Ljudsko telo sastoji se od više od 200 tipova zrelih ćelija. Svaki tip ima svoju karakterističnu i specijalizovanu funkciju. Matične ćelije se razlikuju od zrelih ćelija po tome što su nespecijalizovane i pod određenim fiziološkim i eksperimentalnim uslovima mogu biti indukovane da se transformišu u različite tipove ćelija ljudskog organizma, na primer ćelije jetre, kože, crvena krvna zrnca. Za razliku od specijalizovanih ćelija poput mišićnih, krvnih ili nervnih, koje se obično ne replikuju, matične ćelije se mogu replikovati mnogo puta. Otkriće matičnih ćelija je bilo jedno od najvećih dostignuća savremene medicine.
napisala: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković
Tipovi matičnih ćelija
Postoji tri tipa matičnih ćelija.To su: embrionalne, adultne i matične ćelije izolovane iz pupčane vrpce novorođenčeta. Ove ćelije se međusobno razlikuju po poreklu, potencijalu i vitalnosti.
Embrionalne ćelijenastaju nakon začeća. Dobijaju se iz embriona koji se razvijaju iz jajašca oplođenih in vitro u klinikama za oplodnju i nakon toga se doniraju u istraživačke svrhe. Embrioni iz kojih se dobijaju embrionalne matične ćelije su u principu strarosti četiri do pet dana. Jedino su dostupne ukoliko se embrion razori u laboratoriji, što je predmet etičkih i pravnih dilema.
Adultne (zrele) matične ćelijesu one koje nakon rođenja, ostaju u našem organizmu kao rezerva i imaju odlučujuću ulogu u oporavku oštećenih ili ostarelih tkiva. Međutim, rezerve ovih ćelija se vremenom smanjuju a i one koje ostaju stare i gube na vitalnosti. Dobijaju se punkcijom koštane srži, a manje populacije se mogu naći i u krvi, mozgu, jetri, itd. Uzimanje matičnih ćelija iz koštane srži nije nimalo jednostavno. Ponekad je potrebno više od 300 puta ubosti bedrenu kost radi uzimanja.
Zbog svega ovoga u poslednjih 10 godina prednost se daje čuvanju matičnih ćelija koje su dobijene iz krvi pupčanika, koja se inače do skora smatrala biološkim otpadom. Ove ćelije imaju neke bitne prednosti u odnosu na adultne: mlađe su, brže se samim tim i dele i sposobnije su za život, svežije su pošto su majčinom matericom zaštićene od mnogih virusa i infekcija, tako da je manje verovatno da su zaražene ili izložene uticaju nekih bolesti, i nevinije su pa je samim tim i mogućnost da dođe do komplikacija mnogo manja nego kada su adultne ćelije u pitanju.
Pre dvadesetak godina matičnim ćelijama iz pupčanika mogla se lečiti samo jedna bolest. Danas je se primenom matičnih ćelija pupčanika uspešno leči više od 75 bolesti. Matične ćelije se najviše koriste u terapiji nekih malignih oboljenja krvi, kao što su leukemije, i predstavljaju alternativu transplataciji koštane srži. Prvi potvrđeni uspeh u upotrebi matičnih ćelija koje su dobijene iz krvi pupčanika vezuje se za 1988. godinu kada je dečak koji je oboleo od Fankonijeve anemije lečen matičnim ćelijama svoje novorođene sestre. Danas, ovaj dečak ne samo da je dobrog zdravlja već je obavljena transplatacija učinila funkcionalnim njegov krvotok i imuni sistem. Do danas je izvedeno oko 15000 transplatacija sa matičnim ćelijama krvi pupčane vrpce. Tretmani su imali jednaku stopu uspeha kao oni sa matičnim ćelijama koštane srži.
Vodeći medicinski časopisi navode da je primena sopstvenih (autolognih) matičnih ćelija koje su dobijene iz pupčanika već sada moguća u terapiji različitih vrsta kancera, bolesti limfnog sistema kao što je Hočkinova bolest, nekih vrsta tumora (uključujući tumore dojki i jajnika) i autoimunih oboljenja kao sto su multipla skleroza i juvenilni artrtis.
Nova naučna otkrića pokazala su da se u laboratorijskim uslovima, matične ćelije dobijene iz pupčanika mogu razviti u ćelije jetre, mržnjače, neurona, srčanog mišića i insulin produktivne ćelije. Ovo otkriće potencijalno otvara vrata upotrebi ovih ćelija u regenerativnoj medicini.
