Alchajmerova bolest je progresivno, neurodegenerativno oboljenje za koje do danas nije nađen lek, niti se našao način da se uspori progresija same bolesti.
Oko 37 milona ljudi širom sveta pati od različitih oblika demencije, a smatra se da je Alchajmerova bolest najčešći uzrok. Procena je da 18 miliona ljudi širom sveta pogođeno Alchajmerom i očekuje se da će se ovaj broj udvostručiti do 2025. godine.
Ova bolest nosi ime po naučniku koji ju je otkrio. To je nemački lekar Alojz Alchajmer, koji je prvi put uočio simptome ove bolesti kod svog 51-godišnjeg pacijenta „Augusta“. Doktor Alchajmer je prvi put pregledao ovog pacijenta 1901. godine, kada simptome koje je imao pacijent nije mogao da poveže ni sa jednom od poznatih bolesti. Kako je bolest napredovala bili su izraženiji simptomi mentalne konfuzije, dezorijentacije, gubitka pamćenja, paranoje i otežanog govora. Vremenom je bolest toliko uzela maha da pacijent nije ustajao iz kreveta niti je govorio i tako je nakon četiri godine neprekidnog propadanja i umro. Kada je doktor Alchajmer izvršio autopsiju pacijenta, uočio je dramatično smanjenje mozga uz istovremeno prisutne dve vrste neuroloških depozita koje nikada pre nije video.
Ove dve vrste neobičnih neuroloških naslaga, koje je doktor Alchajmer prvi uočio su danas poznate kao amiloidni plakovi i neurofibrilarne formacije (spletovi), koje su zajedno sa sveukupnim smanjenjem neuološkog tkiva, karakteristike ove bolesti.
Danas, čitav vek kasnije, kada je mnogo toga u vezi sa ovom misterioznom bolešću otkriveno, još uvek se ne zna šta je uzrok ove bolesti.
Smatra se da su godine života najveći „faktor rizika“ za Alchajmerovu bolest, jer se broj obolelih sa dijagnozom ove bolesti udvostručuje, nakon navršenih 65 godina života, sa svakih pet godina. Samo kod 5% muškaraca i 6% žena ova bolest se razvije sa 65 godina starosti, ali se veruje da gotovo polovina svih ljudi koji imaju preko 85 godina ima ovu bolest.
Alchajmerovu bolest karakteriše progresivno opadanje kognitivnih sposobnosti, kao što su pamćenje, poimanje, jezičko izražavanje, sposobnost učenja, računanja, apstraktnog razmišljanja, rasuđivanja, prostorne orijentacije i prepoznavanje članova porodice i mesta.
Iako se specifični simptomi mogu razlikovati kod svakog pojedinca, osnovni obrazac je uobičajen kod svih, kao i progresija bolesti. Bolest obično počinje lagano, i može da prođe od 5 do 20 godina do uznapredovalog stadijuma.
Na samom početku bolesti postoji teškoća da se zapamte nove informacije, zatim dolazi do pojave konfuznih stanja i poremećaja mišljenja koje postaje sve učestalije. U početku razvoja bolesti dolazi do pojave dezorijentacije, dok promene u rasuđivanju, nesposobnost koncentracije i teškoće u verbalnom izražavanju najčešće postaju izražen problem nešto kasnije. S razvojem poremećaja u neuronskoj mreži i njihovog propadanja kod obolelih od Alchajmera kao krajnji stadijum dolazi do toga da se ne prepoznaju ni najbliži članovi porodice, gubi se potpuno sposobnost komuniciranja i najčešće su na kraju pacijenti potpuno vezani za krevet. Takođe, kod obolelih se dosta često javljaju poremećaji ličnosti i ponašanja, poput anksioznosti, nepoverljivosti, uznemirenosti, zatim priviđanja i halucinacije.
Uobičajeni uzrok smrti su infekcije, mada i Alchajmerova bolest sama po sebi na kraju ima fatalni ishod.
Lekovi koji se koriste u terapiji Alchajmerove bolesti ne leče samu bolest niti utiču na njenu progresiju, oni samo ublažavaju simptome bolesti •
Nova mogućnost lečenja obolelih od Alchajmerove bolesti- terapija matičnim ćelijama
Alchajmerova bolest, kao hronično, progresivno, neurodegenerativno oboljenje, je među prvim kandidatima za terapiju matičnim ćelijama. Zaista, istraživanja su pokazala mogućnost da se različitim vrstama tretmana matičnim ćelijama mogu dobiti povoljni rezultati.
Kao što je već rečeno, Alchajmerovo oboljenje karakteriše destrukcija neuronske mreže koja nastaje usled stvaranje beta amiloidnih plakova zajedno sa spletovima koji se formiraju od tau proteina. Stoga, jedan efektivni tretman Alchajmerove bolesti bi prevenirao razvoj bolesti i formiranje plakova i spletova, izlečio postojeće promene i povratio izgubljene neuronske veze. Do sada, jedina terapija koja bi mogla da ponudi mogućnost da se ostvare ovi ciljevi je terapija matičnim ćelijama.
Naučnici, sa univerziteta Centralna Florida, su pokazali pozitivne rezultate na primeru jedne životinje kod koje je izvršena transplatacija sopstvenim matičnim ćelijama iz krvi i koštane srži. Sa autolognom transplatacijom (transplatacija u kojoj je donor i primalac ista osoba), rizik od imunološke reakcije ne postoji.
Istraživači su takođe istraživali mogućnosti da matične ćelije koje su već prisutne u mozgu mogu biti aktivirane da regenerišu lokalno tkivo. Mogući „okidači” ovih procesa unutar ćelija su identifikovani, a sada su u toku istraživanja svih mogućih načina za aktivaciju ovih „uspavanih” matičnih ćelija. Ovo je neinvazivna procedura u kojoj se koriste hemijske supstance koje bi imale poseban afinitet za aktivaciju matičnih ćelija u mozgu. Adultne matične ćelije (matične ćelije odraslog organizma) su se već koristile u regenerisanju različitih tipova specijalizovanih ćelija nervnog tkiva i uspešnost ovih procedura je više puta dokumentovana u brojnim neuropatološkim stanjima.
Naučnici se takođe bave proučavanjem značaja neuroprotektivnih faktora. Pokazano je da ukoliko se nervni faktor rasta (NGF) prenese u u određene regije mozga koje su već pogođene Alchajmerovom bolešću, može se prevenirati dalja degeneracija nervnog tkiva. Naučnici su i u ovoj proceduri prepoznali mogućnosti da matične ćelije pored toga što genetski modifikovane u laboratoriji imaju primenu u regenerativnoj medicini, mogu biti i vektori za prenošenje kako nervnog faktora rasta tako i drugih struktura, poput gena.
Adultne matične ćelije se mogu koristiti za bezbedan i efektivan tretman bolesti koja se ranije smatrala neizlečivom. Ne samo za Alchajmerovu bolest, već i za druga neurološka oboljenja, terapija matičnim ćelijama je bezbedna i efikasna alternativa terapiji lekovima.
