju male povrede na kostima oko kojih je hrskavica oštećena, na taj način se stvara ugrušak krvi u koji migriraju mezenhmalne matične ćelije iz koštane srži, popunjavaju defekt i vrše popravku oštećenog dela hrskavice.

Autologna transplatacija je vrsta transplatacije gde se upotrebljavaju vlastite ćelije bolesnika, one se premeštaju sa mesta gde ih ima dovoljno na oštećeni deo tkiva da bi izvršile popravku. Kod mlađih pacijenata, se sa dela zgloba koji nije oštećen, uzimaju i izoluju hondrociti i u vidu mrežice plasiraju na mesto oštećenja. Savremeni terapijski pristup je usmeren na autolognu transplataciju mezenhimalnih matičnih ćelija. To su multipotentne samoobnavljajuće ćelije, koje se mogu se diferentovati u više tipova ćelija: ćelije kosti, ćelije hrskavice, masne ćelije, mišićne ćelije, nervne ćelije…Upotrebom mezenhimalnih matičnih ćelija se izbegava problem imunološkog odbacivanja transplatiranog tkiva, a i izvori su lako dostupni (liposukcija masnog tkiva, koje je izuzetno bogato ovim ćelijama).
Ograničavajući faktori ove metode su godine pacijenta koje utiči na kapacitet proliferacije ćelija, kao i površina oštećenog dela koja ne bi trebalo da je veća od 5cm².
Regenerativna medicina i tkivno inženjerstvo pružaju izuzetne mogućnosti, ali i izazov za nove terapijske pristupe u lečenju mnogih bolesti.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
02-predijabetes-1-696x696
slika1-1024x2048