Poslednjih godina porastao je značaj matičnih ćelija. Matične ćelije imaju izvanrednu sposobnost da se dele i diferenciraju u 220 različith tipova ćelija u ljudskom organizmu. One imaju krucijalnu ulogu u reparativnoj medicini, u kojoj bolesti poput dijabetesa, kancera, osteoporoze i oboljenja srca, mogu biti lečena zamenom oštećenih ćelija novim zdravim ćelijama dobijenim iz matičnih ćelija.
Kada se približi termin porođaja, roditelji imaju dve mogućnosti u vezi sa matičnim ćelijama svoga deteta, oni mogu da sačuvaju ćelije u privatnim bankama ili da doniraju ćelije javnoj banci. Glavne razlike između privatne i javne banke su cena i pristup matičnim ćelijama.
Da li je potrebno sačuvati matične ćelije deteta?
Studije pokazuju da jedan od 20 000 pacijenta ima potrebu za tretman transplatacije matičnim ćelijama. Uzimajući to u obzir, čini se da je mala verovatnoća da će nam te ćelije ikada biti potrebne. Međutim, ta statitistika će se sa menjati kako se bude menjala i širina primene matičnih ćelija.
Koja je razlika između javne i privatne banke?
U pogledu same procedure sakupljanja i čuvanja matičnih ćelija nakon porođaja žene, ne postoji razlika. Razlika postoji u tome na koji način se postupa sa matičnim ćelijama nakon toga. U slučaju javnih banaka matične ćelije pupčane vrpce mogu se koristiti u istraživačke svrhe (što je slučaj kod profitnih javnih banaka) ili se daju pacijentima kojima su potrebne (u slučaju neprofitnih javnih banaka). Što znači da kad donirate matične ćelije neprofitnoj javnoj banci, te ćelije se daju prvom pacijentu kome su potrebne i odgovarajuće. One nisu rezervisane za vašu porodicu.
Privatne banke matičnih ćelija, obezbeđuju roditeljima mogućnost čuvanja matičnih ćelija deteta. One su rezervisane samo vašu porodicu. Ukoliko se javi potreba za njima, one vam se dostavljaju na vas zahtev, u najkraćem mogućem roku.
Finansiranje banaka je takođe različito. Čuvanje u privatnim bankama se plaća, dok se javne banke, ukoliko su neprofitne finansiraju od strane države, humanitarnih donacija itd, a profitne, prodajom matičnih ćelija naučnicima, istraživačkim institucijama…
Javna ili privatna banka-kako doneti odluku?
Izbor da li će te donirati matične ćelije ili ih sačuvati u privatnim bankama je na roditeljima. Ono što treba da znate je:
• ako su članovi vaše porodice bili ili su bolesni od leukemije, reumatoidnog artritisa, ozbiljnih anemija ili bilo kojih drugih genetskih oboljenja ili oboljenja krvi, poželjno je da sačuvate krv vašeg deteta u privatnoj banci.
• deca iz brakova gde su roditelji iz različitih rasnih, etničkih ili manjinskih populacija mogu teže da pronadju odgovarajućeg davaoca matičnih ćelija u javnim bankama
• studije su pokazale da 25% pacijenata nadje podudarnog davaoca medju članovima svoje porodice i da preostalih 75% mora da potraži matične ćelije u javnim bankama
• studije su pokazale da treba dati prednost matičnim ćelijama člana porodice koje su pokazale podudarnost u odnosu na druge, jer su takve transplatacije bile uspešnije
• više od 75 bolesti i stanja se danas leči matičnim ćelijama, u budućnosti se očekuje da taj broj raste
• Do skoro koštana srž se smatrala jedinim izvorom matičnih ćelija, s napretkom medicinskih nauka kroz razne studije saznalo se da su one dostupne i iz krvi pupčane vrpce. Pri tom se one nakon porođaja sakupljaju na jedan bezbolan, brz i lak način. Matične ćelije koštane srži stare kao i sam organizam, gubeći svoju vitalnost i upotrebljivost. Za razliku od njih, matične ćelije iz pupčane vrpce su mlade, svežije i relativno neizložene bolestima. Krv iz pupčanika takodje sadrži i širi spektar matičnih ćelija nego koštana srž.
• ukoliko se odlučite za privatnu banku javnih ćelija neophodno je da u odabiru određene uzmete u razmatranje njenu akreditacuju, finansijsku stabilnost, tehnologiju čuvanja ćelija, cene usluga.
• količina matičnih ćelija koja se uzima iz krvi pupčane vrpce nije velika. Danas se jako puno radi na tome da se ta količina može povećati u vantelesnim uslovima. To bi moglo da omogući da jedna količina krvi bude data na čuvanje privatnoj banci, a druga, ukoliko to poželite, može biti donirana javnoj banci, time bi se izbegao bilo kakav konflikt interesa javne i privatne banke, a stvorili uslovi da odgovarajuće matične ćelije budu dostupne najvećem broju pacijenata.
Kakav je postupak sakupljanja, procesuiranja i čuvanja matičnih ćelija?
Pre porođaja (nekoliko nedelja), kontaktirajte odabranu privatnu banku matičnih ćelija da se informišete o proceduri, ceni… Proverite da li je medicinsko osoblje u ustanovi u kojoj ćete se poroditi edukovano da izvrši postupak sakupljanja matičnih ćelija.
Privatna banka Vam daje set za sakupljanje krvi koji će omogućiti vašem lekaru ili babici da sakupi krv iz pupčanika i pruža im sve neophodne informacije i obuku da bi to mogli da obave.
(Javna banka matičnih ćelija za sada ne postoji u Srbiji, njeno otvaranje je planirano sledeće godine, što će omogućiti doniranje matičnih ćelija.)
Ubrzo nakon porođaja, krv iz pupčanika preuzima ovlašćena međunarodna kurirska služba i odmah po preuzimanju je nosi do postrojenja za obradu. Tamo provera i priprema uzorak za dalje skladištenje.
Tokom ispitivanja i pripreme, matične ćelije se skladište po najsavremenijoj tehnologiji i određuju se njihova količina i kvalitet. Zatim se dele u dva suda i zamrzavaju na temperaturi nižoj od – 180° C u gasovitoj fazi tečnog azota, i čuvaju na dve fizički odvojene lokacije zbog dodatne bezbednosti. To se zove krioprezervacija. Ukoliko krv iz pupčanika koja stigne do centra za skladištenje ne zadovoljava minimum zahteva, ostavlja se roditeljima da odluče da ne zamrznu uzorak kako bi izbegli druge dodatne troškove.
Iz sigurnosnih razloga i da bi bili sigurni da se matične ćelije deteta čuvaju zasebno, one će biti identifikovane pomoću jedinstvenog bar koda. Roditelji će dobiti odgovarajući sertifikat približno šest nedelja po porođaju. Na taj način će biti sigurni da će im te ćelije biti brzo dostupne kad se za njima ukaže potreba. Matične ćelije se čuvaju 20 godina. Nakon toga, dete može da odluči samo da li će nastaviti sa čuvanjem ili će raskinuti ugovor o čuvanju tromboze. Podaci kojima se karcinom dojke dovodi u vezu sa hormonskom terapijom su kontraverzni. Značajnog povećanja rizika bar u prvih 5 godina lečenja nema.
