Često ćete čuti da se roditelji žale da teško uspavljuju svoju decu. Jedan od razloga zašto dete ne spava je i navika roditelja da decu uspavljuju tako što bdiju nad njima. Da li je to ispravno?
autor: dr Slavica Milovanović-Đorović
Neki roditelji navikli su da dete uspavljuju tako što ga voze kolicima ili čak automobilom, ljuljaju u naručju itd, i tek kada dete zaspi prebacuju ga u krevetac. Međutim, sve to je potpuno nepotrebno a i pogrešno jer na taj način, iako u najboljoj nameri, oni remete normalno uspavljivanje koje je svojstveno svakom detetu. Naravno, postoje i izuzeci kada je dete nervozno i ima teskoće sa uspavljivanjem. To je u slučaju da beba ima grčeve, da je bolesna, ili da joj možda rastu zubići.
Starost bebe – Po rođenju i narednih par meseci, normalno je da se beba budi na svaka tri do četiri sata. U prvim mesecima života bebama je potrebno 12-18 sati sna. Već od trećeg meseca do godinu dana beba spava od 12-15 sati. Uglavnom u uzrastu od devet meseci 70-80% beba uspe da prespava noć a to znači da spava u kontinuitetu pet, šest sati.
Uspavljivanje – ukoliko roditelj nauči bebu da je ljulja i da joj peva svake večeri i tako je uspava beba neće naučiti da se sama uspava. Tada imamo situaciju da beba plače i sa punim pravom traži ono na šta je naviknuta. Zato je bitno da bebu spustite u krevetić pre nego što zaspi, kako bi se navikla da zaspi sama u svom krevetiću a ne u Vašem naručju.
Dete je previše umorno – Deca preškolskog uzrasta i par godina mlađa su vrlo nervozna i razdražljiva ukoliko nemaju dovoljno sna.Tada revoltirana odbijaju da se uspavaju, a poznato je da im je potrebno 11-14 sati sna. U ovom uzrastu je veoma važno da deca imaju određeni ustaljeni raspored kada večeraju, kada se kupaju, kada odlaze na spavanje, kada se bude, ali isto tako i kada imaju obroke i kada im je vreme za igru.
Odvojenost od roditelja može dodatno otežati uspavljivanje. Zato je neophodno da deca imaju svoj krevetić i da ih naviknete od najranijih dana da odvojeno spavaju. Neka deca se plaše mraka pa je potrebno upaliti noćnu lampu dok se uspavljuju.
Rutina – Ne postoji nikakva rutina vezana za vreme spavanja Ukoliko imate isti redosled svake večeri pred spavanje to će olakšati bebi da uvidi razliku između perioda budnosti i sna. Zato je neophodno da svake večeri imate istu rutinu koja će se završavati odlaskom u krevet i gašenjem svetla u dečjoj sobi. Neki eksperti smatraju da sa ovom rutinom treba krenuti već od četvrtog meseca starosti bebe.
Izgovori – Postoje deca koja izmišljaju različite razloge da ne odu na spavanje. Neka će tražiti da im ispričate priču, da piju vode ili da odu do toaleta samo da bi odložili vreme spavanja. Budite čvrsti i ne popuštajte, trudite se da vaš boravak u dečijoj sobi svaki put bude kraći.
Nedovoljno dremanja tokom dana – Možda će delovati čudno, ali razlog zašto dete ne spava može da bude i nedovoljno sna tokom dana. Bebe imaju 2-3 spavanja u toku dana, deca od 3-5 godina uglavnom jedno spavanje. Pratite ponašanje deteta jer ako je nervozno i razdražljivo, znači da mu treba popodnevna dremka. Ne dozvolite da popodnevna dremka bude u kasnim časovima, jer ćete imati problema sa večernjim uspavljivanjem.
Opstruktivna apnea – Deca mogu imati problema sa snom i uspavljivanjem i kada su im zatvoreni gornji disajni putevi, ili kada imaju uvećane krajnike koji im otežavaju normalno disanje. Takva deca hrču glasno, imaju veoma čujno disanje tokom sna i ujutru se bude umorna. Opstruktivna apnea se javlja u uzrastu od treće do sedme godine kada su im krajnici i najveći. Kod neke dece je potrebno odstraniti uvećane krajnike i tada problemi sa spavanjem ali i česte infekcije grla nestaju.
Hrkanje – Čak 10% dece hrče tokom sna. Uzroci mogu biti različiti: sezonska alergija, prehlada, uvećani krajnici, devijacija septuma. Ukoliko dete ima sličnih problema sa disanjem tokom sna, obavezno ga odvedite kod pedijatra koji će ga pregledati, uputiti ORL specijalisti i postaviti dijagnozu i ukoliko je potrebno dati određenu terapiju. Možda će to biti samo fiziološki rastvor ili kapi sa nos koje će mu omogućiti da bolje diše tokom sna.
Noćne more – ružni snovi su bezopasni ali mogu veoma uznemiriti i preplašiti dete. Dobro je da uglavnom prestaju do 10. godine. Stručnjaci preporučuju da tada budete sa svojim detetom ali pored njega u njegovoj sobi dok ne zaspi a kada se ujutru probudi verovatno se ničega neće sećati.
Hodanje u snu – deca koja loše sanjaju često i hodaju u snu. Bitno je da tada svoje dete ne budite jer će se uplašiti, već ga samo polako dovedite do njegove sobe i kreveta. Ova pojava uglavnom prestaje do puberteta.
Alergije, astma – Stanja kao što su alergije, astma, prehlada uzrokuju teško uspavljivanje i loš san. Kod beba su to grčevi, rast zubića, upala ušiju. Tada je potrebno da se konsultujete sa pedijatrom.
Lekovi – Postoje lekovi koji mogu dovesti do poremećaja sna kod dece.To su uglavnom preparati koji se koriste za olakšavanje simtoma kod prehlade ili gripa.
Pubertet – Tokom puberteta je normalna pojava da su deca budnija tokom noći a pospanija ujutru. Imajte u vidu da im je i tada potrebno bar osam sati sna.
Osećaj sigurnosti – Neka deca imaju potrebu za različitim predmetima kako bi se uspavala.To može biti ćebence, igračka ili kod beba varalica. I to je sasvim u redu dok ih umiruje i omogućava im lako uspavljivanje.
Dečija soba – potrudite se da soba u kojoj dete spava bude prijatna, da ne bude pretoplo, ali ni hladno u njoj i da bude tiho.
Deci između pete i desete godine treba bar deset sati sna. Smatra se da čak 10% dece školskog uzrasta nema dovoljno sna, pa često i zaspi za klupom u školi. Znaćete da Vaše dete dovoljno spava ukoliko mu ne treba više od pola sata da se uspava i ukoliko se ujutru lako budi.
TV, kompjuter i telefon su zabranjeni u dečijoj sobi. Dete koje uveče gleda televiziju ili je za kompjuterom će sigurno imati problema sa uspavljivanjem i biće pospano narednog dana.